Analiza: Šta vidjesmo u martovskim prijateljskim mečevima?

Kvote iste, utisak sasvim drugačiji: Španci lepši nego kod Del Boskea, Brazil moćan i bez Nejmara, Nemci gori nego što se misli, Argentinci uplašeni. . . Ko će biti šampion sveta?

Fudbal 28.03.2018 | 22:30 Ništa se nije menjalo ni nakon poslednjih prijateljskih utakmica, kad su u pitanju favoriti za osvajanje SP-a. Poslednjih pre no što selektori okupe najbolje što imaju i u danima pred sam početak Mundijala pokušaju da porade na finesama.

Međutim, utisak je značajno drugačiji. Iako su ovo bile samo kontrolne utakmice na kojima su mnogima nedostajali poneki povređeni asovi. Zdravstveni karton sigurno će se u mnogim zemljama promeniti do početka Svetskog prvenstva. Ali neki zaključci ipak se mogu izvući. Pa da vidimo kako se ko pokazao. I ne samo kad su glavni favoriti u pitanju.

BRAZIL

Ključna stvar - otarasili su se te fobije od Nemačke koju su navikli u onom debaklu u polufinalu Svetskog prvenstva 2014. godine. Nije baš da su se naplatili sa kamatom, nije baš ni da je toliko bitno, ali Titeoviizabranici su i protiv Rusije (3:0) i protiv Pancera (1:0) igrali sjajan fudbal. Brz, tečan, tehnički doteran do savršenstva i što je možda najbitnije jer im je to tako dugo nedostajalo - defanzivno perfektan! Nemci su im prvi šut u okvir gola uputili tek u sudijskoj nadoknadi. Nemci! Miranda i Tijago Silva su blistali, Vilijan,Filipe Kutinjo, pa i Daglas Koste - jedina Titeova izmena u Berlinu što najbolje svedoči o tome koliko je Brazilcima bilo stalo da pobede aktuelne svetske prvake - pravili su dar mar po krilima. Paulinjo je impresionirao, Gabrijel Žezus kretnjama pravio konfuziju u protivničkim linijama, čini se pritom da Titetačno zna šta želi od tima i da nema tu još mnogo nepoznanica. Na pravom su putu, a još kada se vratiNejmar? Biće tada još oštriji u ofanzivi, dobiće asa kojeg ne možeš da zaustaviš u igri jedan na jedan... Mada se nama učinilo da i bez njega igraju još brže, tečnije, malo nesebičnije... Ovog puta, zaista nam izgledaju kao najozbiljniji kandidati za uspon na tron.

NEMAČKA

Toni Kros je to lepo rekao: “Nismo toliko dobri kao što svi misle“. Mada nikoga to ne bi trebalo da zavara. Nemci su to. Sigurno će biti najbolji kada bude najpotrebnije. Ali protiv Španaca su u inače ujednačenoj utakmici Panceri bili ti koji su morali da se prilagođavaju protivniku. Protiv Brazilaca su ofanzivno zakazali. Uz veliku ogradu: u Berlinu nisu igrali Mats Humels, Jonas Hektor, Mark-Andre Ter Štegen (naravno ni Manuel Nojer), Tomas Miler... Mnogo bitni igrači. Drugačije bi sve to izgledalo da su oni bili na terenu. Međutim, bilo je očigledno da je uloga epizodiste u Pari Sen Žermenu Julijanu Draksleru oduzela na samopouzdanju, ispod nivoa su igrali i Leon Gorecka, pa i Leroj Sane. Jesu ultra-brzi, jesu majstori sa loptom, ali nisu očarali kao Brazil ili Španija recimo. Od aktuelnih svetskih šampiona, od tima koji nas je navikao da ga gledamo kako nemilosrdno melje sve pred sobom, očekivali smo više. Ali opet - oni će biti najbolji kad drugima noge počnu da klecaju. Nemci su to.

FRANCUSKA

Tim koji ima takva imena u kadru prosto mora da ima najviše ambicije, ali mnogi Francuzima osporavaju da ima taj šampionski karakter, iako su - nemojmo to da zaboravimo - igrali finale Eura. Imaju Pola Pogbu i Kilijana Mbapea, a oni imaju sposobnost da jednim potezom naprave razliku. Imaju istina i druge igrače sa sličnim “magijama“, ali recimo od Antoana Grizmana to često ne vidimo na terenu. Protiv Kolumbije su prokockali dva gola prednosti i izgubili sa 2:3, Rusiji su očitali lekciju (3:1), ali tek pošto su se probudili iz sna u drugom poluvremenu. Ni najboljima neće biti lako sa galskim Petlovima, imaće možda i fizički najdominantniji sastav u Rusiji, teško će se to probiti, ali nisu još došli do automatizma koji bi im dozvolio da gaze protivnike što bi morao da bude slučaj s obzirom na individualni kvalitet. Istina,Dešan maltene već ima formiranu prvu postavu, pa kad je te dileme rešio moći će da poradi na detaljima.  Jesu u grupi favorita, ali ne baš u najužem krugu.

ŠPANIJA

Sila! Igrali su bolji fudbal nego kod Visentea Del Boskea na vrhuncu. Posle dva neuspešna velika turnira red je da se vrate i pokažu da igraju tehnički savršen fudbal. I Đerar Pike ume da se zaleti i da naliči na prefinjenog plejmejkera. Andres Inijesta? Suvi genije sa loptom! Pritom, i David Silva i Isko i Tijago Alkantara i Marko Asensio... Sve igrači koji mogu da pogledom rivala bace na zadnjicu. Nemaju slabu tačku u timu. Bez povređenog Serđa Busketsa, sa Kokeom i Alkantarom koji bi se u suprotnom menjali na klupi, bili su za jotu brži nego ranije. Fudbal iz udžbenika. Sve izgleda tako prosto kad oni guraju loptu. Kao nacrtano u trenerskom notesu. Fudbaleri takve klase to prosto prenesu na teren. I ništa im ne možeš. Nemci su ih jurili na kontre, Argentinci nisu znali šta da rade. Prvo 1:1 uz za nijansu bolji utisak od šampiona sveta, pa 6:1 protiv Gaučosa čime su celoj planeti uterali strah u kosti. Pritom, i Đulen Lopetegiveć ima jasno definisan kostur ekipe, ima i šampionsku atmosferu u svlačionici, znaju svi oni kako se osvajaju titule i čini nam se da ta opklada na povratak Crvene furije na presto bar trenutno izgleda kao najpamentija opcija.

ARGENTINA

Prvo i osnovno: Lionel Mesi nije igrao ni protiv Italije (2:0) ni u tom sramotnom porazu od Španije (1:6). U tom drugom meču, na terenu nije bilo ni Anhela Di Marije ni Serhija Aguera. Nije to isti tim bez pomenute trojice. Ali i da su oni bili na terenu to ne bi moglo da odagna utisak da Horhe Sampaoli još u glavi nije raskrstio i da ne zna šta mu je najpametnije činiti. Mnogo eksperimentiše, menja, traži neku idealnu formaciju koja verovatno i ne postoji. Veliki je taktičar, ali treba mu vreme, a to je luksuz koji nema. Za pojedine igrače poput Lo Selsa ili Meze jasno se videlo da nisu (još) na tom nivou, još veći problem su zadnji vezisti, iako su po njima Gaučosi godinama bili poznati. Uragan sa Pirineja prosto je u vrtlog uvukao Havijera Maskerana i Lukasa Bilju. Kao puževi su izgledali pored Iska, Inijeste, Alonsa... Pozadi je to jako tanko, a Argentina će igrati u jednoj od najtežih grupa sa Hrvatskom, Islandom i Nigerijom. Ne sumnjamo da će tu proći, ali protiv ovih najjačih timova? Trenutno se ne nazire kako Sampaoli planira da zakrpi sve te defanzivne rupe. Curi na sve strane. Jeste, Mesi mnogo toga može i sam, ali nije svemoguć. Pobeda od 2:0 nad Italijom pala u senku debakla protiv Španije. I crv sumnje sigurno se uvukao. Nije ga lako izbaciti.

BELGIJA

Teško je nešto mnogo zaključiti posle sudara sa Saudijskom Arabijom, objektivno jednom od najslabijih ekipa na predstojećem Mundijalu. Ali bar je učesnik, a Belgija joj je sa lakoćom strpala četiri gola. Mogli bi da imaju problema ako im se “stakleni“ štoperi povrede pred Svetsko prvenstvo, ali u napadu... Muka za svakog. Ako stisneš Romelua Lukakua na krilima otvaraš prostor za Edena Azara i Drisa Mertensa. Otrov su od igrača. Ako raširiš zbog njih - teško da ćeš naći štopera koji može da se bije sa Lukakuom. A iz pozadine prete Kevin de Brujne, Toma Menije, pa i Janik Fereira Karasko, koji je protiv Saudijaca igrao kao levi spoljni, ofanzivni bek u formaciji 3-4-3. Pa vi vidite koliko tu ima napadačkog baruta. Ako uspe da umiri sve te različite glave u svlačionici imaće Roberto Martinez čemu da se nada. Ima tu i druga stvar: i na Euru su igrali vrlo solidno sve do Velsa u četvrtfinalu. Onda su i poveli. I onda su se raspali. Čudan tim. Belgijanci nikako da shvate i preko jezika prevale: da, imamo tim za najveće domete.

ENGLESKA

U grupi ekipa čije je samopouzdanje skočilo posle duela sa velesilama poput Holandija (1:0) i Italije (1:1), bez obzira na to što ni Lale ni Azuri ni ne liče na neke slavne generacije prethodnika. Poimence, reklo bi se da i Englezima mnogo fali, nema tu mnogo igrača koje bismo mogli da zamislimo u timovima poput Reala, Bajerna i Barselone, ali možda baš zbog toga - igra se jednostavno, koriste se vrline, dobro kriju mane... Džejmi Vardi pogađa i u velikim utakmicama, pa se odsustvo Harija Kejna nije mnogo osetilo,Džesi Lingard je na idealan način odmenio Delea Alija, bio možda i najsvetlija tačka tima Harija Kejna... Ne možemo da govorimo baš o tome da je gordi Albion u najužem krugu favorita, ne možemo kad na terenu vidimo Džordana Hendersona ili Aleksa Okslejd-Čemberlena koji, uz sve dužno poštovanje, jednostavno nisu Buskets i Isko, Paulinjo i Kutinjo ili Kros i Ozil. Ipak, sve to funkcioniše. Sasvim solidno. I kad na to dodamo taj njihov borbeni duh, a pobiće se Englezi sa svakim, morali bi da doguraju bar do četvrtfinala. Jesu u grupi sa Belgijom, pa će biti tu velike frke za prvo mesto, ali se ukrštaju sa grupom u kojoj su Poljska, Kolumbija, Senegal i Japan... Dobar žreb za gordi Albion.

PORTUGALIJA

Taj detalj protiv Egipta je nama bio posebno upečatljiv. Afrikanci vode, Kristijano Ronaldo daje gol u 92. minutu, ali umesto uzdaha olakšanja sprinta nazad do centra. Dva minuta kasnije pogađa još jednom i Portugalija pobeđuje. “Čudotvorac!“, pisali su portugalski mediji... Dok im Holanđani u Ženevi (3:0) nisu objasnili da pehare osvajaju timovi, a ne pojedinci. Na Euru su ga imali pre dve godine. Ronaldo finale zbog povrede skoro i da nije igrao, isprsili su se neki drugi igrači, poput golmana Ruija Patrisija i Edera. I sada je to vrlo sličan tim, četiri godine iskusniji i - četiri godine stariji. Nešto sporiji, možda i malo manje gladni posle osvajanje evropske krune. Kao i Francuze, Portugalce je jako teško otvoriti, na stranu sad taj meč sa Holandijom koji će im se teško ponoviti (Fernando Santos je šansu ukazao drugopozivcima, nije to bilo najbolje što ima), a kad imaš Ronalda, Bernarda Silvu ili Rikarda Kvarežmu uvek imaš čime da zapretiš u napadu. Od svih ekipa iz kruga favorita, Portugalci će verovatno igrati najdosadniji fudbal. Prosto, oni zavise od odbrane. A napred šta urade. Teško će tu biti neke lepršave igre. Pepe je mnogo nedostajao.

Što se tiče ostalih, Hrvatska, Kolumbija, pitanje je da li i domaćin Rusija, pa dalje Poljska, po našem ukusu pre svega Urugvaj, možda i Meksikanci... Sve su to ekipe koje mnogima mogu da zaprže čorbu. Mundijal je to. Biće tu i nekih iznenađenja. Mada nam se čini, da su ovih tri do pet najvećih - nešto nalik fudbalu na klupskom nivou - ipak previše odmakli konkurenciji da bi tu bilo senzacionalnih rezultata, kao što je bilo onih Čileovih 5:1 protiv Španije pre četiri godine.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action Images