Њемачки адвокат тужио Бундестаг

Пре 19 година почело је бомбардовање СР Југославије. Према неким свједочењима, посебну важност имао је пристанак Њемачке на интервенцију.

Свијет 24.03.2018 | 18:18
Њемачки адвокат тужио Бундестаг
Сада је један адвокат поднио кривичне пријаве против чланова Владе и посланика, пише "Дојче веле".

"Поштоване даме и господо, овиме због слања јединица Бундесвера у Србију и свих осталих поступака који су у наредном периоду допринијели одржавању ове мисије Бундесвера подносим кривичну пријаву", почиње писмо које је њемачки адвокат Вилфрид Шмиц упутио Савезном државном тужилаштву у Карлсруеу 16. марта ове године, како обавијештава на својој интернет-страници.

Ово није први правни подухват због учешћа Њемачке у бомбардовању СР Југославије без мандата УН, али је свакако најамбициознији.

Јер Шмиц, адвокат из најзападније њемачке вароши Зелфкант, поднио је кривичну пријаву против свих посланика Бундестага, укључујући и чланове Владе, који су 16. октобра 1998. гласали за учешће Бундесвера у "косовском конфликту" те против свих запослених у Бундесверу и другим њемачким институцијама који су били укључени у спровођење поменуте одлуке парламента. Оптужба гласи - учешће у капиталном злочину и припрема нападачког рата.

Од Србије до Сирије

"Нико не може да каже како би се по становништво развили догађаји у такозваном косовском конфликту, у Авганистану и Сирији да није било учешћа Бундесвера. Али Њемачка се сигурно не би војно ангажовала у Авганистану и Сирији да је пре тога учешће Бундесвера у бомбардовању Србије било кривично-правно процесуирано", пише Шмиц у кривичној пријави.

"Уз то би одбијање њемачког народа да се укључи у ову интервенцију противну међународном праву импресионирало цио свијет и свакако би доприњело томе да се међународном праву да више тежине", стоји даље у тексту.

Учешће у том рату је било почетак "небројених варијанти правцате ратне пропаганде и ратног хушкања као и више противправних мисија Бундесвера", додаје Шмиц.

Адвокат је раније ове године поднео сличну пријаву због учешћа њемачке војске у сиријском рату, а на својој интернет-презентацији објашњава да вјерује "да у свим религијама људскост представља врхунски закон за суживот свих људи и да су религије, живљене на прави начин, реке које се уливају у исто море, а ово безобално, немјерљиво богато и неупоредиво лијепо море је Бог".

Учешће Немачке у ратној мисији – први пут од пораза и окупације Њемачке у Другом свјетском рату – повела је Влада канцелара Герхарда Шредера, са министром спољних дјела Јозефом Фишером као првом виолином када је војни удар на СРЈ требало правдати.

"Нисам научио само - никад више рат. Научио сам и ово - никад више Аушвиц", рекао је Фишер у априлу 1999. правдајући тако интервенцију у Југославији. Послије је тврдио како није хтио тиме да упореди нацистичке и српске злочине.

Шредерово признање

Бивши канцелар Шредер, практично од губитка власти у служби руских енергетских гиганата, прије четири године је сам признао да је прекршио међународно право. Тада је актуелно било питање руске анексије Крима, па је у једној дебати недјељника Цајт политичар СПД рекао: "Наравно да то што се дешава на Криму представља кршење међународног права. Али знате зашто сам мало обазривији када треба упрети прстом? Сада ћу Вам рећи. Јер сам наиме и сам то урадио, прекршио сам међународно право."

Шокантних сазнања је било и раније. Рецимо да су од њемачких посланика прије почетка бомбардовања скриване релевантне информације са преговора у Рамбујеу. То је важно јер је Бундесвер такозвана парламентарна армија – за акције војске није довољна одлука Владе већ је потребан и благослов посланика. Како је открио љевичарски лист Тагесцајтунг, док су бомбе већ падале, "мировни план" је садржао Анекс Б који предвиђа слободно кретање трупа НАТО по цијелој СР Југославији. Дописник тог листа Андреас Цумах је, у тексту поводом десете годишњице бомбардовања, "мировни план" описао као "амерички ултиматум".

Но упркос овим чињеницама и актуелној живописној кривичној пријави, нема изгледа да ће у Њемачкој – а ни у другим чланицама НАТО – ико икада одговарати. Чак ни за поједина дјела почињена током 78 дана бомбардовања, као што је рушење моста у Варварину са десет страдалих цивила.

Берлински адвокат Улрих Дост је још 2001. покренуо процес пред судом у Бону, тражећи обештећење за породице жртава. Од тога ништа није било.

"Радо воде ратове по свијету"

"Проблем у међународном праву је што практично вијековима постоји имунитет који штити државе од тужби оштећених појединаца. Нама је, у случају Варварина, од почетка био јасан проблем са државним имунитетом", рекао је Дост још 2013. у једном интервјуу за ДW.

Али и даље важи да једино једна држава може тужити другу.

"Државе не желе ништа да промјене у међународном праву јер и данас, као и 1999, радо воде ратове по свијету", додао је тај адвокат.

Историчар Курт Грич иде и корак даље: "Чињенице говоре да је рат за Косово био почетак, ако хоћете, новог свјетског поретка. Косово је било на почетку као рат у којем је НАТО себе овластио да делује ван граница чланица Алијансе", испричао је он у великом интервјуу за ДW поводом објављивања његове књиге „Рат за Косово".

Он је посебно указао на значај придобијања јавног мњења у Њемачкој, што је једном потврдио и тадашњи портпарол НАТО Џејми Шеј. "У првом реду је став Њемачке ка споља дјеловао по девизи: ако и Њемачка која од 1945. није смјела да води ратове, ако чак и Нијемци стоје на страни добра, онда ни ми не смијемо да се уздржимо", рекао је о томе Грич. "Не треба заборавити да је 1999. вођен први њемачки рат од 1945, дакле први пут се њемачки војници боре у иностранству, а да их не води Адолф Хитлер. Ако Нијемци учествују, онда и Британци, Французи и други морају, то је била логика."

Мисија КФОР на Косову је уједно најдужа у којој је Бундесвер икада учествовао. Затим слиједи она у Авганистану. Герхард Шредер је, сматра се, добио изборе 2002. захваљујући противљењу њемачком учешћу у рату у Ираку. Премда на копну није било њемачких трупа, пилоти су учествовали у летовима Авакса, а војска је штитила америчке базе у Њемачкој одакле је ратом командовано. Њемачка није подржала ни интервенцију у Либији 2011. Због те одлуке је покојни шеф дипломатије Гидо Вестервеле тада из неких кругова оштро критикован, а из других хваљен. 

Извор: ДW

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Муса Курцоглу

24.03.2018 20:13

У Њемацкој зиви преко 2 милиона Турака,не видим никакав проблем да и они добију свој кутак,рецимо да се зову ,,Сјеверна Турска,,.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Туркланд

25.03.2018 00:05

Горе је него што мислиш: Дио главног града Берлина (зове се Берлин Неукöллн) су већ окупирали Турци и Арапи. И тај дио полиција слабо залази, а и када зађе не излази из аута. А таквих дијелова није све више! У школама, десет посто дјеце нема њемачко држављанство а трећина нису поријеклом из Њемачке. Градови граде станове за новопристигле мигранте (и уступају им их на бесплатно становање) а Њемци чекају у редовима са по тридесет својих сународника да разгледају један стан (за који онда плате добру кирију). Њемци више немају своју државу јер њом де фацто владају мигранти и људи који су трећи пол (који је Њемачка увела крајем прошле године!).

Name

ре

25.03.2018 09:30

Кад икад је било 5 милиона Турака у ДЕ.Сада још више.

ОДГОВОРИТЕ
Name

програм

25.03.2018 18:05

Је такав3+1 и једно у стомаку-социјала.Све је то Гадафи рекао ста це се десити са Европом.