Млади у Европи нису религиозни

Већина младих у 12 земаља Европе није религиозна и ретко иде у цркву, што је доказ тренда постепеног скретања ка постхришћанском друштву, резултат је истраживања које је данас објавио британски Гардијан.

Свијет 22.03.2018 | 07:39
Млади у Европи нису религиозни
Истраживање спровредено на младима од 16 до 29 година у 21 европској земљи показало је да је најмање религиозна Чешка где је 91 одсто испитаника из те старосне групе рекло да нема никакву верску припадност. 

На списку земаља у којима већина младих није религиозна после Чешке следе Шведска, Данска, Естонија, Холандија, Норвешка, Француска, Шпанија, Британија, Белгија, Мађарска и Финска. 

У већини ових земаља с изузетком Холандије мање од десет одсто младих иде у цркву макар једном недељно. 

У Чешкој је 70 одсто испитаника одговорило да никада не иду у цркву, а у Великој Британији, Француској, Белгији, Шпанији и Холандији тај проценат је између 55 и 60 одсто. 

Истраживање је показало да је у Словенији нерелигиозан отприлике сваки други млади становник (48 одсто), у Русији 46 одсто, у Немачкој 43 одсто испитаника, али ни у тим земљама млади не иду често у цркву - једном недељно то чини мање од 25 одсто. 

Најрелигиознији су се показали млади Пољаци где је 17 одсто испитаника рекло да не припада ни једној вери, а потом у Ирској где је тај проценат 31, и Аустрији где је нерелигизно 34 одсто младих. У Пољској бар једном недељно у цркву иде половина младих, а у Ирској око трећине (31 одсто). 

Резултати су објављени у извештају "Европска омладина и религија" чији је аутор Стивен Буливант (Степхен Булливант), професор теологије и социологије религије на лондонском католичком универзитету Сент Мери и заснивају се на подацима из Европског социјалног истраживања спроведеног од 2014. до 2016, пише Гардијан.Коментаришући резултате аутор је оценио да је "религија на умору" и да се "уз неке часне изузетке све више младих не идентификује с религијом нити је практикује" што ће "у будућности вероватно бити и израженије". 

"Хришћанство као задато, као норма, ствар је прошлости и то вероватно заувек. Или барем за идућих сто година", рекао је Буливант. 

Он је указао и да међу државама постоје велике разлике и да понекад, чак и када су сличног културног наслеђа и историје имају веома различите верске профиле наводећи као пример да су две међу најрелигиознијима - Пољска и Летонија и две међу најнерелигиознијима - Чешка и Естонија посткомунистичке земље. 

По Буливанту, многи млади Европљани су крштени као деца али после више нису улазили у цркву. "Културолошки верски идентитет све мање се преноси с родитеља на децу. Као да се одмах с њих испере... За 20 или 30 година црквене заједнице ће бити мање, али ће им верници зато бити много више посвећени и оданији", закључио је.

(Бета) 

Коментари / 9

Оставите коментар
Name

АР

22.03.2018 07:28

Па нису људи блесави.Имали су слику И прилику ста религија И грабезљивост могу да ураде А јос ми какви смо Бозе сацувај.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Сведска

22.03.2018 09:33

Питам ја радног колегу Сведа ста си ти по вјероисповијести а он зино у мене и казе ста ти то знаци ста је то,али ми одговори да је само Свед.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре.

22.03.2018 10:13

Тај сведјанин би се изненадио кад би му рекао како је у твојој федерацији,дзамије сваки километар,младе се умотају и само сеткају димије док новац само капље за ту промоцију,мускарци брадоњице ,у по зиме кратке ногавице,непрестане молитве,а новац само пристизе.

Name

Боб

22.03.2018 09:50

Религија треба да одупре али је проблем што што.дпогадја само У хришћанском свијету.Бојим се да убрзо небуде Европа исламизирана.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Петyр Баелисх

22.03.2018 10:31

Може бити да је истина, јер су млади на овим балканским просторима доста ограничених могућности, односно немају паметнија посла. Нешто се филује и вјештачки, рецимо када је био попис рекао сам лику у рубрику "религија" да стави да сам агностик, он каже шта ти је то? Не може. Написао шта је он хтио. Вјероватно - православац. Генерално што је неко неписменији и сиромашнији релогиозност је израженија.

ОДГОВОРИТЕ
Name

БОБА

22.03.2018 11:17

ЛОПОВИ, ПРЕВАРАНТ,И ПАПЦИ МИНИСТРИ ДИРЕКТОРИ СВЕ СУ ТО ВИЈЕРНИЦИ.КРИЈУ СЕ ИЗА ЛОПОВЛУКА ОНИ НЕМАЈУ ВЕЗЕ ШТА ЈЕ ВИЈЕРА И ЦРКВА.А О СЛАВИ ДА И НЕ ГОВОРИМ СЛАВЕ СЛАВУ ДА БУДУ У ТРНДУ ПОНАПИЈАЈУ СЕ ПСУЈУ ЛАЈУ ОВО ЈЕ СТОКА НЕ ВИЂЕНА.СВИ ТО ЗНАЈУ АЛИ БОЖЕ МОЈ АКО ИМАМ ПАРЕ МОГУ БИТИ БУДАЛА МОЖЕ МИ СЕ.ПОЗДРАВ ОМЛАДИНИ КОЈА ЈЕ НАПУСТИЛА ОВО ЛУДИЛО.ГДЈЕ ЈЕ ЉУДСКА ВРИЈЕДНОСТ ИСПОД НИВОА.ГДЈЕ СУ ПРЕДМЕТИ ПОСТАЛИ ВАЖНИЈИ ОД ЉУДСКОГ БИЋА.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миле

22.03.2018 12:42

Религиа и политика дају нам похлепу лицимјерност лази обмане и много тога јос лосег и на крају страх и рат.

Name

Јеца

22.03.2018 14:52

У току рата и јос мало иза њега у цркву је долазили и они сто се никад нису знали правилно прекрстити а камоли ста висе.Постујем и волим Цркве Манастире али они који у њма слузе назалост слузе само себи цаст изузетцима.Попови се мјесају у политику сто је нај залосније и на тај нацин нас дијеле.Засто је нас владика Иринеј досао у Лактасе да цита Славу код Додика.Јели он веци србин од онога сто је скромно спремио своју Славу а нема 20 км да даму свестеник оцита кољиво.Код католика је много другације вјерници фају за цркву али црква њима то враца и помазе онима коме је помоц потрбна.У Градисци је у току рата мало који становник да није исао у католицку цркву тразити лијек .Није те нико питао ко си и ста.Наси сада тразе 150 км да сахране цовека а од њих нико помоци није добио.опет казем цаст изузетцима сигурно ома и оних другацијих

Name

Са стране

22.03.2018 18:38

Погрешно је религиозност везивати искључиво уз цркве и посету истим. Неки од најрелигиознијих људи које познајем готово да не иду у цркву, а што се придржавања Светог писма тиче за копље су испред свештеника. Бога човек носи, или не носи, у себи, својим мислима и својим делима.

ОДГОВОРИТЕ