Анализа: Бекови носе Звезду!
Милан Родић и Филип Стојковић константа у свим овосезонским успесима лидера Суперлиге.
Фудбал 06.03.2018 | 22:00
Тандем бивших интернационалаца био је врло важан састојак свих јесењих успеха Црвене звезде, али су на почетку пролећа свој дефанзивни учинак (а на томе Владан Милојевић посебно инсистира) прошарали бројкама. Три од четири последња првенствена гола Црвене звезде дело су Милана Родића. Некадашњи члан Зенита и Крила Совјетов вероватно би био поносан на овакав учинак и на тренингу. Да не говоримо о званичним утакмицама.
Његов колега са десне стране Филип Стојковић је сачувао разум у тренуцима велике кризе у Звездиној игри против Вождовца. Изједначујући погодак Змајева само му је на кратко скренуо фокус са основог задатка, али је после 30 секунди био довољно присебан да направи лажњак и потом идеално центрира Ненаду Крстичићу за победоносни гол. И великих плус 14.
Својим појављивањем на супарничкој половини Филип Стојковић је истерао неку невидљиву фудбалску правду. Гледајући много статистичке парамтре популарни Жуле је био један од најбљих - ако и не и најбољи - Звездин појединац у двомечу против ЦСКА. Било би занимљиво видети шта кажу бројне скауте платформе, али са трибина је деловало да Стојковић није изгубио ниједан круцијални дуел у Београду и Москви. Такође, он је један од маратонаца овог тима, пошто је већ сакупио 21 првенствени дуел и 1706 минута на терену. Уписао је гол и четири асистенције, али за ВладанаМилојевића је најбитније да је стандардни члан Звездине одбрамбене петорке која је у првенству поклекла 10, а у Лиги Европе само три пута.
Колики су домети Филипа Стојковића у Звездином дресу тешко је - готово немогуће - рећи. Посебно што је после ужасне епизоде у Минхену 1860 имао прилично блед наступ против Флоријане. Међутим, како је време пролазило, растао је као квасац. И што је још занимљивије и даље расте.
"Када сам дошао у Црвену звезду самопоуздање ми је било на нултој тачки. Нисам га имао. Дошао сам са вишком килограма. Међутим, брзо сам ушао у машину. И даље понекад гледам колико сам минута провео на терену и не могу да се начудим. Све је ово супер", истакао је недавно Филип Стојковић.
Вероватно Владан Милојевић нема ништа против играчког раста Филипа Стојковића и Милана Родића, без обзира на ону стару фудбалску тезу да где бекови коло воде ту просто среће нема... Црвено-бели су преживели Суботицу и дуел са Вождовцем, након што је Милан Родић показао да и те како уме у офанзиви. За разлику од Стојковића који је играма морао да однесе облаке сумње, око Родића је после потписа владао консензус. Некако су навијачи, управа и стручни штаб веровали да је то баш тај леви бек потребан за европски успех.
Имао је сјајно представљање против Спарте када је закључао Срђана Плавшића. И касније се истицао дефанзивном интелигенцијом која је помогла црвено-белима у сударима са на папиру јачим тимовима. Чинило се да је тренутак офанзивне славе пропустио у Борисову када није искористио три изгледне шансе. Погађао је пречке, голмана, супарника на гол линији. Звезда је ухватила пролеће и без Родићевог учинка у офанзиви, а то му се вратило у најбољим могућем тренутку... Родић је ове сезоне одиграо 21 првенствени меч и постигао четири гола. Имао је и ону сада већ антологијску асистенцију ка Славољубу Срнићу против Келна.
Чисто подсећање: Стојловић и Родић су овог прошлог лета потписали двогодишње уговоре са Црвеном звездом. Када се буде на “Маракани“ причало о почетку нових европских квалификација тандему бекова који носе у последњим зимским данима црвено-беле остаће још 12 месеци уговора. А сви знају шта то значи. Потребно је блиндирање које може да поремети само нека непристојна понуда (прича се да је Родић ове зиме имао једну такву). Уосталом, успешност новог излета црвено-белих на сцени Старог континента зависиће од успешности сада већ уигране одбране. Неће ту бити Ле Талека. Али ту би морали да буду Стојковић и Родић, баш као и Борјан и Вујадин Савић.
Извор: моззартспорт
Фото: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар