Постоји ли родна равноправност?

Требало би да су мушкарци и жене равноправни, да имамо иста очекивања, али и однос једни према другима. А да ли је тако и да ли ипак постоје занимања која су резервисана само за мушкарце?

Република Српска 05.03.2018 | 21:38 Упркос развоју еманципације, жене и даље имају потешкоће у остваривању једнаких прилика као мушкарци у погледу финансијске сигурности, изградње и вођења послова, доношења одлука и уживања, једнаких и сигурних приступа јавним службама, показује пракса.

Како све остаје на најмлађима, прво смо провјерили каква размишљања они данас имају.

“И даље живимо у патријархалном друштву које не реагује баш добро на жене које су различите и које се приклањају мушкарцима по неким правима”, каже Невена Јовановић, ученица бијељинске Гимназије “Филип Вишњић”.

“Природна селекција одлучује какве ћете ви тенденције као особа имати. Мушкарци су доминантнији природно за неке послове од жена и то је нормално. И мислим да то не треба екстремно схватати нити истицати као неки проблем”, мишљења је Ђорђе Мирковић, ученик бијељинске Гимназије.

“У школи се чак дјевојчицама попушта и добијају боље оцјене, међутим када изађу на улицу дешава се често да буду жртве насиља”, додаје гимназијалац Владимир Савић.

Психолог у Психолошком савјетовалишту за младе Јелена Јовановић каже да треба разликовати родну равноправност од различитости.

“Знамо да се родна равноправност уређује законима, а све то што се уређује законом у пракси и не буде са најсрећнијим исходом. Треба можда разликовати и родну равноправност и различитост. Ми можда треба да будемо родно равноправни, али и да поштујемо различитости”, додаје Јелена.

И даље, бар на нашим просторима постоје занимања која су резервисана за мушкарце, па се с времена на вријеме чудимо женама које се ухвате у коштац са оваквим стереотипима, као што је адвокат Татјана Савић.

“И поред све већег броја жена у адвокатури, разлике и даље постоје. То је нарочито било изражено на почетку моје каријере. На улазу сте видјели стоји моје име, и име мог брата, и колеге са којима заједно радим. Неколико година је требало да прође да странке више не питају гдје је овдје адвокат. Или ако је мој брат присутан, обраћају се мом брату и кажу - оставићемо ми ову документацију Вашој секретарици”, прича уз осмјех Татјана и додаје:

“И када дођете до тачке да сте признати, опет предрасуде. Наиме, када се препоручује мушкарац адвокат, каже се - узми њега, он је добар, а када се препоручује жена, кажу - узми њу, она је опасна. Дакле, опет није главно мјерило то што сте добар адвокат.”

Ипак, из свог искуства Тања прича да када су у питању бракоразводне парнице, жене су те које траже жену адвоката и то је једина област гдје је оваква ситуација.



БН телевизија