Босић тражи конститутивност Срба и право на српски језик и ћирилицу у кантонима ФБиХ

Замјеник предсједавајуће Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Младен Босић предао је данас захтјев Уставном суду БиХ за оцјену уставности одредби из устава пет од десет кантона у Федерацији БиХ.

Босна и Херцеговина 27.02.2018 | 19:26 Ради се о одредбама које прецизирају конститутивност народа,а у којима се Срби не помињу као конститутивни народ,те о уставним одредбама о службеном језику и писму у којима нема српског језика и ћирилице.

Босић од Уставног суда БиХ тражи да наложи кантонима у Федерацији БиХ да ускладе своје уставе са одлуком о конститутивности народа и коначно отклоне очигледну дискриминацију Срба.

"Срби нису као народ конститутивни у Посавском, Херцеговачко-неретванском,Зеничко добојском и Босанско-подрињском кантону Горажде.У наведеним кантонима службено писмо је само латиница а службени језици хрватски и босански,односно хрватски и бошњачки како је наведено у уставима кантона са хрватском већином'', подсјећа Босић и додаје да су у Уставу Западно-херцеговачког кантона Срби формално конститутиван народ али српски језик и ћирилица нису наведени као службени језик и писмо.

На питање зашто је он покренуо инцијативу за оцјену и промјену устава федералних кантона, Босић одговара да је искористио своје уставно право као члан Колегија Представничког дома.

,,У Уставу Федерације БиХ прецизирано је да само премијер кантона или трећина посланика у кантоналним скупштинама може покренути иницијативу за оцјену уставности.Срба у кантоналним институцијама нема или их нема довољно да би то урадили'',каже Босић и додаје да оцјену уставности може покренути и једанаест посланика Представничког  дома Парламентарне скупштине БиХ.

"Приликом гласања на последњој сједници о сличној иницијативи видјели смо да посланици СНСД-а не подржавају рјешење питања конститутивности Срба у Федерацији.То значи да нема довољно руку посланика из Републике Српске да се то уради.Ја сам искористио своје уставно право као члан Колегија и очекујем од Уставног суда БиХ да у што краћем року ријеши ово питање и Србима омогући право на конститутивност,језик и писмо на територији цијеле Федерације БиХ као што то имају Хрвати и Бошњаци у Републици Серпској'',каже Босић.

На питање новинара да ли ће се залагати да Бошњаци добију право на службени језик у Српској,које им је,како наводе, ускраћено, Босић је одговорио: - У Уставу Републике Српске јасно пише да су службени језици они којима говоре Срби,Хрвати и Бошњаци. .У случају пет кантона у Федерацији у уставима се не помиње језик српског народа.Зато тражим да се он уведе па макар писало и језик којим говоре Срби", казао је Босић.

Он сматра да су називи језика у БиХ политичко а не лингвистичко питање и подсјећа да у уставима три кантона у Федерацији пише да је службени језик бошњачки,а не босански,али око тога нико не прави проблем већ се то само пребацује Републици Српској.

,,Политичке дебате око назива језика служе за изазивање криза и скретање пажње са стварних проблема'',закључује Босић и подсјетио да је у бившој  држави СФРЈ се говорило српским и хрватским, односно у тадашњој СР БиХ српскохрватским, односно хрватскосрпским језиком.



БН телевизија