Analiza: Kako su FIBA i EL otvorile "prozore" lošoj košarci?

Spora i loša košarka, izgubljene lopte i neuigrane akcije, sve smo to videli tokom prva dva prozora kvalifikacija za Mundobasket u Kini 2019. godine. Hvala FIBA i Evroligi na tome.

Košarka 01.03.2018 | 23:08 Novac na jednoj, novac na drugoj strani, interesi takođe – FIBA i Evroliga su tako pod gotovo istim izgovorom stvorile pat poziciju u kojoj, bez uvrede ikome, skoro svako može da se nađe na najjačim takmičenjima košarkaških reprezentacija.

Izgovor i jednih i drugih je razvoj košarke. FIBA to želi da postigne tako što će "košarka postati dostupna svima", dok Evroliga zastupa stav da je ona najviše odgovorna za napredak igre u Evropi.

Dok FIBA gotovo svakodnevno na svom sajtu objavljuje razgovore sa manje poznatim ili popularnim igračima koji su dobili šansu da igraju za svoje nacionalne timove, Evroliga je onim najboljim onemogućila učešće u reprezentativnim akcijama jednostavnom logikom novca.

Svetska kuća košarke je pomerila termin Mundobasketa u Kini za 2019. godinu i uvela kvalifikacije za sve reprezentacije na svetu. Evrobasketi će se umesto na dve igrati na četiri godine. Kamen spoticanja je u svemu tome Evropa, u kojoj se posle NBA igra najkvalitetnija košarka.

Kako je FIBA svoj raspored pravila nezavisno od Evrolige, a Evroliga opet menjala format takmičenja nezavisno od kvalifikacija FIBA, igrači su se našli u procepu – hoćeš da igraš za reprezentaciju? Ok, ali klub to neće da placa i bićeš kažnjen. Drugi izbor je da se ne igra za reprezentaciju i to velika većina košarkaša radi jer od košarke živi.

Tako smo došli u situaciju gde jedna Španija jedva pobedi Belorusiju (84:82), gde Rumunija pobeđuje Hrvatsku (58:56), a Švedska Tursku (59:58), ili da spomenuta Belorusija pobedi šampiona Evrope Sloveniju sa 93:92.

Istovremeno, Srbija jedva izađe na kraj sa Austrijom (82:81) košem Alekse Avramovića i izgubi od Nemačke 79:74 iako je objektivno jača ekipa.

Srbija igra bez Teodosića, Bogdanovića, Jokića, Bjelice, Marjanovića, a nisu tu ni Nedović, Musli, Gudurić i ostali evroligaši.

Za Sloveniju ne mogu da igraju Dončić, Dragić i Rendolf, Rusija je bez Šveda, za Gruziju nije igrao Šengelija, za Letoniju Strelnijeks, Tima i Porzingis. Ako znamo da je sada Dončić kandidat za MVP Evrolige, a Šved najbolji strelac takmičenja, onda je jasno koliko su ekipe pojedinačno oslabljene. Španiju gotovo da nema svrhe komentarisati.

"Furija" gura kroz kvalifikacije bez braće Gasol, Ćaća Rodrigesa, braće Ernangomes, Pjera Oriole, Rubija, San Emeterija, Abrinesa. Francuzi nemaju De Koloa, Serafana, Lovernja, Furnijea, tu je samo Dijao. Litvanci su "kratki" za Valančunasa, Kuzminskasa, Motiejunasa, Gečevilijusa, Kalnijetisa.

A kad se ove reprezentacije i plasiraju na Mundobasket onda će imena momaka koji su izneli kvalifikacije zameniti oni bolji od njih na samom takmičenju. Nije ni to fer.

Klubovi su se u novembru jedan za drugim izjašnjavali da neće puštati igrace, a NBA je to rekla odmah u startu. Igrači nisu nosili epitet izdajnika zemalja jer ih je malo ko išta i pitao.

Delom neuigranost, delom loš šut i komunikacija na terenu vidljive su na mnogim utakmicama jačih selekcija koje su pre samo pet meseci igrale završnicu Evrobasketa.

Neuigranost i još gora komunikacija se vide i u odnosu FIBA i Evrolige. Kada je počinjao prvi "prozor" prošlog novembra, FIBA je objavila da ce plaćati igračima lečenje u slučaju povreda tokom takmičenja u njenoj organizaciji i to ocenila kao odličan potez.

Da ste na mestu vlasnika kluba kome je interes da "napakuje" što veći broj pobeda u Evroligi, pa samim tim i profit za vas kao vlasnika, pa onda i klub, da li biste prihvatili? Ne isplati se?

Nije prihvatila ni Evroliga. Usledila je "razmena vatre", međusobne optužbe i "rat saopštenjima" između jedne i druge organizacije.

"Igranje najboljih igrača je ključno za navijače, medije, nosioce prava prenosa da potpuno prihvate taj proces, kao i za nacionalne timove i saveze da održe svoj tradicionalni status u smislu najjačih reprezentativnih takmičenja. To bi takođe trebalo da omogući i najpoštenija takmičenja na terenu između svih učesnika". Ovako je izgledalo jedno od saopštenja Evrolige prethodna tri meseca. Da ne stoji potpis Ðordija Bertomeua, identičnu stvar mogla je tvrdi i FIBA zbog čega čitav spor deluje još bizarnije.

Svako se tvrdoglavo drži sopstvenih "principa" zbog kojih većina ljudi koja prati košarku ili je igra – ispašta.

Jedan od predloga Evrolige je bio da reprezentativni kalendar traje mesec dana po sezoni, uz dodatak jedne nedelje za pripreme, dok klupska sezona traje 38 nedelja. Minimum četiri nedelje bi igrači dobili kao odmor.

"Na igrače i navijače utiče ovaj stav koji ima Evroliga. Evroliga je odgovorna što namerno i cinično organizuje utakmice tokom kvalifikacija, stavljajući igrace u tešku poziciju da moraju birati između klubova i nacionalnih timova", reci su generalnog sekretara FIBA Patrika Baumana.

One su donekle tačne, pa se čitava krivica ne može svaliti na FIBA. Svetska kuća košarke je još 2015. godine najavila uvođenje "prozora", a Evroliga je godinu kasnije promenila format takmičenja. Autizam obe strane na delu.

I pre kraja 2017. se svi još sećamo podele na košarkašku Ligu šampiona, Evroligu i Evrokup. Nacionalni savezi su tada ucenjivani da će reprezentacija snositi posledice ako ekipe budu igrale Evrokup, a ne LŠ.

Kako Evroliga nosi više novca, a Evrokup pobednika vodi u Evroligu, Ligu šampiona su birali klubovi koji kvalitetom nisu ni na nivou Evrokupa ili oni koji su ucenu FIBA shvatili ozbiljno.

Posledica svega je ono što smo imali priliku da gledamo u drugom prozoru kvalifikacija. Loša košarka, nepoznata imena i anonimus reprezentacije koje uspevaju da privremeno izađu iz senke i uz nekoliko dobrih šuteva ugroze tradicionalne košarkaške nacije.



"Ne bih da koristim teške reči, ali mislim da je to besmisleno. EP su se igrala 40 puta za 82 godine, a sad će na četiri godine. Je li to dobro? Pre svega za mlade igrače. Evo sada se mnogi igrači nisu odazvali iz raznoraznih razloga. To je prilika za mlade. Sad će mladi igrač da čeka četiri godine da igra na EP. FIBA je sve uradila protiv košarke. Sve što je mogla da uradi”, rekao je Željko Obradovic, a potom i dodao "Treba da sednu FIBA, Evroliga, NBA i svi faktori i naprave jedan zajednički kalendar koji će biti dobar pre svega za igrače. Mora da se vodi računa o njihovim obavezama ali i pravima. Ja stalno ponavljam da igrači u Evropi moraju da shvate da moraju da imaju svoje udruženje i preko njega da utiču na svoja prava jer obaveza imaju mnogo ali prava i ne baš", sumirao je legendarni Žoc.

O igračima i Evroliga i FIBA ponajmanje vode računa, a mi smo svi kao gledaoci širom različitih meridijana "osuđeni" na lošiju reprezentativnu košarku sve dok se jedan od "Dva jarca" iz čuvene basne ne pomeri sa brvna i odstupi bar malo. Pogledajte još i američki tim koji igra u kvalifikacijama i sve će vam biti jasno.



Izvor: B92