„Мафијашки стил“ Николе Саркозија

Никола Саркози може све да одбацује као завјеру својих политичких противника, али велики број афера у које је он укључен ствара веома узнемиравајуц́у слику.

Свијет 22.03.2018 | 19:41 Тако њемачка штампа пише о "Либијској афери" бившег француског предсједника, преноси Дојче веле.

Након што је објављена вијест да је бивши предсједник Француске Никола Саркози у притвору због сумње да је примио 50 милиона евра за финасирање своје предсједничке кампање, стижу нови детаљи и први коментари. Лист Франкфуртер ноје пресе, који излази у финансијској метрополи Франкфурту на Мајни, подсјећа јавност на оно што се током година чуло у вези са Саркозијем и новцем из Либије, али не само то:

"Француско-либијски бизнисмен и посредник Зијад Такедин, који је у међувремену прекинуо контакт с бившим предсједником и против кога се води процес због корупције, рекао је да је између краја 2006. и почетка 2007. из Триполија у Париз пребацио пет милиона евра у готовини. Гадафијев син, Саиф ал-Ислам, 2011. је преко ТВ Еуронеwс тражио од Саркозија да врати новац: ’Ми смо финансирали његову кампању и за то имамо доказ. Дали смо му помоц́ како би се заложио за либијски народ, али нас је он разочарао’."

За Саркозијеву кампању огроман новац утрошен

Извештај француског Централног завода за борбу против корупције показао је да је за Саркозијеву кампању потрошен огроман новац. Његов блиски сарадник и бивши министар унутрашњих послова Клод Геон на великим је мукама да објасни зашто му је једна саудијски милијардер на рачун пребацио пола милиона евра.

"Али то није све, 63-годишњи Саркози је и у другим невољама: судски процес му прети због тога што су трошкови његове изборне кампање 2017. умногоме премашили дозвољени горњи буџет од 22,5 милиона евра – забашурени системом лажних рачуна. Такође, он и његов адвокат су једном високом судском званичнику наводно обец́али унапређење – за информације о томе шта органи истраге знају о наводима да је покојна Лилијен Бетонкур милијардерка и насљедница Лореала, такође финансирала његову кампању 2007. године."

Афере стварају узнемиравајуц́у слику

"Саркози може све то да одбацује као завјеру својих политичких противника, али велики број афера у које је он укључен ствара веома узнемиравајуц́у слику. Ријеч је о корупцији, подмиц́ивању, нетранспарентним новчаним токовима и непотизму. Све то свједочи о правом мафијашком стилу. За Саркозија се чак прича да је 2017. покушао поново да дође на власт како би добио правни имунитет, као што је то урадио Силвијо Берлускони. И то је само претпоставка – али се претећи надвила над њим. Све то би требали хитно расвијетлити", завршава Франкфуртер ноје пресе.

У рат да би се ослободио свједока?

Нордвест цајтунг из Олденбурга на сјеверу Њемачке такође се опширно бави вијестима из Француске: "’Политички пензионер’, како Саркозија понекад зову у Француској, вец́ годинама је оптерећен разним аферама. Прије четири године већ је био у полицијском притвору у оквиру једне друге истраге и био је испитиван цијели дан."

"Истражитељи финансијског тужилаштва прикупили су стотине докумената у оквиру такозване ’Либијске афере’. Против неких осумњичених вец́ су покренути процеси. И Саркозијев блиски сарадник, бивши министар Брис Ортефе, морао је да се суочи с питањима истражитеља, али није био у притвору. А сада се очигледно Саркози нашао у центру пажње истраге."

"Неко ко је био тако моћан, као што је то био Муамер ал-Гадафи, свакако је био у стању да финансира једног француског предсједничког кандидата. Гадафи је био у стању да нареди да се сруши авион пун путника (Локерби 21.12.1988.) и да се у ваздух дигне дискотека (Берлин, 6.4.1986). Послије тога, давање мита звучи као цивилизован напредак. Зато се вриједи осврнути на вријеме послије предсједничке кампање о којој је ријеч. Била је то 2011, када је Француска инсистирала да се Гадафи војно нападне. Саркози је тиме чак ризиковао да изазове подјелу у НАТО. Услиједио је тотални колапс државе и било каквог поретка у Либији, а земља је постала полигон за исламске терористе. И све то само да би се Саркози ослободио свједока своје поткупљивости? Истрага то мора да покаже."

Саркози био "прљав" и прије избора за предсједника

Рајнише пост из Диселдорфа износи међутим сасвим другачије мишљење: “Никола Саркози је био председник Француске пет година, а гласина о његовој прљавој вези са Либијом било је и прије него што је дошао на највишу функцију у држави. Та афера се отада крчкала и вјероватно је доприњела политичком паду Саркозија који 2012. изгубио изборе. Човјек може да мисли шта хоће о блиским политичким контактима Саркозија и Гадафија, али након укидања међународних санкција против либијског диктатора, Француска заиста није била једина земља која се интензивно трудила око наводно тада чистог деспота – и успут око концесија за послове у земљи богатој нафтом. Треба напоменути: упркос вишегодишњим истрагама, до данас није доказано да је Гадафи свог новог пријатеља купио са 50 милиона евра. А још мање од тога је доказана теза да је француски предсједник 2011. ризиковао подјелу НАТО како би војним ударом елиминисао Гадафија као досадног свједока. То звучи невјероватно – чак и за некога као што је Саркози.

Политика је прљав посао?

Дармштетер ехо из Дармштата на југу Хесена пише: "Ова афера је примјер арогантног и криминалног понашања старе политичке елите које су се Французи отарасили бирајући Макрона за предсједника. Сјец́ате ли се конзервативног предсједничког кандидата Фијона, који је фиктивно запослио пола породице у својој канцеларији и који на рачун државе нису радили ништа? Или тога како је шефица екстремне деснице Марин Лепен проневјерила новац ЕУ? Политика је прљав посао? И у Француској, као и у Немачкој, то је веома раширено мишљење."

Извор: ДW