Запад понудио: Признајте Косово

Оно што већ скоро двије деценије лебди као пријетња над Србијом обистинило се - западни центри моћи су предсједнику Србије Александру Вучићу недвосмислено поручили да Србија не размишља о било ком дијелу територије Косова и да се од Београда тражи да формално или неформално призна Косово.

Србија 22.03.2018 | 16:15 Како сазнају "Вечерње новости", први човјек Србије је ову непристојну понуду, која може да породи велики национални и политички лом, добио од дипломата у Берлину, Паризу, Лондону и Вашингтону, а потврђена му је и ових дана током неформалних састанака са дипломатама у Њујорку.

Конкретно, Вучићу су саговорници из ових центара моћи, практично уједињени, први пут без дипломатских рукавица ставили до знања да је Заједница српских општина, која још није ни у повоју, максимум који Србија може да добије на КиМ!

Арогантно и са позиција моћи, западни званичници су на састанцима, који су се директно тицали будућности и статуса српске јужне покрајине, пренијели су Вучићу да је Косово за њих затворена прича оног дана када је, уз њихову свесрдну помоћ, власт у Приштини прогласила независност.

Како преносе добро обавјештени извори београдског листа, у свим тим сусретима Вучић је указивао на то да је управо та одлука из 2008. отворила Пандорину кутију из које се излегла регионална нестабилност која је "добацила" и до Каталоније. Али, они су листом хладно одговарали да је Србија ту исту Пандорину кутију и затворила обраћањем трапавим питањем о легалности отцјепљења, пред Међународним судом правде у Хагу, који је пресудио да декларација о независности није у супротности са међународним правом.

Разочаран овим бруталним захтхевом, Вучић је својим саговорницима пренио да је то за Србију неприхватљиво, а генералном секретару УН Антонију Гутерешу, са којим се у сриједу састао у Њујорку, јасно је поручио:

"Моја земља неће да прихвати тај смоквин лист који јој се нуди! Нећемо да жртвујемо националне интересе. И док сам на овом мјесту нећете нас понижавати.”

Током разговора са Гутересом, Вучић се заложио за поштовање Резолуције 1244 о КиМ, већу улогу УНМИКА-а у покрајини и проналажење компромисног рјешења.

"Србија је спремна на сарадњу како са међународним организацијама, тако и са косовским Албанцима. Али, није компромис да једна страна добије све, а друга изгуби све, већ да обје стране нешто дају и уложе", саопштио је Вучић свом домаћину на Ист Риверу, који је подржао наставак дијалога Београда и Приштине.

А као услов за наставак дијалога Вучић је навео усвајање статута ЗСО. Он није крио разочарање понашањем великих сила:

"Чини ми се да западне земље не желе ни на који начин да разговарају о томе коме припада територија Косова, они то сматрају завршеним. Очекивао сам веће разумевање не само за Србе на КиМ, већ и за Србију. Разумео сам поруку. Наше је да се и даље боримо."

Сваке даље преговоре практично је минирао захтјев кључних западних држава, који се ослања на такозвани амерички пакет за Косово.

Радни текст Трампове администрације садржи неколико кључних тачака:

- Предвиђа да Заједница српских општина добије шира извршна овлашћења и појачане надлежности у областима здравства, просвјете и културе.

- Заједница би тијесно институционално била повезана са потпредседником косовске владе, који би долазио из редова српског народа и који би практично био контролор њеног рада и спровођења овлашћења.

- Од Београда се очекује да омогући улазак Приштине у међународне организације.

- Ако српска страна пристане на овај пакет, српској држави би био омогућен улазак у Европску унију, а САД би јој гарантовале ширу економску и дипломатску подршку у међународној политичкој арени.

Карте су сада коначно отворене, а на талону је прескупи косовски жетон. Пред Србијом и њеним предсједником је можда и одлучујућа партија која умногоме може да одреди будући стратешки правац Србије. На Вучићева леђа пребачено је огромно бреме увезано питањем: шта ће бити ако Београд одбаци захтјеве западних сила?

Прва посљедица се назире - рампа на европском путу, односно губитак шансе да Србија постане чланица Европске уније. Други фактор ризика је губитак директних страних инвестиција, прије свега из западних држава, што би био огроман ударац за српску економију. Српски званичници су о свим овим црним опцијама "дискретно" упозорени преко западних дипломатских канала.

Желе стопама Палестине

За пуноправно чланство Косова у УН као непремостива препрека и даље стоји пријетња руског вета, па би једини начин да се Приштини одшкрину врата на Ист Риверу била кандидатура за сталног посматрача државу-нечланицу, односно за статус какав је у УН добила Палестина 2012. године.

За тај положај може да се пријави нечланица која је већ члан једне или више специјализованих агенција УН, а као члан ММФ, Косово је тај услов испунило.

Палестина је 2012. године, мимо препоруке СБ УН (јер се томе противила Америка), гласањем на Генералној скупштини УН, постала држава нечланица посматрач. Поједини стручњаци сматрају да Косово не може да иде путем који је прошла Палестина, све док је на снази Резолуција 1244.

Извор: Новости.рс