"Поруке лидера као и 90-тих"

Професор на Економском факултету Свеучилишта у Мостару, Славо Кукић гостујући у Новом дану на Н1 рекао је да нема велике разлике у политичким порукама деведесетих година и данас.

Босна и Херцеговина 13.02.2018 | 12:16 Професор Кукић је оцијенио да у БиХ мора бити јасно да је држава повезана са Србијом и Хрватском "системом спојених посуда", те да се поруке не могу слати у име свих.

Коментарисао је и посјету Александра Вучића званичном Загребу.

"Ја мислим да је ова посјета натегнута, да она није израз стварног опредјељења хрватске и србијанске политике, него је дио домаћег задатка којег је добила предсједница од међународних центара моћи. Она је и резултат амбиције Вучића да се у европским и западним круговима прикаже као човјек добре воље, који жели рјешавати проблеме настале деведесетих година", казао је Кукић.

Ипак је додао: "Најважније је да се разговара, из сваког новог разговора се ствара претпоставка да се може кренути даље".

Да ли се могу ријешити међудржавна питања оваквим посјетама?

"Кућу је једноставније рушити него градити. Ја не мислим како ћемо посјетама рјешавати све оно што нам се нагомилало посљедњих 30 година, али од нечега се мора стартовати. Што се прије почне, прије ће се завршити".

А од чега кренути, и ко да буде иницијатор?

"Требало би кренути од јасних порука из Београда и Загреба да је БиХ суверена држава, те да њени политичари морају тражити рјешења у БиХ, у Сарајеву као главном граду - као што је знао поручивати Стјепан Месић, а не у Загребу и Београду, као што је ових дана.

Вучић говори у име свих Срба, поручујући да су РС и Србија једно, на тај начин нећемо никуда стићи. Јасним порукама прије свега представницима политичке елите из реда Срба и Хрвата поручити да у Сарајеву требају рјешавати проблеме, а ми смо ту да помогнемо као први сусједи. У супротном, то може бити схваћено као задирање у сувренитет државе", појаснио је Кукић за Н1.

Оцијенио је да се данас такве поруке не шаљу.

"Нема великих разлика између порука данас и оних порука које су се слале деведесетих деведесетих година. С друге стране, у БиХ мора бити врло јасно да је БиХ са Србијом и Хрватском спојена по закону 'спојених посуда'. Не могу се слати поруке у име свих, мора се правити консензус.

Грађани су по уставу три конститутивна народа, без обзира шта ја о томе мислио. Мора се трагати за консензусом између оних који су добили већине унутар тих народа, не искључујући друге који потичу из народа, а припадају грађанским партијама. Не може се говорити у име свих", навео је професор Кукић.

Калифат, исламска држава, наоружавање које се законски правда, пријетње мобилизацијама - у посљедње вријеме је слика Босне и Херцеговине. Да ли је уопште могуће говорити о било каквом консензусу?

"Све то што сте навели говори како имамо на сцени ретрогардне процесе који нас приближавају првој половини деведесетих година, него 2018. или 2020. Све то што сте рекли је показатељ колико етнонационалистичке политичке олигархије покушавају задржати стање напетости духа, како би мобилизовали бирачко тијело", изјавио је.

"БиХ као калифат? Сулудо. Не спорим да има политичких и идеолошких екстремиста, који полазе од исламске државе. Није ништа другачије и у другим европским земљама. Не може се на основу тога натоварити хипотека цијелом народу", оцијенио је Кукић.

"Изборни закон, странке за себе осигуравају амбијент продужавања вијека властитог трајања. Али, ако властити интерес хоћете да наметнете као национални интерес, и да је изборни закон - закон свих закона, то је ништа друго него радикализирање бирачког тијела по принципу један народ, једна партија, један вођа. То не може бити залог за будућност нити једног народа", изјавио је Славо Кукић за Н1.

Да ли је национализам икада напустио БиХ?

"Не. Дефинитивно. Све је рогобатнији. Он се једно вријеме притајио у времену господина Петрича и Ешдауна и бонских овлаштења које су објективно имале позитиван предзнак. Та логика дјеловања да је продужена за пет-шест година, сигуран сам да би амбијент био другачији", објаснио је Кукић.

"Доласком Додика поново у Владу РС, који је тада котирао као амерички играч, будимо искрени, свјетски центри моћи су процијенили да се у БиХ створила критична маса која омогућава да своју пажњу пренесу на друге просторе. Овдје је онда отворен простор размахивања национализма. Амбијент 2005. године је био апсолутно европски, у односу на овај данас", поручио је Кукић.

За Н1 је и коментарисао ко би могли бити наредни чланови Предсједништва БиХ, након избора 2018. године.

"Бит ће онај којег грађани изаберу. Ако мене питате, најмање ће неизвјесности бити ако се Додик кандидује из РС. Ако се кандидује, није упитан. ФБиХ, биће густо што се тиче члана Предсједништва из реда Бошњака. Што би народ рекао - мала бара, пуна крокодила.

Унутарњи политички односи су дисперзирани. Што се Хрвата тиче, ако се кандидује, Жељко Комшић има највеће шансе, а најавио је да ће се кандидовати", рекао је Кукић. 

"Друга је ствар колико је то добро. Он ће омогућити Човићу додатну хомогенизацију бирачког тијела, па ће уништити и оно мало страначке дисперзираности гласова која је постојала према другим партијама. Видјећемо, још су могући различити сценарији.

Ако се Комшић кандидује, Човић неће. Толико је паметан, него ће гурнути неког другог у ватру", објаснио је Славо Кукић.

(Н1)