Ближи се НБА плеј-оф: "Феар тхе беард", карте дијеле и Срби!
Чудна је цела сезона, нема сумње да ће завршница борбе за НБА плеј-оф бити још узбудљивија.
Кошарка 02.03.2018 | 23:50
Врло лако би могло да се догоди да предност домаћег терена на пролеће имају Торонто Репторси и Хјустон Рокитси. Ако Тексашани добро изгурају наредних неколико недеља, могли би оставити доминантне Голден Стејт Вориорсе иза себе. С друге стране, тим из Канаде је на прекретници, ако не искористи тренутно ситуацију на Истоку, вероватно више никад неће имати прилики да са врха посматра конкуренцију.
Тандем Пол-Харден доминира Западом и максимално користи мањак концентрације скоро па незаинтересованих Вориорса. С друге стране, Репторси су се коначно ослободили потпуне зависности од учинка Дерозана и Лаурија и једини су тим који је међу пет најбољих и у одбрани и у нападу.
Где су у свему томе финалисти последње три сезоне? Голден Стејт као да само одрађује посао и чека плеј-оф да покаже своју истинску снагу, док Кливленд Кавалирси и даље траже себе. Ипак, ни Леброн Џејмс није сигурно открио све своје адуте до сада. Звер у њему само чека да се пробуди.
Што се тиче остатка Запада, Спарси по обичају "пливају" ту у близини лидера и чекају повратак Каваја Ленарда, Оклахома Сити се полако уиграва за доигравање и чека прави тренутак да експлодира, док ће занимљиво видети како ће се у кључним недељама снаћи Портланд, Денвер, Њу Орлеанс, Минесота, Л.А Клиперси и Јута. Разлике су једва видљиве голим оком, сваки пораз је корак даље од доигравања, свака грешка значи ранији одмор. Биће драматично, као и увек.
Ништа мање ове године неће бити ни на другој обали. Повреде многима диктирају сезону, а чак пет тимова може до места број четири. Вашингтон, Милвоки, Индијана и Филаделфија ће се до краја "кидати", ту је близу и Мајами, али ће Хит пре свега морати да се концентрише на одбрану осмог места јер су Детроит и Шарлот намирисали "слабост" на Флориди.
Источна конференција
Торонто или Бостон на врху?
Сад или никад – на то се може свести ситуација Торонто Репторса. Кавалирси су далеко иза, док Селтикси нису у најбољем ритму. Пут ка првом месту Истока је отворен за тим из Канаде. Демар Дерозан и Кајл Лаури имају снагу за финале, а тим је међу најбољима и у одбрани и у нападу. Ако превладају демоне прошлости, Репторси не само да могу као први у плеј-оф, већ без проблема ће бити и главни фаворит за финале лиге. Да ли је победа од 20 разлике над Бостоном довољан знак да ће се то и догодити? Не. Осовини Дерозан-Лаури-Валанчунас је потребан константан допринос осталих саиграча, пре свега крила, јер су ту током сезоне наизменично искакали Ибака, Мајлс, Пауел, али није било конзистентности. Такође, Репторси често губе тесне утакмице, а један од разлога за то је и што за тим свог рејтинга сувише ретко добијају фаулове за слободна бацања. Тек су 15. у лиги по томе, а то је у НБА један од најефикаснијих начина постизања поена. Још су гори када су у питању њихови противници у том сегменту. Један су од тимова који најчешће шаље ривале на "пенал", а када би то унапредили, њихова одбрана би била знатно импресивнија. До краја регуларног дела их очекују још два дуела са Селтиксима, а ако њих изгубе могу да забораве на #1. Без предности домаћег терена у плеј-офу, а то им је један од кључних адута ове сезоне, финале ће бити само пусти снови.
"Рат" за #4
Торонто и Бостон се боре за прво место, а Кливленд Кавалирси без обзира на све што се дешава у овом тиму последњих месеци тешко да могу да испусте трећу позицију, упркос томе што им ривали дишу за вратом. С тога, у завршници регуларног дела сезоне на Истоку нас очекује још једна драматична борба за једну позицију – четврту. Исто толико је и претендената – Вашингтон, Индијана, Милвоки и Филаделфија.
Ко није гледао Визардсе ове сезоне, када би погледао табелу и скор без размишаљања би рекао: "Па што се то доводи у питање?" Међутим, тим из престонице је једна од највећих енигми последњих месеци. За разлику од већине спортских тимова који се скоро па распадну када остану без свог кључног играча, Визардсе је буквално препородила пауза Џона Вола. Без своје највеће звезде су забележили девет победа у 12 утакмица и истакли се као један од најбољих напада лиге. Наравно, не може се рећи да је Вашингтон јачи без Вола, али очигледно је бол у колену под којим је играо умногоме утицао на његов допринос екипном учинку без обзира на добар индивидуални. Бил игра као суперстар, а Портер и Убре га прате у стопу. Одласком Вола на операцију тим је заиграо брже, течније, енергичније, па се поставља питање колико може дуго у том ритму и да ли ће Вол успети брзо да се прилагоди истом и само га унапреди, или ће његов повратак све уништити.
Нико није очекивао Индијану овако високо када је Пејсерсе летос напустио Пол Џорџ. Али се по ко зна који пут поновило правило да одлазак велике звезде не значи и крај тима. Напротив, Пејсерси одавно нису изгледали тако складно, а рупу насталу одласком Џорџа је неочекивано лако испунио Виктор Оладипо. Ол-стар наступима је винуо Пејсерсе у плеј-оф причу, али није он једини икс-фактор. Многи заборављају да Мајлс Тарнер има година колико и фаворит за најбољег рукија сезоне Донован Мичел, 21. Повреда лакта је иза њега, а уколико у наставку сезоне буде на нивоу као против Даласа пре неколико дана (24 поена, 11 скокова, 3 блокаде), Индијана ће бити изузетно опасна у завршници.
Са кандидатом за МВП-а сезоне у свом тиму, Бакси не само да су озбиљан кандидат за #4, већ и потенцијално изненађење из другог плана у плеј-оф борби за саму завршницу сезоне. Разлог је једноставан, осим што Јанис Адетокумбо доминира ове сезоне, Грк има и сјајну подршку саиграча – Ерик Бледсо је последњих недеља на просеку од око 20 поена, 7 асистенција и 5 скокова, а буди се и један од најталентованијих крилних играча лиге Џабари Паркер. Смена тренера и долазак Џоа Прунтија уместо Џејсона Кида је потпуно преокренула ситуацију јер Бакси нису више само опасни у нападу, већ су постали и један од најбољих дефанзивних тимова лиге. Колико могу у плеј-офу показаће наредних неколико дана и судари са директним конкурентима у борби за што бољи пласман – Вашингтоном, Детроитом, Индијаном и Филаделфијом.
Управо су Сиксерси четврти тим из ове приче, још једна од екипа која би и у плеј-офу могла да надмаши очекивања. Упркос младости, један од главних адута овог тима током сезоне је одбрана, а најмлађе звезде играју као ветеран. Џоел Ембид и Бен Симонс су импресивни, а кад се на то додају универзалност Дарија Шарића, интелигентно вођство Џеј Џеја Редика те долазак искусних Марка Белинелија и Ерсана Иљасове (повратник), тешко је отписати ову екипу из озбиљне приче само због година или тешког распореда који јој следи. Скор 7-3 у последњих десет мечева показује да су на врхунцу форме (били у серији 7-0), а окршаји са Мајамијем, Кливлендом и Милвокијем у наредних неколико дана ће дати и коначан одговор од чега је ова екипа заиста сачињена.
Мајами испада из плеј-оф слике?
Иако на осмом месту Мајами Хит тренутно изгледа као просечан тим. Убедљива победа над Мемфисом протеклог викенда није избрисала очајну форму и осам пораза у девет мечева. На лошу форму надовезује се још неколико негативних ствари, између осталог, повратак Двејна Вејда је значајно пореметио ритам тима који вапи за агресивнијим нападом, Кели Олиник је ван паркета већ недељама, а Горан Драгић не може сам да попуни рупу насталу повредом најбољег нападача Диона Вејтерса. У међувремену, Хиту за вратом дишу Детроит и Шарлот који најављују снажну завршницу сезоне. Ако Блејк Грифин и Андре Драмонд пронађу добитну комбинацију коегзистенције на паркету, а Хорнетси наставе у тренутном ритму (пет победа у низу), Флорида неће видети доигравање предстојећег пролећа. Једини адут Мајамија је домаћи терен, јер од 22 последње утакмице, 14 ће играти на свом паркету. Међутим, гледајући сезону то је тешко назвати адутом (16-12).
Западна конференција
Нова ера стиже из Тексаса?
После неколико година Голден Стејт Вориорси су коначно добили достојног конкурента на Западу. Да ли Хјустон Рокитси могу да их скину са трона и пласирају се у финале плеј-офа први пут од 1995? Ми кажемо – није немогуће, али тешко. Долазак Криса Пола је донео Тексашанима састојак који им је недостајао да би били конкурентни у борби за финале, али тешко да је то и довољно. Вориорси су без сумње суверени владари НБА ове ере и тешко је веровати да их неко може баш ове сезоне свргнути с трона. Иако су током ове сезоне често деловали потпуно незаинтересовано, регуларни део је једно, а плеј-оф потпуно друго. Џејмс Харден игра на МВП нивоу, Пол је најбољи плеј лиге, али ова два адута тешко да могу да надмаше моћни квартет Кари-Томпсон-Дурент-Грин.
Колико год да Хјустон има моћан напад, а статистички има један од најбољих у историји, Вориорси нису ништа слабији у том сегмент, а уз то су више него способни да одбраном "задаве" противника, што су и чинили неколико пута ове сезоне. С друге стране, тешко да одбрана Рокитса може да парира нападу Вориорса, посебно у седам утакмица. То ће бити кључни фактор њихове (не)могуће мисије. Ако додатно "затегну" одбрану и још више унапреде ефикасност напада, те Клинт Капела успе да испрати осовину Пол-Харден, у том случају ће имати неку шансу. Ту долазимо до још једног битног детаља – искуства. Пол никад није прошао прву рунду ПО у каријери. Харден је играо финале са Тандером, али никад као лидер тима. А ни тренер Мајк Д'Антони не може да се похвали борбом за титулу. С друге стране, Вориорси имају имају једну од најкомплетнијих постава свих времена која је доминирала и пре него што се уиграла, а сада су практично као један. Док су сви на окупу из Стива Кера, сваки њихов пораз ће се гледати као сензација.
Вулвси тону без Батлера?
Повреда Џимија Батлера је разарајућа по Минесота Тимбервулвсе. Остали су без лидера одбране и мозга напада. Велике су шансе да он не буде потпуно спреман или чак да пропусти плеј-оф, а у том случају тренутно трећи тим Запада би лако могао да постане аутсајдер у првој рунди. Напад превише осцилира, Карл-Ентони Таунс је звезда али му недостаје искуство у овим ситуацијама. Осим тога, на пет поена у просеку је далеко од прошлогодишњег нивоа, а управо тај КАТ је неопходан Вулвсима сада када нема Батлера. С друге стране, Ендру Вигинс се још увек није развио у силу каква се очекивала од њега, а уз то је ужасан у одбрани. Иако је овај тим пребогат талентом, без Батлера немају ни искуство ни одбрану који би им гарантовали конкретан ударац у доигравању. Без свега тога, више од жестоког отпора је тешко очекивати. Штета, деловало је да могу далеко.
Ко ће још у плеј-оф? Одлучују Срби
Прошле сезоне плеј-оф је замало измакао Денвер Нагетсима. И ове тим из Колорада очекује грчевита борба до последњег меча за доигравање. Сјајна форма Николе Јокића одржала је "грумење" у конкуренцији, али Денвер није успео да искористи тектонске промене у Лос Анђелес Клиперсима и одлазак најбољег играча овог тима Блејка Грифина. Гледа у леђа тиму из Калифорније, а пре две ноћи је у међусобном окршају доживео и пораз након +20 на свом паркету што би могло умногоме да усмери ову "битку". Милош Теодосић и Бобан Марјановић су показали да могу срушити директне конкуренте, што ће само повећати самопоуздање тима. Повратак Пола Милсепа би у теорији требало да ојача позицију Нагетса, али су током сезоне деловали квалитетније без њега, а током марта их чекају и честа гостовања где су генерално "танки". У последњих 20-ак мечева не смеју да осцилирају и губе "добијене" утакмице што им се често дешавало током сезоне, јер Клиперси им нису једина претња.
Хјустон, Голден Стејт, Сан Антонио, Минесота па и Оклахома Сити (иако су седми) тешко да ће пропустити плеј-оф, док за остала три места конкуришу још Портланд, Њу Орлеанс и Јута Џез уз поменути дуо. Блејзерси имају сјајног Демијена Лиларда што би требало да буде довољан адут, док су Пеликанси незаустављиви у последње време, Ентони Дејвис доминира са 40+15 просеком који га сврстава међу МВП кандидате, па је тешко очекивати и да ће и ова два тима да "извисе". Тако да ће се завршница сезоне на Западу вероватно свести на борбу Клиперса, Нагетса и Џезера за последњу карту. Србин "саботира" Србина, а у свему томе је и најбољи руки сезоне Донован Мичел. Не отпистује Џезере с њим.
Отписани
Што се осталих тиче, чак трећина лиге је већ ван плеј-оф приче. Њима остаје "борба" за само дно које повећава шансе за висок избор пика на драфту. За сад су "фаворити" Сакраменто, Мемфис, Атланта и Орландо, сви су на по 18 победа, али нису далеко ни Финикс, Далас, Бруклин и Чикаго.
МВП трка
Ништа мање занимљиво није ни у борби за најбољег појединца сезона. Фаворит је без сумње Џејмс Харден, али изненађења нису немогућа. Ако Рокитси остану на врху Запада, у то неће бити сумње, али ако, пак, падну, онда може испливати неко друго име. Наравно, Стеф Кари и Кевин Дурент увек могу да искоче, мада више изгледа како један другог избацују из трке, Леброн Џејмс је наравно стално присутан, али му статус тима не иде у прилог. С тога, из другог плана долазе Јанис Адетокумбо и Ентони Дејвис. Ако тим неког од њих двојице надмаши очекивања кладионица, могли бисмо видети неочекиваног "најкориснијег играча".
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар