Гдје су нестале Гадафијеве паре?

Замрзнута средства из нафтног фонда убијеног либијског вође на рачунима у белгијској банци 2013. износила 16,1 милијарду евра, а 2017. мање од пет милијарди. Не зна се ко је и кад узео паре.

Свијет 11.03.2018 | 10:15
Више од 11 милијарди евра убијеног либијског лидера Муамера ел Гадафија мистериозно је нестало са рачуна у белгијској банци. У питању је новац либијског нафтног фонда који је замрзнут 2011. у склопу западних санкција против Гадафија и његових најближих сарадника. Тај фонд је 2013. имао 16,1 милијарду евра, а 2017. је пао на мање од пет милијарди.

Исплаћивали камате

Према наводима белгијских медија, у новембру 2013. Либијска инвестициона управа (ЛИА) и њена подружница Либијска страна инвестициона компанија (ЛФИЦО) са седиштима у Бахреину и Луксембургу, имале су 16,1 милијарду евра на четири рачуна у белгијској банци Јуроклир (Еуроцлеар). 

Међутим, кад је на јесен 2017. судија Мишел Клес, који је водио истрагу против најближих Гадафијевих сарадника због прања новца, тражио заплену замрзнутих либијских средстава, примећено је да су паре нестале.

Саркози и Блер могући кривци?

Европски медији спекулишу о широком спектру људи који су могли да украду Гадафијеве паре - од представника нових либијских власти, преко званичника ЕУ, до Гадафијеве породице. Међу могућим кривцима помињу се и бивши британски премијер Тони Блер, као и некадашњи француски председник Никола Саркози.

- И један и други су познати по томе што су волели Гадафијеве паре. Саркози је од либијског лидера узео 50 милиона евра за председничку кампању коју је водио 2007. С друге стране, Блер је посредовао у многим диловима између Либије и других земаља. Провизија бившег британског премијера је остала тајна, али се она мери у стотинама милиона евра - наводе медији у Европи.

- Кад смо прошле године хтели да запленимо та средства, испоставило се да је на четири рачуна остало мање од пет милијарди евра - навео је Денис Гомен, портпарол канцеларије јавног тужиоца у Бриселу.

Држава Белгија сада не може да заплени ни преостали новац јер банка Јуроклир не жели да надлежнима преда рачуне. 

Такође, белгијске власти не могу да утврде коме су и кад паре отишле јер банка не жели то да открије. То је за банку пословна тајна.
Познато је само да су камате на 16,1 милијарду регуларно биле пребациване на друге рачуне ЛИА.

- Камата је једном месечно из Јуроклира била пребацивана на рачун банке ХСБЦ у Луксембургу, који припада ЛИА, као и на рачуне те либијске институције у Арапској банкарској корпорацији. Седиште те Корпорације је у Бахреину, а већински власник јој је Либијска централна банка - наводе белгијски медији.

Међутим, не зна се ко је ту камату тачно убирао, будући да је после убиства Гадафија у Либији настао хаос. Та земља има две владе, једну у Триполију, другу у Бенгазију, али се не зна да ли је ико овлашћен да управља либијским нафтним фондом.

Пословна тајна

Банка Јуроклир не жели да надлежнима преда рачуне, нити да открије кад су и коме паре отишле
Белгијске власти тврде да је исплаћивање камата на замрзнута средства са банковних рачуна легално у свим европским земљама и да никакав закон тиме није прекршен. Међутим, Брисел би морао да одговори на питање где је нестало 11 милијарди од главнице која је замрзнута.

Заплењене милијарде

Иначе, пре промене режима 2011. и убиства пуковника Гадафија, Либија је била један од највећих извозника нафте. Како би земља са највећим нафтним резервама у Африци боље управљала средствима од продаје "црног злата", 2006. је формирана Либијска инвестициона управа (ЛИА), која је те паре улагала у иностранству. 

Највише је улагано у стратешке компаније, посебно у Италији и Британији, укључујући произвођача аутомобила "Фијат", фудбалски клуб Јувентус, Краљевску банку Шкотске и "Пирсон", некадашњег издавача листа "Фајненшел тајмс". 

Са интервенцијом НАТО 2011, УН су увеле санкције Либији, и тада је замрзнуто најмање 67 милијарди евра, које је ЛИА држала на рачунима широм Европе и Северне Америке. Већина тих пара је заплењена.

(Информер)