ЦСКА на скенеру: Лакши од Краснодара, Армија позади...

. . . универзални Викинг, два мозга, мало бразилског шмека и Муса! Ко су играчи који ће се супроставити Звезди?

Фудбал 13.02.2018 | 00:15 Када је Црвена звезда летос извукла Краснодар у плеј-офу за Лигу Европе, шансе баш  нису биле на страни црвено-белих. Талас еуфорије после елиминације фаворизоване Спарте је био највећи ветар у леђа за потпаљивање нада пред двомеч са Русима.

Ипак, знало се да Звезду очекује далеко озбиљњи испит од Страмаћонијеве скаламерије којој су Гелор Канга и другари ишчупали хардвер. Краснодар је био један од најтежих могућих ривала, квалитетан, преискусан, по многим параметрима противник који никако не одговара Звезди. Али, Звезда је у том двомечу изникла, порасла, постала европски тим.

Шест месеци касније на Краснодарово стратиште долазе њихови земљаци - ЦСКА из Москве. Још озбиљнији, још тежи и још искуснији ривал. Пролеће чекано 26 година ће сутра да окупа “Маракану“, око 50.000 срећника ће бити сведоци утакмице која се чекала тако дуго. Али Звезда је своју утакмицу сезоне већ одиграла против Красондара. Тада су окови били тежи, тада је будућност клуба висила о концу, тада је притисак био већи. Ово сада против ЦСКА је само катарза прелепе јесење бајке. Као против Арсенала: Звезда нема шта да изгуби. И зато ће јој против ових Руса бити лакше него против оних летос.

А ови други Руси захтевају још већи опрез, респект и перфекцију.

Војни клуб из СССР-а поносно носи свој надимак Армија и у складу са њим гази руским фудбалом у претхоних петнаестак година као најбољи и најстабилнији. Немају велика искакања, ни велике падове. Не улажу као Зенит и Спартак, а опет су озбиљнији од њих. Историја ЦСКА је занимљива и турбулентна, али и потпуно небитна у праскозорје окршаја на “Маракани“. У овом веку се точак историје окренуо различито за Звезду и ЦСКА. Московљани живе у најславнијим временима овог клуба, Звездина најславнија су далеко иза ње и сада као да је кренула све из почетка.

ЦСКА је најстандарднији руски учесник еврокупова претходних година, углавном губи од јачих и побеђује слабије. Јесенас је играо Лигу шампиона из које је и дошао на мегдан Звезди. Завршили су иза Базела што је неуспех, али и испред Бенфике што је свакако успех. У Лиги Европе не крију амбиције да желе до самог краја као што су то урадили  пре 13 година. Неки од играча из тог лисабонског финала и данас играју за ЦСКА и они су лична карта овог клуба.

Када кажете ЦСКА одмах помислите на браћу Березуцки, Игнашевича и Акинфејева. Њих четворица укупно имају 2.015 утакмица у дресу ЦСКА. Такав пример ћете ретко где наћи у европском фудбалу. Али они су само најдрастичнији примери клупске политике. У ЦСКА не воле много да мењају. То је клупски идентитет. Плански купују појачања, али исто тако љубоморно чувају своје играче и не пада им на памет да их продају. 

Тако су стопама поменутог квартета претходних година кренули и деца клуба Дзагојев, Шењиков иГоловин који су цео живот у клубу. Замислите где су све до сада могли да играју Акинфејев или Дзагојев. Али није било те понуде која би ЦСКА приморала да их прода. Уместо да нуде милионске уговоре преплаћеним странцима као Зенит или Спартак, у ЦСКА прибегавају рецепту да адекватно плаћају своје играче и годинама их држе задовољнима у кући.

Чак се и странци уклапају у ту политику. Нама је најближи пример Бамбија Тошића, али то су раније били иРахимић, Одија, Шемберас који су провели по десетак година у клубу. То су данас Марио Фернандес (182 утакмице у клубу), Понтус Вернблом (187), повратник Ахмед Муса (164)... То су и они неатрактивни домаћи играчи попут Набабкина или Васина који дођу на мала врата и без помпе, а постану битне карике. И зато ЦСКА може да преспава прелазни рок, зато не јури панично за појачањима и увек зна на шта може да рачуна. Зато је њима веће појачање кад им се врати Муса него да доведу неког скупоценог Бразилца или Аргентинца. Зато се и новајлије споро уклапају у тај живот у систему, али им клуб верује. ЦСКА има стрпљења да неког играча чека годинама да проради као што је то случај са Витињом. Све је плански, све је посвећено систему.

Тако је и са тренерима. Планирају их на дуже стазе, али морају да имају совјетски менталитет и уклопе се у систем. Прво је то био Газајев, потом Слуцки, сада је то Гончаренко којем је најбоља препорука било доказивање у мањем, али сличном систему попут БАТЕ Борисова. Атрактивни странци на клупи Армејаца попут Зика или Рамоса се нису показали као способни да функционишу у систему. И зато се не треба чудити што је Александар Јермакович ове зиме напустио кормило БАТЕ Борисова да би био помоћник Гончаренку. Кажу да тренер никада не треба да се после улоге главног врати на функцију помоћника, али могли би да се закунемо да му је обећано да ће једног дана да наследи Гончаренка као у Борисову. И да је најбољи пут ка томе да уђе у систем и упознаје га изнутра док не куцне његов час.

Као што је пословање и функционисање клуба већ годинама равна линија и лако предвидиво, такви су Армејци и на терену. Не може ЦСКА ничим спектакуларним да изненади Црвену звезду на стадиону “Рајко Митић“, не може да се појави у неочекиваној формацији или са неким тајним оружјем од играча. Али зато из те уиграности и кохезије имају способност камелеона да свако може да игра све.

Једино што се не мења је Игор Акинфејев. Некад један од највећих талената планете, данас већ има 31 годину. Чини се да као је за трен прошла та каријера док смо чекали да се можда једног дана опроба у неком већем клубу на западу где су резали вене за њима када се појавио. Акинфа или Човек-магнеткако му гласе надимци, са траком око руке командује трилингом армијских ветерана на последњој линији одбране. Сергеј Игнашевич и браћа Березуцки могу да играју завезаних очију с обзиром колико пут су играли у клубу и репрезентацији.

Неуништиви Сергеј је незамењив и у 38-ој години. Пример оданог и примерног спортисте. Као да је попут неке разорне ракете заостао из неких совјестских времена. Човек се не повређује, а за 646 мечева у клупској каријери  је добио само три црвена картона?! Штопер! Целу карјеру га прати хендикеп да је спор, али он и даље траје. Зато што генијално чита игру, зашто што има сјајне лидерске особине да командује одбраном, одличан је у скоку и јако опасан када туче из слободних удараца са удаљености од преко 20-25 метара. Сви тренери га наводе као пример професионалца. Када је као млађи играо за Локомотиву доживео је стравичан судар главама, завршио је у болници на реанимацији и на запрепашћење лекара је играо већ наредног викенда. Руси у шали кажу да је радиокативан и да га је докачио чернобиљски облак јер је у време нуклеарне катастрофе као дете био код баке на селу у околини Минска где су се осећале последице “Чернобиља“...

Где је Игнашевич, ту су и браћа Березуцки. Две године су млађи од њега, али као млађа браћа су му. На “Маракани“ нећемо видети Алексеја који је јесенас поломио ногу и још се опоравља. Али ту ће бити онај који је за нијансу бољи – Василиј. Већ 16 година игра за Армејце и попут Игнашевича, клуб њему и брату продужава уговоре на годину дана. Што је можда рецепт успеха јер су константно под тензијом, увек у максималној борбеној готовости.

Алексеј се подједнако добро служи са обе ноге и раније је без проблема играо десног или левог бека у формацији са четворицом позади, док је Василиј више био фиксиран у штоперском тандему са Игнашевичем. Мада је и он могао да закрпи позицију десног бека. Како је биолошки сат откуцавао, а њих стизале године, ЦСКА је средином прошле сезоне променио формацију на тројицу штопера пошто су се Игнашевич и браћаБерезуцки све више мењали на две штоперске позиције. Гончаренко је променом формације прошле сезоне смислио рецепт како да максимално искористи њихову телепатију и да сва тројица буду на терену. А у међувремену се појавио и Виктор Васин који је прошао чистилиште по позајмицама, стекао искуство и очеличио се за улогу Д’Артањана који ће мењати једног од тројице мускетара. Како су године стигле челичну тројку, тако и Васин игра све више и ове сезоне без проблема мења повређеног Алексеја.

То би требало да буде штоперска тројка која ће у Београду чинити последњу брану пред голом Акинфејева.Василиј десно, Игнашевич лево и Васин у средини. Али и ту постоји шанса за изненађење. Наиме, ЦСКА је у припремном периоду одиграо четири озбиљна пријатељска меча у којем су играли стандардни првотимци. У сва четири случаја је постава била различита, а у одбрани су испробане три варијанте. Једна са четворицом и две различите са тројицом у линији.

Јесенас је ЦСКА у последњим данима октобра променио формацију због нешто слабијих резултата. Недостатак класичног голгетера је био рак рана Гончаренковог тима. ЦСКА је сезону почео у систему 3-5-2, али ју је почетком новембра променио у 3-4-2-1 када је Гончаернко видео да то са двојицом нападача не иде, да Витињо није центарфор и да га таква игра гуши. Белоруски стратег је повукао чудан потез и задњег везног Понтуса Вернблома пребацио на позицију центрафора. Шведски универзалац је без поговора одрадио задатак до зимског прелазног рока, док клуб није угасио пожар повратком Мусе. У тој новој формацији се одбрана није мењала, али је Гоначернко недавно на припремама изненадио још једном прекомандом Вернблома. Пребацио га је на позицију десног штопера у мечу против Елчеа, генералци за Звезду. Интересантно је да Игнашевич није играо на чак три од та четири припремна меча, па биГончаренко могао на “Маракани“ да лансира штоперску линију Вернблом - Васин – В. Березутски. То ће бити једна од енигми за које Милојевић мора имати спремно решење.

Испред тројице штопера по боковима делују двојица офанзивних бекова који су у клубу јако дуго. БразилацМарио Фернандес (шеста сезона у ЦСКА) је незамењив на десној страни, лево је стандардно дете клубаГеорги Шењиков (девета сезона). Али Шењиков се у новембру тешко повредио, тек недавно је скинуо заштитну чизму, није играо на припремама и не конкурише за дуел у Београду. Мења га Кирил Набабкин који је попут Васина нека врста џокера са клупе. Док Васин мења штопере, Набабкин је прва алтернатива бековима. Био је стандардан до доласка Фернандеса 2012. на десном беку, дешњак је и више му прија игра на тој страни. Али у последње време игра на оба бока и сада мења Шењикова лево тако да не би требало да буде дилема око бекова ЦСКА вечерас...

Промена фромације на 3-4-2-1 и прекоманда Вернблома у шпиц су зацементирали Бибраса Натха иАлександра Головина у срцу везног реда. Израелац је више деструктивац који трчи, квари игру противника, патролира испред одбране и чека шансу за шут са дистанце. Головин је заправо мозак ЦСКА. У овом тренутку, он је најталентованији руски играч. Има само 21 годину и већ је постао племејкер ЦСКА и руске репрезентације. Има сјајан преглед игре, креативан је, дели лопте “испод земље“ и ако Звезда њега заустави, завршила је велики посао. Головинова мана је физика. Лаган је у дуелима због чега је научио како да брже размишља и избегава дуел игру. Он је срце ЦСКА које Звезда некако мора да неутралише.

Ако не буде изненађења са Вернбломом у одбрани или нападу, онда Швеђанина можемо очекивати да чува леђа Головину, а да на клупу оде Натхо. То је уједно и највећа дилема Гончаренка пред сутрашњи дуела. Где са Вернбломом?

Швеђанин је сјајан играч, физички доминантан, са разорним ударцем, али и осећајем за гол због чега га јеГончаренко и пребацивао у напад. И ако буде играо чистача у везном реду, сигурно ће се убацивати из другог плана и претити. Ово му је можда и последња сезона у Москви јер жели да се врати у домовину, а на терену је један од лидера који окреће екипу и гризе до последњег атома снаге. Због агресивног стила игре и темперамента атипичног за неког Викинга, често је у каријери добијао картоне и његова нервоза би могла да буде једна од карата на које Звезда може да игра.

Са новом формацијом је опет процветао и Алан Дзагојев на позицији полушпица. Опет игра тамо где највише воли. Дзагојев је свакако најнадаренији руски фудбалер који се појавио претходних година. После ЕП 2012. године, тражило га је “пола Европе“, фудбалски крем Старог континента, али се попут неких саиграча заклео на верност Армији. И појео им џигерицу својим понашањим.

Момак рођен у трагичном Беслану је екстремно талентован за фудбал. Са лоптом може све, да потезом реши утакмицу и нема тог шаблона у који можете да га укалупите. Али Дзагојев је нешто попут Аршавина,Дзјубе, Титова или сличних мајстора руског фудбала који су мислили да им је само таленат довољан. Био је усијана глава на почетку каријере, живео неспортски, свађао се са тренерима, ударао и вређао противнике, играо сам за себе и доводио до лудила управу ЦСКА. У пар наврата је био на трансфер листи, али се смирио. Типична прича о руској души. Срећа па се на време опаметио... А Русија је препуна трагичних судбина мајстора фудбалера које је тако добро опевао наш Предраг Дучић у причама о непоновљивом Тољи Кожемјакину, затим о Едуарду Стрелцову или Валерију Вороњину. “Воткица за одузимање лопте – пивце за јачи шут“. Руска изрека која умало није коштала каријере и Алана Дзагојева...

Дзагојев је класична “десетка“ које све више одумиру и Гончаренко је променом система опет успео да га максимално искористи на позицији полушпица. Други полушпиц је Бразилац Витињо који је више крило и зато се није сналазио у улози класичног шпица на почетку сезоне. Витиња је ЦСКА купио пре пет година и дуго га чекао. Бразилац се мучио да се адаптира, није користио минутажу, враћао се у домовину на позајмице, али ЦСКА није хтео да одустане. Сада га је коначно дочекао. Веома је брз, непревдидив и могао би Звезди да зада приличне муке. Најбоља варијанта је спречити доток лопти до њега и не ризиковати јурњаву.

На крају, ударна игла Армејаца ће бити повратник Ахмед Муса. Нигеријац се вратио после неуспешних годину и по дана у Лестеру и опет се осећа као код куће. На припремама се врло брзо уклопио у систем из којег није могао да се отргне. У две утакмице дао је три гола и показао да је ЦСКА добио дуго чекану терапију за неефикасност од које је патио јесенас. У Лестеру није прошао, али у систему ЦСКА плива као риба у води.

Осим непознанице са позицијом Понтуса Вернблома, ЦСКА нема чиме да изненади Звезду са саставом тима. Али на терену је друга песма. Могу да играју у неколико формација, по аутоматизму мењају позиције и ту њихова уиграност долази до изражаја. У гостима најчешће играју на полуконтре, па ће тако бити вероватно и сустра. Моменат инспирације Головина и Дзагојева, брзина Мусе и Витиња, прекиди Игнашевича,Березутског и Вернблома су главна оружја Армејаца.

Понављамо ипак: Црвена звезда је своју утакмицу сезоне већ победила. Црвено-белима сутра сигурно неће бити теже него против Краснодара. Немају шта да изгубе, а могу много да добију.

Али као и против Арсенала, сигурно се Милојевић и играчи не слажу са пуким учешћем у двомечу против ЦСКА и сигурно имају спремне рецепте за све варијанте Армејаца.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес.