Српска дијаспора добија странку?!

Неколико стотина Срба из свих крајева света, махом некадашњих представника Срба или српске заједнице у Скупштини дијаспоре, последњих неколико месеци у потпуној тајности припремају оснивање организације која има претензије да прерасте у прву политичку странку дијаспоре!

Србија 12.02.2018 | 18:31 Ову информацију за "Вести" је потврдио иницијатор целог пројекта, последњи председник Скупштине дијаспоре и Срба из региона, Драган Станојевић.
 
- Тачно је да смо окупили неколико стотина виђенијих Срба од Америке до Аустралије са идејом да затим региструјемо организацију под именом Покрет родољуба отаџбине и дијаспоре. У већини држава света где постоји српска заједница већ имамо своје представнике, а у току је писање Статута Покрета и формирање радних тела. Одмах затим ћемо изаћи за апелом Србима у дијаспори и отаџбини како би нам се прикључили, јер нам није идеја да ово буде само покрет српске дијаспоре, већ свих родољуба - каже Станојевић за "Вести".

Циљ покрета је, према његовим речима, покушај да се власти у Србији приморају да третирају дијаспору на начин на који она то заслужује, а затим и да се по сваку цену спречи даље урушавање Србије.

Од обећања ништа

Државни службеници су годинама уназад обећавали куле и градове за своју дијаспору, али се по правилу све завршавало са обећањима. Тако је и у интервјуу "Вестима" у августу прошле године државни секретар Министарства спољних послова Србије Ивица Тончев навео да су приоритети овог министарства "стварање већег поверења између матице и дијаспоре и јачање улагања из расејања у Србију". Међутим, конкретно до данас ништа није урађено, односно не виде се резултати...

- Основни разлог зашто и ми из дијаспоре улазимо у политички живот Србије је тај што више немамо другог избора. Постојало је и министарство за дијаспору, па Скупштину дијаспоре и ко зна шта још, а нисмо се померили са мртве тачке. Ништа не постоји. А пет милиона грађана ван матице је ваљда довољно добар разлог да они напокон почну да се третирају како то и доликује, и то не више декларативно.

Станојевић још не жели да открива на који начин ће Покрет функционисати, али и како ће се позабавити свим овим питањима, укључујући и промену начина гласања, али и иницијативу да дијаспора убудуће има обезбеђена места у српском парламенту.

- Уколико право за заступнике у парламенту имају националне мањине, ваљда оно припада и пет милиона Срба у расејању. Али, за разлику од других покрета или партија којима је бављење политиком посао, ми ћемо показати да је то само средство да се дође до циља. Сви смо добро ситуирани, нико се у овај посао не укључује због новца, тако да ћемо се и по томе разликовати од других. У овом тренутку не размишљамо о оснивању политичке странке, али не искључујемо и тај облик борбе за наша права - наглашава Станојевић.

Од Министарства до Управе

Брига државе за своју дијаспору, уколико је судити по конкретним потезима Владе Србије, већ деценијама уназад иде "силазном путањом".

Наиме, од 2004. када је громогласно основано Министарство за дијаспору до данас, ова институција се само урушавала и "сужавала".

Министарство је трајало осам година, а онда, августа 2012. укинуто и уместо тога је основана Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у региону као једна од служби Владе Републике Србије. Две године касније, Канцеларија је укинута и уместо ње формирана Управа за дијаспору и Србе у региону који су потпали под надлежност Министарства спољних послова.

Прошле године, Управа је истерана из својих просторија како би се у целу ту зграду уселио новоустановљен Савет за сарадњу са Русијом и Кином на челу са бившим председником Србије Томиславом Николићем.
Драган Станојевић каже да овај покрет има политичке амбиције, али да им главни циљ није долазак на власт у Србији.

- Није нам амбиција да дођемо на власт, већ желимо да будемо она полуга која ће притискати власт, приморавати је да ради свој посао и да поштује законе које је сама изгласала. Тужно је да нас стално позивају да будемо амбасадори наше отаџбине, али да смо им суштински потребни само када су им понестане пара. Све партије у Србији су се "клеле" у дијаспору, а заправо нас замајавале са лажним обећањима јер се ствари нису помериле са мртве тачке. Наш посао је да се то промени - наглашава Станојевић и додаје да ће ускоро уследити апел свим нашим земљацима који желе да помогну у борби за интересе дијаспоре.

"Вести" ће од понедељка објавити прва реаговања на ову иницијативу.

Ко су оснивачи?

Он није желео да прецизира ко је све већ у овом покрету.

- У процесу смо формирања главног одбора, штабова, разних савета, скупштине. Имамо покривене скоро све континенте и државе, а сви оснивачи ће углавном бити лидери из тих земаља где живе. Ево само неколико имена оних који су се укључили у оснивање Покрета: за Норвешку су то Добрила Радуловић и Борис Максимовић, из Немачке Ђуро Плавшић (из Берлина), за Аустрију некадашњи председник Савеза Срба Аустрије Драгиша Васиљевић, за Француску Видоје Пурић, за Велику Британију Жељко Вранеш, Синиша Туцаков за Шпанију, за Швајцарску је један од суоснивача покрета Боривоје Крекуловић, председник Дијаспора источне Србије. Једон од представника за Аустралију ће бити Слободан Бенђо, али ћемо имати представнике чак и у Јужној Америци, где је делегирана Љиља Миловић - открива за "Вести" Станојевић.

(Вести)