Вирус који убија 300 милиона људи

Откад су еволуирали први човјекови преци, човјечанством су увијек, а то значи милионима година, харале разне пошасти. А чак и најбоље методе заустављања неких од њих у најбољим су случајевима представљале тек "постављање закрпе".

Здравље 16.02.2018 | 09:45 Такво стање глобалног здравственог, односно медицинског одговора предсједник Свјетске банке Џим Јонг Ким недавно је објаснио као посљедицу циклуса у којима човјечанство реагује овако: "Паника, небрига, паника, небрига..."

"Ецономист" цитира медицинског стручњака Џонатана Квика према чијој књизи "Крај епидемије" то уопште не мора да буде тако.

Квик је прекаљени ветеран борбе у јавном здравству, радио је у више од 70 држава свијета као и у Свјетској здравственој организацији. Стручњаци предвиђају да је само статистичко питање да човјечанству у сљедећих између 20 и 40 година погоди глобална епидемија која би у кратком времену побила 300 милиона људи.

О коликом броју жртава је ријеч показују илустративне неке друге ситуације из прадавне и најновије историје. Око 300 милиона људи, на примјер, побиле су велике богиње још од млађег каменог доба, прије 12.000 година, када су се први пут појавиле па све до данас. Или, 300 милиона људи је отприлике шест пута више него што је на цијелом свијету од свих узрока – старости, ратова, болести, при породу, у саобраћајним несрећама, несрећама уопште – помрло и изгинуло током цијеле 1990. године.

Нико озбиљан се не усуђује да нагађа о којем патогену би могла да буде ријеч који би, како предвиђају, требало да уздрма човјечанство између 2040. и 2060. године.

Оно што се може претпоставити јесте да неке од најбољих изгледа имају вируси који би на човјека могли да пређу с птица или са сисара, као и неки вирус који још није мутирао из неког од постојећих облика.

Подједнако су застрашујући и висока смртност и лакоћа ширења појединих вирусних сојева међу људима. Срећом па вируси који се код једних организама показују као изврсни, код других испадају јако слаби. Проблем је у томе што се мутације код њих могу догодити у трену и одједном, ако се човјек приближи животињи у заточеништву или у дивљини напросто у погрешном тренутку, животињски вирус може постати људски.

"Најпопуларнији" предводник глобалних пандемија је вирус грипа. Он је у стању да мутира тако брзо да се вакцине против њега морају обнављати сваке године.

Шпански грип који је у пандемији 1918. побио између 50 и 100 милиона људи, била је врло снажна верзија вируса попут оног који се појавио 2009. године, попут свињског грипа.

Свијет је упамтио и Х5Н1, птичји грип, смртоносан у 60 одсто случајева који се појавио када је вирус са болесних птица прешао на човјека. Сличне потове имали су још и ебола, ХИВ и зика вирус.

Доктору Квику један стручњак, којег није именовао, својевремено је објаснио да није питање "хоће ли" него "када ће" доћи дан у којем ће биотерористи напасти смртоносним спорама, на примјер, антракса или вирусима попут великих богиња.

Упутства за биолошко оружје већ су пронађена у лаптопима неких терориста Исламске државе, а познато је и да је Ал Каида циљано регрутовала "браћу са дипломама из микробиологије и хемије".

Сојеви најопаснијих, најјезивијих микгроорганизама на свијету строго се чувају у ултра-осигураним лабораторијима. Било би, међутим, крајње наивно вјеровати да су сви они апсолутно отпорни на намјерну злопотребу радника или на несретне случајеве. Занимљиво је да ниједна од седам ствари које предлаже др. Квик није изненађујућа.

Ријеч је о системима који крајње брзо могу детектовати и угасити епидемију, затим правовремен и поуздан систем информисања о пријетњама и сличне ствари. Епидемије су језива ствар, никада са сретним завршетком, јер на завршетку се увијек налази посљедња особа која је умрла. 

(Еxпресс.хр)