Шта даље: Да ли слушати Штефанека или Маљковића?!

"Случај Ковилово" није окончан, а већ имамо "случај Нови Сад". Док Штефанек тражи једно, а Маљковић сасвим друго, српским спортистима остаје нада да ће их жреб поштедети ситуације у којој је немогуће донети исправну одлуку.

Остали спортови 28.03.2018 | 23:50 Европска рукометна федерација, једна од првих међународних организација која је примила такозвано Косово у своје чланство, прва је и довела Србију позицију у којој је немогуће донети исправну одлуку.

Нажалост, и у позицију у којој ће се наш спорт све чешће налазити у будућности, јер је тренд увођења Косовара у интернационалне спортске форуме мимо раније важећих прописа и Статута тих организација кулминирао одлуком Међународног олимпијског комитета да територији јужне српске покрајине подари пуноправно чланство и право наступа на Олимпијским играма.

И, одмах, ЕХФ је драконском казном Рукометном савезу Србије најавио какав ће третман имати наши савези, као и Олимпијски комитет Србије, уколико и убудуће буду одбијали да се надмећу са селекцијама и такмичарима из самопроглашене државе непризнате у Уједињеним нацијама.

Наше јуниорке избачене су из квалификација за Светско првенство јер, сходно одлуци Владе Србије, нису одиграле утакмицу са вршњакињама из Косова, а Савез суспендован до даљег када ће бити утврђено да ли је и у којој мери дошло до забрањеног мешања политике у аутономију рада РСС. 

ЕХФ је наредио нашој "Кући рукомета" као организатору квалификационог турнира да утакмица Србија - тзв. Косово буде одиграна без обележја државе, без интонирања химне (што је био случај и 2015. године), а касније и без гледалаца, као и без присуства новинара (што би, у неку руку, могло такође да буде протумачено као мешање политике у спорт).

ШТА ЋЕ БИТИ У НОВОМ САДУ У МАЈУ?

Суочен са ултиматумом кровне европске рукометне организације, чији челници из њима знаних разлога и побуда нису применили принцип "раздвајања из политичких разлога" (који приликом жребања важи у УЕФА и ФИФА, рецимо), РСС поступио је у складу са одлуком Владе о забрани организације меча под тим условима и аутоматски прихватио казну која би могла да се тиче и осталих наших рукометних екипа у обе конкуренције.

У међувремену, Џудо савез Србије донео је одлуку да повуче наше јуниорке Марицу Перишић и Ању Обрадовић са Европског купа у Сарајеву, када је жребом одлучено да им противнице буду такмичарке са Косова, Локса Флака и Лаура Фазлија.

Док се исчекује реакција Европске џудо уније поводом одлуке нашег Савеза да повуче девојке са турнира, намеће се и питање - шта ће се догађати пред, за време и након Европског првенства у каратеу које ће од 9. до 13. маја бити одржано у Новом Саду?

Не само да је Карате федерација Србије аплицирањем за организацију ЕП 2018 преузела на себе обавезу истицања државних симбола на самим борилиштима, већ и испред хотела у којем ће одседати такмичари, а увелико са сигурношћу можемо да кажемо да ће и "Косовари" бити међу њима.

ОД ПРЕПОРУКЕ, ДО ОДЛУКЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ

Од седнице на којој је Влада донела одлуку да забрани одржавање рукометне утакмице Србија - тзв. Косово, нашем Олимпијском комитету, савезима, спортским функционерима, селекторима, па и самим спортистима нису дате смернице о томе како поступати у будућности. О овој непријатној теми се, од "случаја Ковилово", није оглашавао ни министар омладине и спорта, Вања Удовичић.

Заправо, последње што је политика понудила спорту је препорука из августа 2016. када је поводом пријема тзв. Косова у МОК на министру Удовичићу било да у два-три ТВ интервјуа предложи повлачење наших спортиста са победничког постоља ако то буде подразумевало и интонирање композиције "Европа" коју Албанци са Косова сматрају химном своје земље.

"Ако наш спортиста напусти постоље, биће: 'Зашто је напустио постоље? Зашто је Влада свим спортским организацијама и савезима дала то као препоруку?'. Ако остане, да ли то значи да он признаје независност такозване државе Косово? Толико је комплексно питање. То је само препорука, остављамо спортисти да одлучи. Искрено, ја не знам", рекао је тада министар.

"Не можемо да слушамо химну и гледамо заставу. Ми смо као одговорна Влада дали препоруку како наш спортиста треба да се понаша у тој ситуацији, али смо рекли: 'Ајмо прво да се такмичимо, јер не желимо да угрозимо нашег спортисту на путу ка медаљи".

Годину и по дана касније у пракси се показало да ни младим рукометашицама, ни џудисткињама, није остављен избор већ да су морале да поштују одлуке Владе, односно Џудо савеза Србије.

Влада премијерке Ане Брнабић није пристала на то да њеним спортистима буде забрањено да играју са обележјима Србије, министар полиције Небојша Стефановић додао је и да није желео да дозволи "сукоб народа и полиције због ствари у коју не верујемо, супротну нашим интересима", док се Џудо савез Србије огласио саопштењем у којем је поручено да се "на том турниру наши репрезентативци неће надметати са истим из непризнате државе Косово".

ШТА ЋЕ БИТИ СА СУСПЕНДОВАНИМ СПОРТИСТИМА?

С обзиром на то да је проблем у међувремену мутирао, у шта нас је ЕХФ уверио у пракси, и да се не ради само о томе шта би српски спортиста требало да уради ако угледа Косовара на победничком постољу (под условом да му се тако нешто догоди у каријери), намеће се и питање да ли политичари и спортски функционери могу и желе да пруже подршку онима који би се одлучили за борбу, за утакмицу, за надметање и за останак на подијуму.

Или, обрнуто томе, какву врсту помоћи и подршке су држава, министарства и национални савези спремни да понуде онима који одлуче да поштују препоруку Владе, као и њене конкретне одлуке о забрани наступа у таквим сусретима?

Након што су политичари јасно поручили само шта не може да буде, не и како поступати убудуће, људима који воде наше олимпијске спортове остаје нада да ће их нека наредна жребања поштедети оваквих мучних расправа и непопуларних одлука. Непопуларних, јер... шта би била исправна одлука за спортисту од којег се очекује повлачење са терена у ситуацији када га, на пример, једна победа дели од остварења сна о олимпијској медаљи?

Уколико бисте такву дилему поставили пред прве људе две најмеродавније спортске организације у нашој земљи, тек онда не би знали шта да радите…

МАЉКОВИЋ ЗА СПОРТ, ШТЕФАНЕК ЗА ПОЛИТИКУ

За разлику од министра Удовичића и осталих чланова Владе, председник Спортског савеза Србије Давор Штефанек говорио је јавно о овој шкакљивој теми, али притом спортистима послао поруку која се потире са ставовима које брани његов колега, Божидар Маљковић.

Први човек Олимпијског комитета Србије, када је летос упозоравао да је неопходно одредити се по овом питању (јер је игром случаја избегнут сусрет џудисткиња из Србије и Косова на победничком подијуму Олимпијских игара младих у Ђеру), рекао је да "у духу олимпијзма, правде, идеје спорта - не сме ниједан српски спортиста да одлази са постоља".

"Не признајемо Косово, то је свима јасно, али када спортисти освоје медаљу, морају на постоље без обзира на то ко је још на том истом постољу. Ако се то не свиђа државном врху, нека ме промени. Ако је било ко у држави против тога, мораће мене да отера", поручио је трофејни кошаркашки тренер у интервјуу за "Недељник" и додао:

"Да је био случај у било ком олимпијском спорту да се на постољу нађу спортисти из Србије и са Косова, мој став је био чврст и одлучан да будемо на постољу. Нема одласка са постоља. Могу да ме смене због тог става. Дошао сам овде да четири године радим волонтерски. Дошао сам овде да подигнем ову установу, да не угасимо светло. И мене ово кошта. Сви моји с којима пијем кафу, Лале Лучић, Бата Ђорђевић и остали ми кажу: 'Ти си једини Србин који не мора да ради, а ради'".

"СРБИЈА ЋЕ СИГУРНО СТАТИ ИЗА НАС, СПОРТИСТА"

Његов колега и председник ССС Давор Штефанек, олимпијски и светски шампион у рвању, изнео је потпуно другачији став у разговору за "Информер".

"Као олимпијски победник тврим да никад не бих наступио против такмичара са Косова, а посебно не у Србији. То би значило да не поштујемо став наше државе, која не признаје Косово и то не би било у реду", рекао је 32-годишњи Суботичанин који је освајања злата у Рију одлучио да се прихвати и одговорне функције.

"Подржавам све оне који су одустали од такмичења. Наравно, главни проблем је што нас Европа не подржава, али не смемо да поклекнемо. Знам за конкретан случај да је један од најбољих светских џудиста одустао од такмичења, јер му је противник био Израелац. Вера и држава му забрањују и он то поштује. Е, тако ни ми не смемо да се такмичимо са спортистима с Косова", додао је и нагласио да држава толико чини за своје спористе због чега не би било у реду не поштовати став држве.

"Знамо шта све држава ради за спорт, колико улаже, финансира и морамо да поштујемо став Србије која ће сигурно стати иза нас, спортиста", изјавио је Штефанек, али овог пута није прецизирао како.

На крају, треба рећи и да су ово само ставови изнети у интервјуима (јавна расправа је увек добра ствар у оваквим ситуацијама), а да је за будућност нашег спорта и самих спортиста неопходно да се, за почетак, у расправу укључи и Министарство омладине и спорта, па и сама Влада Србије.

Ако ће наши спортисти морати да се понашају у складу са одлукама политичара и руководилаца националних савеза, онда им то треба рећи. Ако ће, ипак, имати право да сами одлучују, онда би било добро да знају шта их очекује ако послушају Штефанека, а шта ако прихвате Маљковићево мишљење...

Србија већ побеђивала "Косово"

Важно је напоменути и да је женска јуниорска репрезентација Србије још у априлу 2015. одиграла званичну међународну утакмицу са вршњакињама са Косова и победом од 40:12 направила важан корак у квалификацијама за Европско првенство. Меч је одигран на турниру у Румунији, без истицања државних симбола и интонирања химне.

Након "случаја Ковилово" који је организатора турнира довео у позицију да буде избачен и суспендован, а пред могући "случај Нови Сад", спортски савези доведени су у ситуацију да ни не помишљају да буду домаћини Европи и свету, јер им то може донети више штете него користи. Сигурни смо да се РСС не би борио са Словацима за домаћинство да је знао да ће и тзв. Косово учествовати, али смо исто тако сигурни и да је председник РСС Божидар Ђурковић морао да зна да је то опција. Тим пре што је и сам члан Извршног одбора ЕХФ. После свега, закључак је да РСС није био у стању да испуни обавезе које је прихватио самим аплицирањем.

За почетак, можда није лоше увек и свуда инсистирати на примени решења из међународног фудбала где УЕФА и ФИФА не доводе репрезентације и клубове из земаља у затегнутим односима у ситуацију да играју једни против других и тако подижу тензију...

Извор: мондо.рс