Драган Човић у сукобу интереса

Након што је на дневни ред стављен предмет за утврђивање сукоба интереса у случају Драгана Човића, комисија у два наврата није могла засједати због недостатка кворума.

Босна и Херцеговина 13.03.2018 | 10:33 Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) Драган Човић би могао одговарати због сукоба интереса јер је Хрватски народни сабор (ХНС), политичко невладино удружење којим руководи, примало буџетски новац.
 
Закон о сукобу интереса у институцијама БиХ забрањује изабраним званичницима да врше одговорне функције у невладиним организацијама уколико се оне финансирају из буџета у износима већим од 10.000 КМ годишње. Човић је за предсједника ХНС-а изабран 2014. године.
 
Документи до којих је дошао Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) показују да је за организовање 25. годишњице оснивања Хрватског вијећа обране (ХВО) прошле године ХНС добио укупно 16.750 КМ из буџета: Западнохерцеговачког, Херцег-босанског и Посавског кантона. Новац је исплаћен из буџетских резерви кантона, намијењених за хитне и непредвиђене ситуације попут поплава, земљотреса или пожара.
 
Највећи износ – 10.750 КМ – Хрватском народном сабору је одобрила Влада Западнохерцеговачког кантона у марту 2017. године. Манифестација обљетнице ХВО-а одржана је 7. и 8. априла у Хрватском дому „Херцег Стјепан Косача“ у Мостару. Уплаћени износ једнак је трошковима снимања и озвучења које је у својој понуди навела фирма „ПС Продукција“.
 
Четири дана након манифестације за исти догађај је на рачун ХНС-а уплаћено и 3.000 КМ из буџета Посавског кантона. Још 3.000 КМ је ХНС-у уплатио Херцег-босански кантон готово мјесец дана након манифестације. Влада овог кантона новац је уплатила преко Управе за питања бранитеља и страдалника рата ХВО-а у Томиславграду. Човић није одговорио на позив новинара ЦИН-а за разговор.
 
Захтјеве кантонима за суфинансирање манифестације слао је Јосип Мерџо, секретар Главног вијећа ХНС-а. Мерџо је поручио новинарима ЦИН-а да нема времена за разговор. Предложио је да му питања пошаљемо е-маилом, али на њих није одговорио.

Комисија без кворума
 
Предмет Драгана Човића је двапут стављан на дневни ред сједница Комисије за одлучивање о сукобу интереса у институцијама БиХ, али оне нису одржане. Први пут, крајем фебруара, одсутни су били хрватски чланови Комисије – Човићеве колеге из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ – замјеник предсједавајућег Дома народа Бариша Чолак и Борјана Кришто, предсједавајућа Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Кришто је уједно и чланица Предсједништва ХНС-а док је Чолак члан Главног вијећа.
 
Други пут, почетком марта, сједница такође није одржана, но овај пут због одсуства српских чланова Комисије. Уколико на сједницу не дођу најмање два припадника једног од конститутивних народа, Комисија не може одлучивати.
 
Ивана Корајлић из Транспаренцy Интернатионала БиХ каже да је немогуће очекивати од ове комисије да буде објективна при одлучивању у вези са случајем Човића.
 
„Како очекивати од чланова Комисије да одлучују по предмету који је везан за њиховог страначког шефа, а да буду при томе објективни и непристрасни“, каже Корајлић.
 
Она додаје да ће се на примјеру одлучивања о предмету Човића видјети како функционише Комисија: „Показаће се све оно што смо упозоравали годинама, а то је да једна оваква комисија не може бити независна и не може објективно доносити одлуке“.
 
Иако није желио говорити о овом предмету, предсједник Комисије за одлучивање о сукобу интереса БиХ Јасмин Емрић потврђује за ЦИН да се изабрани званичник налази у сукобу интереса уколико су фондација или удружење грађана у којем врши неку функцију добили средства из буџета већа од 10.000 КМ.
 
„Из било којег буџета, са било којег нивоа власти, уколико се добију средства у износу већем од 10.000 КМ, а да је јавни званичник на некој од функција у фондацији или удружењу грађана, онда ту постоји сукоб интереса“, каже Емрић, објашњавајући да не постоје изузеци.

 Новчане казне за сукоб интереса
 
Закон је раније предвиђао забрану кандидовања дужносницима за које је утврђено да су у сукобу интереса, но та казнена одредба је избачена 2013. године. Данас Закон предвиђа, углавном, новчане казне за прекршиоце. Примјерице, за случај кршења забране вршења одговорне функције у невладиним организацијама, што се односи на Човића, предвиђена је максимална казна одузимања до 50 посто плаће, најдуже 12 мјесеци. Међутим, Комисија је до сада изрицала блаже казне.
 
„Ми смо до сада изрицали новчане санкције. Тај распон се кретао од 10 до 30 посто мјесечног примања у периоду од три до пет мјесеци“, каже Емрић.
 
Корајлић каже да је неадекватна законом прописана казнена политика. Према њеним ријечима, добит коју званичник у сукобу интереса може стећи је много веће од казне која му је због тога прописана.
 
Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић је на октобарским изборима у БиХ 2014. године изабран за члана Предсједништва БиХ, а уочи избора Скупштина ХНС-а га је именовала за предсједника ове организације на мандат од четири године. У одлуци о именовању је наведено да је Човић овлаштен за заступање ХНС-а.
 
ХНС је утемељен 2000. године као добровољна невладина и непрофитна организација, а чине је 13 политичких странака са ХДЗ-ом на челу.

Извор: ЦИН