Дечко који је преживео десет удара у Хумској...!

Ветеран са 24 године, радник заувек или зашто Марко Јевтовић (мора да) игра? Није атрактиван за гледање, ни пожељан за конкурента, али је захвалан клупски играч.

Фудбал 02.03.2018 | 18:00 Гробари уздишу „ех, да нам је остао Евертон“ - струка каже „имамо Марка Јевтовића“!

Не само да га има, него је високи везиста у понајбољој форми од свих играча у актуелном Партизановом тиму - уз офанзивније опредељеног Данила Пантића - кад се погледа учинак у уводу пролећног дела сезоне. Подбацили су они од којих се највише очекивало (Марко Јанковић, Зоран Тошић, Сејдуба Сума), није ни одбрана баш похвална (примила по гол на све четири такмичарксе утакмице), али зато нови тандем задњих везних „штрика“ баш онако како би требало да делују и остали, с тим што ваља имати на уму да је наЈевтовићево место, на сусрету са Земуном, ускочио пројектовани стартер Саша Здјелар.

Свеједно, партије Марка Јевтовића су константне. У оба сусрета са Плзењом пленио је тактичком дисциплином, у Лучанима играо паметно, напослетку и ефикасно, пробудивши дотад у нападу импотентни Партизан и та три меча - иако ће се неко запитати да ли су довољан - илустративан су узорак значаја 24-годишњег Београђанина за црно-беле.

Не само ове сезоне.

Јевтовић је у Хумску 1 стигао лета 2015. као прво појачање у тренерској ери Зорана Милинковића. Затекао је Дарка Брашанца и Ивана Петровића, из омладинског погона у први тим је прекомандован Саша Лукић -тек пред крај прелазног рока стигао је конкурент улику Небојше Косовића - а с обзиром да је први био староседелац, други недовољно квалитетан за први тим, а трећи сувише млад да понесе терет такмичења на три фронта, није се постављало питање ко ће чинити тандем задњих везних у нападу на Лигу шампиона и каснијем учешћу у групној фази Лиге Европе.

Чак ни после промене тренера, доласка Љубинка Друловића, па и нешто веће минутаже Саши Лукићу,Брашанац и Јевтовић су „изнели“ јесен до краја, да би се доласком Ивана Томића и ангжовањем ЕвертонаЛуиза, у зиму 2016, његов статус драстично променио. Од играча у стартних 11 преселио се на клупу и то је заправо једини период Јевтовићевог боравка на Топчидерском брду у коме није био станрдандан, јер су играли Евертон и мало испред њега Брашанац.

Чак је размишљао и да оде. Имао понуде. Вероватно би се отиснуо ван граница Србије да је Томић остао тренер, међутим, можда је кључни човек за развој његове каријере био Марко Николић. Ангажман енергичног и више пута потврђеног стручњака значио је и повратак високог везисте у први тим.

И то упркос чињеници да је Николић на располагању имао Сашу Марјановића и Милана Радина, лета 2016. доведених из Радничког и Вождовца. Веровао је у бившег првотимца Новог Пазара чак и кад су се многи питали „зашто игра“ и да ли мора Партизан са два задња везна. А казаће вам и данас многи у Хумској, било тренери, било играчи, да је Јевтовић морао да игра да би исправљао пропусте Евертона. Бразилац је, без сумње, доносио црно-белима оно што им данас недостаје (агресија, фајтерски дух, петља), међутим, у тактичком смислу био је далеко скромнији од Јевтовића, који је тај посао обављао дупло (боље).

Он спада у ону групу играча које тренер Мирослав Ђукић зове радницима. Тешко ћете од Јевтовића видети елегантан потез вредан дивљења, можда има и мањи број голова с обзиром на очекивања (говорило се да има снажан шут и да због висине може да припрети главом), али на средини терена ради посао за двојицу. У маркацији, преузимању, одузетим лоптама и разградњи акција противничког тима. Један такав „квариша“ увек мора да буде на располагању тиму нападачких карактеристика да би правио равнотежу.

Марко Јевтовић има „главу“ за Партизан. Да је другачије не би опстао скоро три годне и играо код свих изузев једног тренера (зар изузеци не потврђују правило?). Како је почео 2018. код Мирослава Ђукића био би грех склонити за из првих 11 иако се у тим вратио новајлија из Олимпијакоса, Саша Здјелар. Марко је свакако у предности у односу на Јурија Вакулка (недовољно физички спреман) и Небојшу Косовића (очекује се до краја марта) и делује као фудбалер кога ниједан саиграч не би пожелео за конкурента. Тешко га је слонити, јер вешто користи предности (игра иза лопте) и скрива недостатке (игра напред).

Са 24 године и две и по сезоне у клубу скоро да је ветеран у актуелном саставу Партизана. Што казује више о српском фудбалу и црно-белима него о самом Марку Јевтовићу. Дужи непрекидни стаж од њега имају само капитен Саша Илић и заменик Мирослав Вулићевић (голман Владимир Стојковић би имао ако би му се рачунао и први мандат), а то је податак који открива због чега понекад носи траку, шутира пенале и зашто је издржао налете чак десеторице конкурената откако је у клубу.

И то ваља знати.

Извор: моззартспорт