Анализа: Како су ФИБА и ЕЛ отвориле "прозоре" лошој кошарци?

Спора и лоша кошарка, изгубљене лопте и неуигране акције, све смо то видели током прва два прозора квалификација за Мундобаскет у Кини 2019. године. Хвала ФИБА и Евролиги на томе.

Кошарка 01.03.2018 | 23:08 Новац на једној, новац на другој страни, интереси такође – ФИБА и Евролига су тако под готово истим изговором створиле пат позицију у којој, без увреде икоме, скоро свако може да се нађе на најјачим такмичењима кошаркашких репрезентација.

Изговор и једних и других је развој кошарке. ФИБА то жели да постигне тако што ће "кошарка постати доступна свима", док Евролига заступа став да је она највише одговорна за напредак игре у Европи.

Док ФИБА готово свакодневно на свом сајту објављује разговоре са мање познатим или популарним играчима који су добили шансу да играју за своје националне тимове, Евролига је оним најбољим онемогућила учешће у репрезентативним акцијама једноставном логиком новца.

Светска кућа кошарке је померила термин Мундобаскета у Кини за 2019. годину и увела квалификације за све репрезентације на свету. Евробаскети ће се уместо на две играти на четири године. Камен спотицања је у свему томе Европа, у којој се после НБА игра најквалитетнија кошарка.

Како је ФИБА свој распоред правила независно од Евролиге, а Евролига опет мењала формат такмичења независно од квалификација ФИБА, играчи су се нашли у процепу – хоћеш да играш за репрезентацију? Ок, али клуб то неће да плаца и бићеш кажњен. Други избор је да се не игра за репрезентацију и то велика већина кошаркаша ради јер од кошарке живи.

Тако смо дошли у ситуацију где једна Шпанија једва победи Белорусију (84:82), где Румунија побеђује Хрватску (58:56), а Шведска Турску (59:58), или да споменута Белорусија победи шампиона Европе Словенију са 93:92.

Истовремено, Србија једва изађе на крај са Аустријом (82:81) кошем Алексе Аврамовића и изгуби од Немачке 79:74 иако је објективно јача екипа.

Србија игра без Теодосића, Богдановића, Јокића, Бјелице, Марјановића, а нису ту ни Недовић, Мусли, Гудурић и остали евролигаши.

За Словенију не могу да играју Дончић, Драгић и Рендолф, Русија је без Шведа, за Грузију није играо Шенгелија, за Летонију Стрелнијекс, Тима и Порзингис. Ако знамо да је сада Дончић кандидат за МВП Евролиге, а Швед најбољи стрелац такмичења, онда је јасно колико су екипе појединачно ослабљене. Шпанију готово да нема сврхе коментарисати.

"Фурија" гура кроз квалификације без браће Гасол, Ћаћа Родригеса, браће Ернангомес, Пјера Ориоле, Рубија, Сан Еметерија, Абринеса. Французи немају Де Колоа, Серафана, Ловерња, Фурнијеа, ту је само Дијао. Литванци су "кратки" за Валанчунаса, Кузминскаса, Мотиејунаса, Гечевилијуса, Калнијетиса.

А кад се ове репрезентације и пласирају на Мундобаскет онда ће имена момака који су изнели квалификације заменити они бољи од њих на самом такмичењу. Није ни то фер.

Клубови су се у новембру један за другим изјашњавали да неће пуштати играце, а НБА је то рекла одмах у старту. Играчи нису носили епитет издајника земаља јер их је мало ко ишта и питао.

Делом неуиграност, делом лош шут и комуникација на терену видљиве су на многим утакмицама јачих селекција које су пре само пет месеци играле завршницу Евробаскета.

Неуиграност и још гора комуникација се виде и у односу ФИБА и Евролиге. Када је почињао први "прозор" прошлог новембра, ФИБА је објавила да це плаћати играчима лечење у случају повреда током такмичења у њеној организацији и то оценила као одличан потез.

Да сте на месту власника клуба коме је интерес да "напакује" што већи број победа у Евролиги, па самим тим и профит за вас као власника, па онда и клуб, да ли бисте прихватили? Не исплати се?

Није прихватила ни Евролига. Уследила је "размена ватре", међусобне оптужбе и "рат саопштењима" између једне и друге организације.

"Играње најбољих играча је кључно за навијаче, медије, носиоце права преноса да потпуно прихвате тај процес, као и за националне тимове и савезе да одрже свој традиционални статус у смислу најјачих репрезентативних такмичења. То би такође требало да омогући и најпоштенија такмичења на терену између свих учесника". Овако је изгледало једно од саопштења Евролиге претходна три месеца. Да не стоји потпис Ðордија Бертомеуа, идентичну ствар могла је тврди и ФИБА због чега читав спор делује још бизарније.

Свако се тврдоглаво држи сопствених "принципа" због којих већина људи која прати кошарку или је игра – испашта.

Један од предлога Евролиге је био да репрезентативни календар траје месец дана по сезони, уз додатак једне недеље за припреме, док клупска сезона траје 38 недеља. Минимум четири недеље би играчи добили као одмор.

"На играче и навијаче утиче овај став који има Евролига. Евролига је одговорна што намерно и цинично организује утакмице током квалификација, стављајући играце у тешку позицију да морају бирати између клубова и националних тимова", реци су генералног секретара ФИБА Патрика Баумана.

Оне су донекле тачне, па се читава кривица не може свалити на ФИБА. Светска кућа кошарке је још 2015. године најавила увођење "прозора", а Евролига је годину касније променила формат такмичења. Аутизам обе стране на делу.

И пре краја 2017. се сви још сећамо поделе на кошаркашку Лигу шампиона, Евролигу и Еврокуп. Национални савези су тада уцењивани да ће репрезентација сносити последице ако екипе буду играле Еврокуп, а не ЛШ.

Како Евролига носи више новца, а Еврокуп победника води у Евролигу, Лигу шампиона су бирали клубови који квалитетом нису ни на нивоу Еврокупа или они који су уцену ФИБА схватили озбиљно.

Последица свега је оно што смо имали прилику да гледамо у другом прозору квалификација. Лоша кошарка, непозната имена и анонимус репрезентације које успевају да привремено изађу из сенке и уз неколико добрих шутева угрозе традиционалне кошаркашке нације.



"Не бих да користим тешке речи, али мислим да је то бесмислено. ЕП су се играла 40 пута за 82 године, а сад ће на четири године. Је ли то добро? Пре свега за младе играче. Ево сада се многи играчи нису одазвали из разноразних разлога. То је прилика за младе. Сад ће млади играч да чека четири године да игра на ЕП. ФИБА је све урадила против кошарке. Све што је могла да уради”, рекао је Жељко Обрадовиц, а потом и додао "Треба да седну ФИБА, Евролига, НБА и сви фактори и направе један заједнички календар који ће бити добар пре свега за играче. Мора да се води рачуна о њиховим обавезама али и правима. Ја стално понављам да играчи у Европи морају да схвате да морају да имају своје удружење и преко њега да утичу на своја права јер обавеза имају много али права и не баш", сумирао је легендарни Жоц.

О играчима и Евролига и ФИБА понајмање воде рачуна, а ми смо сви као гледаоци широм различитих меридијана "осуђени" на лошију репрезентативну кошарку све док се један од "Два јарца" из чувене басне не помери са брвна и одступи бар мало. Погледајте још и амерички тим који игра у квалификацијама и све ће вам бити јасно.



Извор: Б92