Прича: Пијанисткиња на скијама - 54 сунца Саре Таканаши...

Чудна је и атипична књига живота омалене шампионке. Предговор је прескочила, као да је одмах хтела да стави до знања да ће бити у питању ремек дело. Преко трња у каријери није морала да прелази, јер је од самог почетка додиривала звезде.

Остали спортови 26.03.2018 | 21:30 Према легенди , јапанско дрво доноси новац, а трешња из ’’земље излазећег сунца’’ успех. Да ли је Сара Таканаши као дете прескакала то дрво, па је тако научила да лети високо или је, можда, мирисала цветове трешње сањајући блиставу каријеру - није познато, мада је после данашње, рекордне 54. по реду по реду победе  у оквиру Светског купа у индивидуалним борбама скакачица на скијама, јасно  да је 151 центиметар висока Јапанка у врт овог спорта засадила дрво  свог живота, јер је извесно да ће њен рекорд у броју тријумфа на појединачним такмичењима, рачунајући обе конкуренције, живети подуже. Вредност овом подвигу даје и чињеница да је ушла у историју, иако ће тек у октобру напунити 22 године! Грегор Шлиренцауер, досадашњи сурекордер, учествовао је 229 пута, остварио 53 победе, док се омалена Хокаиђанка супротставила конкуренткињама 104. пута, а има тријумф више од Аустријанца, па процените колико је Јодлеров валцер имао спорији темпо од локомотиве из Камикаве.

У раном детињству је свирала клавир, бавила се балетом, па не чуди што су јој и скокови које изводи права уметност - уместо на пијану, она  свира  победничке мелодије у ваздуху и плеше по облацима.

Чудна је и атипична књига живота омалене шампионке. Предговор је прескочила, као да је одмах хтела да стави до знања да ће бити у питању ремек дело. Преко трња  у каријери није морала да прелази, јер је од самог почетка додиривала звезде.

Већ на првом наступу у ’’главном жребу’’, на скакаоници у норвешком Лилехамеру крајем 2011. је засијала пласманом на 5. позицију, а већ треће учешће је резултирало освајањем коте 2, иза тадашње владарке планетарног купа Американке  Саре Хендриксон, победнице премијерног такмичења у историји ове смотре  у женској конкуренцији.

Једна Сара је тако уписала прво слово, а друга је данас , на дуже време, ставила три тачке, пошто има довољно времена да и даље пише шампионски еп.

У смирај сезоне први ловоров венац висио је око њеног врата. То задовољство осетила је у својој земљи, Зао Онсен је била позорница на којој је рекла ’’Доме, слатки доме’’.

Не зна да пева, нити је Европљанка , па није могла победити на Дечјој Евровизији у Лилехамеру 2004, али је зато осам година касније други  пут запевала на подијуму у каријери и,  на отварању сезоне 2012/13. у олимпијском градићу. Тог тренутка је мецосопран скакачке опере почео доживљавати трансформацију у алт. Безмало половина првих места је била резервисана за њу. Живот и каријера су јој постали песма.

Друга половина сезоне донела јој  је и учешће на Светском првенству  у Вал ди Фјемеу, а у хладнијем делу Апенина јој је засијало још једно сунце. Златна медаља у миксу била је, додуше, утеха за пораз од Немице Фогт у појединачној конкуренцији, али ни друго место није могло бити сматрано помрачењем.

Ако је до тада већ успоставила доминацију, могло  би се рећи да је у сезони   2013/14.’’спроводила терор’’ над осталим такмичаркама. Почела је и завршила победом, 15 тријумфа у 18 рунди  Светског  купа били су показатељ да је почистила  ривалке.  На челу генералне листе нашла се други пут по окончању сезоне. Једина која јој је одолела била је Карина Фогт. На Олимпијским играма у Сочију Таканашијева је са 4. места гледала како Немица слави по завршетку друге серије. Јапанки нису помогле заставице и поруке подршке с билборда у њеном родном граду, шаренило јој, очигледно, није пријало превише.Боје метала су јој драже.

Упркос томе што престоница Абхазије није велика као Москва, нити бљешти као Париз ,ипак је било  очигледно да  су је светла велике сцене занела, чак толико да се у наредном такмичарском циклусу осећала као нокаутирана , ни одбројавање није помогло, тако да је изгубила звање првакиње Светског купа од Данијеле Ирашко-Штолц, на Мундијалу у Фалуну се опет испречила Фогтова, но, припала јој је ’’бронза’’ у категорији мешовитих екипа. Ово  остварење  ју је спасило класичног  нокаута, пораз ’’на поене’’ био је мање болан.

Заспала је лавица на кратко, дирале су је супарнице кад није требало, а кад је отворила очи почела је да их млати као Тајсон  противнике после пораза од Бастера  Дагласа! Падале су редом, рушила је све пред собом, проценат победа на тачки 82, враћена царска круна у Светском купу. Комотно је могла да ужива у својим сновима од чоколаде. Формула успеха је била слатка тајна.

Њена одлучност и жеља за победом су толики да тријумфе воли више него јуче, а мање него сутра, зато и јесте велика шампионка. У победничком ритму, серији успеха била је и прошле сезоне. Првакиња из колевке, шампионка из пелена, чим се родила мора да је у нечему била најбоља! Једино разочарење доживела је на светском шампионату у Лахтију, за њу број 3 није представљао трећу срећу него (само) треће место.

Тајсонка  са Хокаида опет је свог Холифилда имала у лику Карине Фогт,  (само) два бронзана одличја су завршила у  њеној колекцији . За њу можда само утеха, за друге скакачице, које су се кући вратиле носећи друге сувенире за успомену, и тај медаљон од бронзе је  недосањани сан. У том вину је истина. Не у белом и црвеном, већ у златном!

У текућој сезони, све до данас, јапанска трешњица је била гажена , па је на Олимпијским играма у Пјонгчангу  била прекратка да би кући понела златну медаљу, а после Фогтове  јој је рогове (читај зубе) показала уназад пола године доминантна Норвежанка  Марен Лундби .

Но, то после данашњег славља није битно. Мирис дивље трешње се шири светским скакаоницама. Сара Таканаши је опила противнице и показала снагу и храброст. Као некад.

Мала жена, ал’ сила велика.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес