Srpska dijaspora dobija stranku?!

Nekoliko stotina Srba iz svih krajeva sveta, mahom nekadašnjih predstavnika Srba ili srpske zajednice u Skupštini dijaspore, poslednjih nekoliko meseci u potpunoj tajnosti pripremaju osnivanje organizacije koja ima pretenzije da preraste u prvu političku stranku dijaspore!

Srbija 12.02.2018 | 18:31 Ovu informaciju za "Vesti" je potvrdio inicijator celog projekta, poslednji predsednik Skupštine dijaspore i Srba iz regiona, Dragan Stanojević.
 
- Tačno je da smo okupili nekoliko stotina viđenijih Srba od Amerike do Australije sa idejom da zatim registrujemo organizaciju pod imenom Pokret rodoljuba otadžbine i dijaspore. U većini država sveta gde postoji srpska zajednica već imamo svoje predstavnike, a u toku je pisanje Statuta Pokreta i formiranje radnih tela. Odmah zatim ćemo izaći za apelom Srbima u dijaspori i otadžbini kako bi nam se priključili, jer nam nije ideja da ovo bude samo pokret srpske dijaspore, već svih rodoljuba - kaže Stanojević za "Vesti".

Cilj pokreta je, prema njegovim rečima, pokušaj da se vlasti u Srbiji primoraju da tretiraju dijasporu na način na koji ona to zaslužuje, a zatim i da se po svaku cenu spreči dalje urušavanje Srbije.

Od obećanja ništa

Državni službenici su godinama unazad obećavali kule i gradove za svoju dijasporu, ali se po pravilu sve završavalo sa obećanjima. Tako je i u intervjuu "Vestima" u avgustu prošle godine državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Ivica Tončev naveo da su prioriteti ovog ministarstva "stvaranje većeg poverenja između matice i dijaspore i jačanje ulaganja iz rasejanja u Srbiju". Međutim, konkretno do danas ništa nije urađeno, odnosno ne vide se rezultati...

- Osnovni razlog zašto i mi iz dijaspore ulazimo u politički život Srbije je taj što više nemamo drugog izbora. Postojalo je i ministarstvo za dijasporu, pa Skupštinu dijaspore i ko zna šta još, a nismo se pomerili sa mrtve tačke. Ništa ne postoji. A pet miliona građana van matice je valjda dovoljno dobar razlog da oni napokon počnu da se tretiraju kako to i dolikuje, i to ne više deklarativno.

Stanojević još ne želi da otkriva na koji način će Pokret funkcionisati, ali i kako će se pozabaviti svim ovim pitanjima, uključujući i promenu načina glasanja, ali i inicijativu da dijaspora ubuduće ima obezbeđena mesta u srpskom parlamentu.

- Ukoliko pravo za zastupnike u parlamentu imaju nacionalne manjine, valjda ono pripada i pet miliona Srba u rasejanju. Ali, za razliku od drugih pokreta ili partija kojima je bavljenje politikom posao, mi ćemo pokazati da je to samo sredstvo da se dođe do cilja. Svi smo dobro situirani, niko se u ovaj posao ne uključuje zbog novca, tako da ćemo se i po tome razlikovati od drugih. U ovom trenutku ne razmišljamo o osnivanju političke stranke, ali ne isključujemo i taj oblik borbe za naša prava - naglašava Stanojević.

Od Ministarstva do Uprave

Briga države za svoju dijasporu, ukoliko je suditi po konkretnim potezima Vlade Srbije, već decenijama unazad ide "silaznom putanjom".

Naime, od 2004. kada je gromoglasno osnovano Ministarstvo za dijasporu do danas, ova institucija se samo urušavala i "sužavala".

Ministarstvo je trajalo osam godina, a onda, avgusta 2012. ukinuto i umesto toga je osnovana Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kao jedna od službi Vlade Republike Srbije. Dve godine kasnije, Kancelarija je ukinuta i umesto nje formirana Uprava za dijasporu i Srbe u regionu koji su potpali pod nadležnost Ministarstva spoljnih poslova.

Prošle godine, Uprava je isterana iz svojih prostorija kako bi se u celu tu zgradu uselio novoustanovljen Savet za saradnju sa Rusijom i Kinom na čelu sa bivšim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Dragan Stanojević kaže da ovaj pokret ima političke ambicije, ali da im glavni cilj nije dolazak na vlast u Srbiji.

- Nije nam ambicija da dođemo na vlast, već želimo da budemo ona poluga koja će pritiskati vlast, primoravati je da radi svoj posao i da poštuje zakone koje je sama izglasala. Tužno je da nas stalno pozivaju da budemo ambasadori naše otadžbine, ali da smo im suštinski potrebni samo kada su im ponestane para. Sve partije u Srbiji su se "klele" u dijasporu, a zapravo nas zamajavale sa lažnim obećanjima jer se stvari nisu pomerile sa mrtve tačke. Naš posao je da se to promeni - naglašava Stanojević i dodaje da će uskoro uslediti apel svim našim zemljacima koji žele da pomognu u borbi za interese dijaspore.

"Vesti" će od ponedeljka objaviti prva reagovanja na ovu inicijativu.

Ko su osnivači?

On nije želeo da precizira ko je sve već u ovom pokretu.

- U procesu smo formiranja glavnog odbora, štabova, raznih saveta, skupštine. Imamo pokrivene skoro sve kontinente i države, a svi osnivači će uglavnom biti lideri iz tih zemalja gde žive. Evo samo nekoliko imena onih koji su se uključili u osnivanje Pokreta: za Norvešku su to Dobrila Radulović i Boris Maksimović, iz Nemačke Đuro Plavšić (iz Berlina), za Austriju nekadašnji predsednik Saveza Srba Austrije Dragiša Vasiljević, za Francusku Vidoje Purić, za Veliku Britaniju Željko Vraneš, Siniša Tucakov za Španiju, za Švajcarsku je jedan od suosnivača pokreta Borivoje Krekulović, predsednik Dijaspora istočne Srbije. Jedon od predstavnika za Australiju će biti Slobodan Benđo, ali ćemo imati predstavnike čak i u Južnoj Americi, gde je delegirana Ljilja Milović - otkriva za "Vesti" Stanojević.

(Vesti)