Увоз радне снаге с Блиског истока

Тања Јакоби, економска новинарка из Београда, за ‘Зашто?’ објашњава како би Србија у наредним годинама и деценијама могла да се суочи са проблемом смањења и несташице радне снаге због исељавања, негативног прираштаја као и неадекватног образовног система.

Србија 15.03.2018 | 12:54 Дивљи послови

Прво, мислим да Србија не би остала тако лако без ове радне снаге која је ниско плаћена, кад говоримо о ниско плаћеној радној снази која има и релативно ниске способности.

Значи, она нема могућност велику да оде на неки други посао осим ако мисли на послове у као што су Словачкој који су доста, да тако кажем дивљи, и за које је било неких покушаја држава да се то некако среди.

Потребе тржишта

Друго, врло је могуће да у Србији остану људи који по својим годинама би требало да буду запослени али да не могу да нађу радон место из простог разлога што њихове квалификације не одговарају потребама.

Врло лако се може догодити да у земљи буде релативно висока незапосленост а да земља буде у стању или у потреби да увози радну снагу из других земаља, пре свега са Блиског истока, што је прогноза коју демографи већ дуго предочавају да ћемо заправо вероватно имати увоз радне снаге која је јефтинија али је образованија и боље одговара потребама тржишта.

Инфраструктура

Треће, неки покушаји с овим развојем ИТ сектора и креативном економијом и то је неки покушај државе, да ли добар или лош, али неки покушај државе да она одговори на те изазове и да заправо се створи сада квалитетна радна снага у пословима који тек долазе који имају високу додатну вредност, који су услужни, где је релативно небитно где ви седите.

Значи ако хоћете да будете лекар и да зарађујете добро ви морате да одете у Немачку а ако хоћете да радите у ИТ сектору и да зарађујете добро можете можда остати у Свилајнцу -- можда, ако постоје неке инфраструктурне претпоставке за то и тако даље.

Нове вештине

Питање радне снаге је један суптилна ствар која у овом тренутку је на неки начин можда и нерешена из простог разлога што начин на који се мења сама економија, евентуално може да отвори мали прозор развоја за те нове вештине које ће бити тек тражене у овој економији која ће бити дигитализована.

То је један врло суптилан проблем који има пуно различитих димензија и на који мора да се одговора од образовања па навише и у једном кратком временском периоду питање је да ли ће се једна земља као Србија испразнити од иоле квалитетне радне снаге или неће.

Велика коцка

Велики је број вештина где ће можда бити тражени неки људи и да узмемо, на пример, то дуално образовање: кад ви причате са нашим министрима који се тиме баве, они кажу, ‘да ми смо потпуно свесни да заваривач који ће бити обучен у Србији, Босни или небитно где ће такође отићи негде’.

Али, они кажу, ‘то је ризик који ми хоћемо да се суочимо зато што ће ипак нешто те квалитетне радне снаге, тек обучене, остати овдје и због тога ће долазити страни инвеститори и домаћи ће развијати свој посао’.

То је просто једна велика коцка у којој је, искрено речено, знајући балканске земље и њихов однос према свим јавним политикама и размишљањима уопште шта су правци развоја, то вероватно губитничка игра за нас.

Бурек и пријатељи

Значи постоји неки лансирни прозор да ствари буду боље ако се, на пример, озбиљно и на квалитетан начин истраје на образовању те квалитетне радне снаге код које мобилност није битна да би се остварио приход.

Имате ИТ фирме из Србије које раде на глобалном нивоу а људи седе, на пример у Србији, зато што више воле менталитет у Србији и више воле бурек или више виле да виђају своје пријатеље.

За такву неку врсту послова нема разлога да идете у Немачку, у Грчку, у Швајцарску или не знам ни ја где и можете остати код куће.

Дигитализација

За неке друге послове је наравно потребно чак физички да будете негде -- ту пре свега мислим на лекаре, медицинске сестре, мајсторе и тако даље -- који у физичком смислу обављају неки посао, испоручују неку услугу која је усмерена на неко лице које је накој одређеној територији.

То је један проблем, не можемо да кажемо да га не знамо већ дуго -- чини ми се да има студија од пре тридесет година која говори о томе да ћемо ми морати да увозимо радну снагу -- а с друге стране с обзиром на глобални развој економије, на дигитализацију, можда би могли да се томе одупремо на неки паметан начин.

Извор: РСЕ