Анализа: Звездин ''бандитски фудбал''!
Или зашто је Владан Милојевић заслужио да одведе црвено-беле у осмину финала ЛЕ и тамо се намери на Чола Симеонеа.
Фудбал 14.02.2018 | 23:00
Играчи ће бити идентично обучени, долазиће на оброк у исто време, поштовање законе тимске дисциплине и оквире. Кажемо, није уско везано за дуел са ЦСКА, али у то време Владан Милојевић почео је да прави ТИМ.
Схватио је да је изглед једне екипе на терену рефлексија стања ствари у свлачионици. И успео је у тој мисији, јер је и без помоћи Канге и првог нападача Ричмонда Боаћија надоградио систем који је његових руку делу. Бивши селектор Србије Радомир Антић знао је и током јесењих тријумфа да каже како му се не свиђа инфериорност у игри српског представника у Келну (употребио је и тежу реч, али да не мрачимо). Пре него што испалите сличну констатацију, јер је факат да је руска Армија умерено контролисала београдски дуел и имала 608 тачних додавања наспрам 309 Звездиних, имајте на уму неке податке.
ЦСКА је екипа која је у групи Лиге шампиона са Манчестером, Базелом и Бенфиком освојила девет бодова. И једина се са таквим салдом из елитног такмичења спустила у Лигу Европе. То је тим који је на страни победио швајцарског и португалског првака.
Више него довољно за тезу да је Владан Милојевић, бар за нијансу, унапредио игру Црвене звезде... И то неће променити ни исход реванша у Москви. А далеко од тога да црвено-бели нису без шанси, што су очитовале бесне реакције Виктора Гончаренка који је фрустиран јаловом иницијативом сопственог тима устајао са клупе и руком показивао Витињу и Муси како да нападну Звездин зид.
Оно што је Црвена звезда показала против ЦСКА на свом терену није Звезда из славних клупских алманаха. Није то био налет, није то била офанзива, није то, на послетку, била ни лопта у мрежи. Није то била фудбалска бајка, већ реална прича. Међутим, јесте једна врста "балканског бандитског фудбала", у најбољем значењу те рећи.
Није давно било када се велики део српске фудбалске популације - а међу њима има много поклоника Црвене звезде - дивио тренерским делима Дијегеа Симеонеа на клупи Атлетика. Сви су се ухватили за убојитост његовог помало ружног, помало и досадног, дефанзивног, тврдог, али делотворног фудбала. Сви су видели ту моћну трансформацију која представља оличење аргентинског темперамента. И сви су видели подесну екипу која поштује сваки милиметар терена и тако побеђује веће и квалитетније од себе.
Тренер Црвене звезде нема ту класу, нити обитава у истим условима, али заслужио је похвале због чињенице да је направио екипу, која не доказује заједништво само стереотипним изјавама са припрема о никад бољој атмосфери. Ту хармонију из свлачионице црвено-бели су показали у тренуцима потонућа једног од вођа тима Вујадина Савића. Као што је најбољи штопер Суперлиге спашавао кожу саиграча небројано пута, тако су они после његовог подлетања под лопту били ту да му се нађу. Француз Ле Талекје бранио телом тај простор, Родић је изникао из траве и "досадом" унервозио класног играча какав је Муса.
Било је још тих детаља бандитског фудбала. Не знамо како, али Владан Милојевић је успео после промашене шансе скрханог Немању Радоњића да избегне дефанзиву факултативно или про форме ради. Дешавало се да у другом полувремену, у јеку напада ЦСКА, Немања Радоњић сузи простор и практично одигра напад на позицији бека или штопера. То је процес који захтева време и који говори да је из овог што има Владан Милојевић извукао максимум.
А како ће изгледати тај завршни чин бадитског процеса Владана Милојевића? То нико не зна, тим пре што Звездин стратег још није продужио уговор и што ће у јуну бити тражена роба. Његова будућност на Маракани је крајње неизвесна, и због тога би било праведено да одведе тим у осмину финала и тамо налети на родоначелника бандитског фудбала Дијега Симеонеа. Сигурни смо да би се Владан Милојевић радовао том двомечу, јер би видео колико је далеко од оног чему заправо тежи. Тактичкој перфекцији и екипи која у сваком делићу секунде зна шта треба да ради и делује као ТИМ.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар