Gdje su nestale Gadafijeve pare?

Zamrznuta sredstva iz naftnog fonda ubijenog libijskog vođe na računima u belgijskoj banci 2013. iznosila 16,1 milijardu evra, a 2017. manje od pet milijardi. Ne zna se ko je i kad uzeo pare.

Svijet 11.03.2018 | 10:15
Više od 11 milijardi evra ubijenog libijskog lidera Muamera el Gadafija misteriozno je nestalo sa računa u belgijskoj banci. U pitanju je novac libijskog naftnog fonda koji je zamrznut 2011. u sklopu zapadnih sankcija protiv Gadafija i njegovih najbližih saradnika. Taj fond je 2013. imao 16,1 milijardu evra, a 2017. je pao na manje od pet milijardi.

Isplaćivali kamate

Prema navodima belgijskih medija, u novembru 2013. Libijska investiciona uprava (LIA) i njena podružnica Libijska strana investiciona kompanija (LFICO) sa sedištima u Bahreinu i Luksemburgu, imale su 16,1 milijardu evra na četiri računa u belgijskoj banci Juroklir (Euroclear). 

Međutim, kad je na jesen 2017. sudija Mišel Kles, koji je vodio istragu protiv najbližih Gadafijevih saradnika zbog pranja novca, tražio zaplenu zamrznutih libijskih sredstava, primećeno je da su pare nestale.

Sarkozi i Bler mogući krivci?

Evropski mediji spekulišu o širokom spektru ljudi koji su mogli da ukradu Gadafijeve pare - od predstavnika novih libijskih vlasti, preko zvaničnika EU, do Gadafijeve porodice. Među mogućim krivcima pominju se i bivši britanski premijer Toni Bler, kao i nekadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi.

- I jedan i drugi su poznati po tome što su voleli Gadafijeve pare. Sarkozi je od libijskog lidera uzeo 50 miliona evra za predsedničku kampanju koju je vodio 2007. S druge strane, Bler je posredovao u mnogim dilovima između Libije i drugih zemalja. Provizija bivšeg britanskog premijera je ostala tajna, ali se ona meri u stotinama miliona evra - navode mediji u Evropi.

- Kad smo prošle godine hteli da zaplenimo ta sredstva, ispostavilo se da je na četiri računa ostalo manje od pet milijardi evra - naveo je Denis Gomen, portparol kancelarije javnog tužioca u Briselu.

Država Belgija sada ne može da zapleni ni preostali novac jer banka Juroklir ne želi da nadležnima preda račune. 

Takođe, belgijske vlasti ne mogu da utvrde kome su i kad pare otišle jer banka ne želi to da otkrije. To je za banku poslovna tajna.
Poznato je samo da su kamate na 16,1 milijardu regularno bile prebacivane na druge račune LIA.

- Kamata je jednom mesečno iz Juroklira bila prebacivana na račun banke HSBC u Luksemburgu, koji pripada LIA, kao i na račune te libijske institucije u Arapskoj bankarskoj korporaciji. Sedište te Korporacije je u Bahreinu, a većinski vlasnik joj je Libijska centralna banka - navode belgijski mediji.

Međutim, ne zna se ko je tu kamatu tačno ubirao, budući da je posle ubistva Gadafija u Libiji nastao haos. Ta zemlja ima dve vlade, jednu u Tripoliju, drugu u Bengaziju, ali se ne zna da li je iko ovlašćen da upravlja libijskim naftnim fondom.

Poslovna tajna

Banka Juroklir ne želi da nadležnima preda račune, niti da otkrije kad su i kome pare otišle
Belgijske vlasti tvrde da je isplaćivanje kamata na zamrznuta sredstva sa bankovnih računa legalno u svim evropskim zemljama i da nikakav zakon time nije prekršen. Međutim, Brisel bi morao da odgovori na pitanje gde je nestalo 11 milijardi od glavnice koja je zamrznuta.

Zaplenjene milijarde

Inače, pre promene režima 2011. i ubistva pukovnika Gadafija, Libija je bila jedan od najvećih izvoznika nafte. Kako bi zemlja sa najvećim naftnim rezervama u Africi bolje upravljala sredstvima od prodaje "crnog zlata", 2006. je formirana Libijska investiciona uprava (LIA), koja je te pare ulagala u inostranstvu. 

Najviše je ulagano u strateške kompanije, posebno u Italiji i Britaniji, uključujući proizvođača automobila "Fijat", fudbalski klub Juventus, Kraljevsku banku Škotske i "Pirson", nekadašnjeg izdavača lista "Fajnenšel tajms". 

Sa intervencijom NATO 2011, UN su uvele sankcije Libiji, i tada je zamrznuto najmanje 67 milijardi evra, koje je LIA držala na računima širom Evrope i Severne Amerike. Većina tih para je zaplenjena.

(Informer)