Величковић: Тресао сам се кад ме је Дуле водио на прес!

Овде ако издржиш, постајеш играч! Капитен црно-белих сумирао 400 утакмица у дресу Партизана. . .

Кошарка 07.03.2018 | 22:45 Новица Величковић одиграо је као у трансу и био најзаслужнији за победу Партизана против подгоричке Будућности у Јадранској лиги.

И, иако тај тријумф није имао резултатски значај за црно-беле јер су се опростили од плеј-офа, представљао је важну "витаминску бомбу" за додатно подизање самопоуздања у Партизановом кошаркашком организму. А дошао је после тријумфа у Купу Радивоја Кораћа где су црно-бели показали да у њима ипак има снаге за борбу до краја сезоне у свим такмичењима.

"Драго ми је да смо наставили серију. Није свеједно бити пети или осми. Нисмо ушли у плеј-оф, али смо бар сада одиграло онако како треба. Вечерас смо имали срамно прво полувреме и ту мислим само на играче. У суштини смо све спремили, али то на терен нисмо изнели. Друго полувреме је било заиста изванредно", рекао је новинарима капитен црно-белих који је Ђетићима спаковао 28 поена уз само један промашај из игре.

Да ли после победе против Будућности и претходно Звезде у Купу Радивоја Кораћа постоји још већа жал што Партизан неће играти плеј-оф на Јадрану?

"Откад је Чанак, дошао толика ми је тензија... Све нешто покушаваш да вратиш изгубљено. Суштина је да не улазиш ти у плеј-оф ако добијеш две, три екипе које су у врху. То се добија на мечевима са екипама које не смеш да потцениш и од којих си бољи. Ми смо ове сезоне погубили четири, пет, шест пута. Морнар је заслужено ушао у плеј-оф. Момци су одиграли изванредно, добили нас овде".

Да ли је ово једна од најбољих партија у каријери?

"Полудео сам на полувремену од начина на који је лопта улазила. Трудио сам се да анимирам играче. Не знам ни колико сам дао, ни шта сам дао. Важно ми је да смо добили и да је атмосфера у хали била добра. Уживам кад побеђујем и кад је атмосфера права".

Следи меч последњег кола Јадранске лиге са Цедевитом, а онда и пауза од месец дана да почетка шампионата Србије. Колико та ситуација може да утиче на екипу?

"Пауза је предуга. Мени одговара због ногу, да се не лажемо. Али месец дана или 40, колико већ. Тако је било и пре две сезоне кад сам се вратио. Тешко је мотивисати играче, мада тај период прође релативно брзо, али се опустиш. То је борба да константно држиш тензију". 

Какав је био осећај истрчати на терен први пут након јубилеја - 400. одиграног меча у дресу Партизана?

"Неко ме је питао коју бих издвојио. Не би ниједну. Што би то радио? Свака утакмица ми значи. Некад ми иде, а некад не. Трудим се да увек будем 100 посто на терену. Волим да играм у овој хали пред навијачима. Нико нема ову атмосферу. Ни на обичним мечевима. Ја их не бирам. Било је доста утакмица и борби за трофеје".

Да ли се сећаш прве утакмице у дресу Партизана?

"Не сећам се, мајке ми. Али у то време ме је стално тукла трема. Нисам знао да причам са новинарима. Тресао сам се кад ме Дуле поведе на конференцију. Нисам знао реч да саставим. И сећам се да ми је Ћале говорио - сине, немој стално да се дираш по лицу, шта ти је? А ја хоћу да 'умрем'. На терену ми је било само - изађи и бори се. Нисам ни кош гледао. Било ми је само удри, туци, па шта ти бог да".

Иначе, ни утакмица против Будућности није могла да прође без повреде Партизановог капитена.

"Искренуо сам зглоб. Ниједну утакмицу ове сезоне нисам завршио да ми се нешто није десило. Да сам вечерас изашао, отекла би нога и било би готово. Трчањем га ипак некако раздрмаш и оставиш загрејаног".

Делује да сви у екипи сада другачије реагују током утакмице, на терену и на клупи, него што је то био случај у првом делу сезоне.

"Седнемо после првог полувремена и кажемо - људи, немој да се срамотимо да нам неко опет каже нисте ви за то, куп се десио... Вратили смо се после минус 18, одиграли борбено. Подржавамо један другог. Постају свеснији како се игра озбиљна кошарка. Они су млади, а имају озбиљне улоге. Али то је Партизан. Овде ако издржиш, постајеш играч. Мени је битно да они схвате на који начин се игра у Партизану. Да није једино битно да ли си талентованији од неког". 

Али није само то. Величковић наводи да покушава "клинцима" да објасни и да су озбиљно закорачили у свет одраслих.

"Да је сениорска кошарка другачији спорт у односу на јуниорску. То стално говорим малом Пеци. Овде ти дође Новица где крене да те бије, заврће руку, а ти не можеш да се извучеш. Ја сам имао Милоја, Шупута, Дробњака, Божића, Кецмана. Требало ми је времена. Кад дочекаш, буди спреман и искористи шансу."

Како се генерално осећаш на терену?

"И ја сам као и сви остали. И мени је некад врућа глава због критике. Чанак кад је дошао рекао ми је - ти си Новица и буди Новица. Само то ми је у глави. Ради оно што најбоље знаш. Имамо изванредан однос. Најбитније је кад ти неко верује. Да ли сам ја покретачка снага Партизана? Највише бих волео да неко настави да буде покретач, да има енергије. Не могу ни ја стално". 

И признаје на крају, да и даље воли да се осећа важним на терену.

"Никад у каријери нисам могао да поднесем да будем споредан играч. Увек сам се трудио да будем међу два три битна играча на терену. И то ми је Ненад ставио до знања и пре његовог првог тренинга",закључио је капитен Партизана.

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс