Dečko koji je preživeo deset udara u Humskoj...!

Veteran sa 24 godine, radnik zauvek ili zašto Marko Jevtović (mora da) igra? Nije atraktivan za gledanje, ni poželjan za konkurenta, ali je zahvalan klupski igrač.

Fudbal 02.03.2018 | 18:00 Grobari uzdišu „eh, da nam je ostao Everton“ - struka kaže „imamo Marka Jevtovića“!

Ne samo da ga ima, nego je visoki vezista u ponajboljoj formi od svih igrača u aktuelnom Partizanovom timu - uz ofanzivnije opredeljenog Danila Pantića - kad se pogleda učinak u uvodu prolećnog dela sezone. Podbacili su oni od kojih se najviše očekivalo (Marko Janković, Zoran Tošić, Sejduba Suma), nije ni odbrana baš pohvalna (primila po gol na sve četiri takmičarkse utakmice), ali zato novi tandem zadnjih veznih „štrika“ baš onako kako bi trebalo da deluju i ostali, s tim što valja imati na umu da je naJevtovićevo mesto, na susretu sa Zemunom, uskočio projektovani starter Saša Zdjelar.

Svejedno, partije Marka Jevtovića su konstantne. U oba susreta sa Plzenjom plenio je taktičkom disciplinom, u Lučanima igrao pametno, naposletku i efikasno, probudivši dotad u napadu impotentni Partizan i ta tri meča - iako će se neko zapitati da li su dovoljan - ilustrativan su uzorak značaja 24-godišnjeg Beograđanina za crno-bele.

Ne samo ove sezone.

Jevtović je u Humsku 1 stigao leta 2015. kao prvo pojačanje u trenerskoj eri Zorana Milinkovića. Zatekao je Darka Brašanca i Ivana Petrovića, iz omladinskog pogona u prvi tim je prekomandovan Saša Lukić -tek pred kraj prelaznog roka stigao je konkurent uliku Nebojše Kosovića - a s obzirom da je prvi bio starosedelac, drugi nedovoljno kvalitetan za prvi tim, a treći suviše mlad da ponese teret takmičenja na tri fronta, nije se postavljalo pitanje ko će činiti tandem zadnjih veznih u napadu na Ligu šampiona i kasnijem učešću u grupnoj fazi Lige Evrope.

Čak ni posle promene trenera, dolaska Ljubinka Drulovića, pa i nešto veće minutaže Saši Lukiću,Brašanac i Jevtović su „izneli“ jesen do kraja, da bi se dolaskom Ivana Tomića i angžovanjem EvertonaLuiza, u zimu 2016, njegov status drastično promenio. Od igrača u startnih 11 preselio se na klupu i to je zapravo jedini period Jevtovićevog boravka na Topčiderskom brdu u kome nije bio stanrdandan, jer su igrali Everton i malo ispred njega Brašanac.

Čak je razmišljao i da ode. Imao ponude. Verovatno bi se otisnuo van granica Srbije da je Tomić ostao trener, međutim, možda je ključni čovek za razvoj njegove karijere bio Marko Nikolić. Angažman energičnog i više puta potvrđenog stručnjaka značio je i povratak visokog veziste u prvi tim.

I to uprkos činjenici da je Nikolić na raspolaganju imao Sašu Marjanovića i Milana Radina, leta 2016. dovedenih iz Radničkog i Voždovca. Verovao je u bivšeg prvotimca Novog Pazara čak i kad su se mnogi pitali „zašto igra“ i da li mora Partizan sa dva zadnja vezna. A kazaće vam i danas mnogi u Humskoj, bilo treneri, bilo igrači, da je Jevtović morao da igra da bi ispravljao propuste Evertona. Brazilac je, bez sumnje, donosio crno-belima ono što im danas nedostaje (agresija, fajterski duh, petlja), međutim, u taktičkom smislu bio je daleko skromniji od Jevtovića, koji je taj posao obavljao duplo (bolje).

On spada u onu grupu igrača koje trener Miroslav Đukić zove radnicima. Teško ćete od Jevtovića videti elegantan potez vredan divljenja, možda ima i manji broj golova s obzirom na očekivanja (govorilo se da ima snažan šut i da zbog visine može da pripreti glavom), ali na sredini terena radi posao za dvojicu. U markaciji, preuzimanju, oduzetim loptama i razgradnji akcija protivničkog tima. Jedan takav „kvariša“ uvek mora da bude na raspolaganju timu napadačkih karakteristika da bi pravio ravnotežu.

Marko Jevtović ima „glavu“ za Partizan. Da je drugačije ne bi opstao skoro tri godne i igrao kod svih izuzev jednog trenera (zar izuzeci ne potvrđuju pravilo?). Kako je počeo 2018. kod Miroslava Đukića bio bi greh skloniti za iz prvih 11 iako se u tim vratio novajlija iz Olimpijakosa, Saša Zdjelar. Marko je svakako u prednosti u odnosu na Jurija Vakulka (nedovoljno fizički spreman) i Nebojšu Kosovića (očekuje se do kraja marta) i deluje kao fudbaler koga nijedan saigrač ne bi poželeo za konkurenta. Teško ga je sloniti, jer vešto koristi prednosti (igra iza lopte) i skriva nedostatke (igra napred).

Sa 24 godine i dve i po sezone u klubu skoro da je veteran u aktuelnom sastavu Partizana. Što kazuje više o srpskom fudbalu i crno-belima nego o samom Marku Jevtoviću. Duži neprekidni staž od njega imaju samo kapiten Saša Ilić i zamenik Miroslav Vulićević (golman Vladimir Stojković bi imao ako bi mu se računao i prvi mandat), a to je podatak koji otkriva zbog čega ponekad nosi traku, šutira penale i zašto je izdržao nalete čak desetorice konkurenata otkako je u klubu.

I to valja znati.

Izvor: mozzartsport