Прича - Голман ХЕРОЈ: Спасао осам живота!

"Извадио сам му језик уз гркљана, из другог покушаја. Он ме изуједао по рукама и дан данас имам трагове његових зуба по рукама, али сам успео ослободити дисајне путеве", присетио се Зоран Мијић.  „Поносан је јер је за своја хумана дјела добио захвалнице од Српске православне и Католичке цркве, као и Исламске заједнице“.

Фудбал 16.02.2018 | 22:30 Зоран Мијић Мрми (39), голман Фудбалског клуба Борац из Козарске Дубице спасио је осам људских живота за шта је добио на десетине награда и признања, али ситуације у којима је спашавао животе не може да заборави. Поносан је јер је за своја хумана дјела добио захвалнице од Српске православне и Католичке цркве, као и Исламске заједнице.

"То је почело 1996. године у Бањалуци, на утакмици БСК-а из Бањалуке и Борца из Козарске Дубице. Дошло је до судара двају играча, када је један остао на земљи".испричао је Мијић екипи агенције „Анадолија“, која га је посјетила у породичној кући у Козарској Дубици.

Испричао је да су се сви разбјежали, а да је помогао љекару који сам није могао спасити повријеђеног играча.

"То су биле стварно катастрофалне сцене", каже Мијић.

Осталих седам случајева догодило се у протекле двије године. Мијић никада неће заборавити ни утакмицу са Рударом из Приједора... 

"Спасио сам Немању Марића. Исто судар, катастрофалан, гдје је момак остао лежати сав крвав. Доктор Рудара је покушао све што је могао, међутим није се сусретао са случајем дављења. Он дигао руке сви су остали у невјерици, почели плакати. Онда сам ушао и рекао покушаћу нешто што отприлике знам направити. Извадио сам му језик уз гркљана, из другог покушаја. Он ме изуједао по рукама и дан данас имам трагове његових зуба по рукама, али сам успио ослободити дишне путеве".

Марић је збринут у болници у Приједору, а и данас с породицом слави 8. март, Мијићев рођендан и дан када му је спашен живот.

"Јако ми је тешко кад га видим, послије оних сцена, али жив је здрав је, то је најважније", казао је Мијић.

Још један случај десио се на стадиону, на утакмици Мијићевог и клуба из Модриче, гдје је један играч задобио ударац у главу и наставио играти, али се почео љуљати.

"Када сам видио да му иде крв из уха, зауставио сам утакмицу", испричао је Мијић и објаснио да је повријеђеног играча одвезао у Приједор у болницу.

Осим тога, спасио је дјевојчицу повријеђену у саобраћајној несрећи у близини његове куће. И тада је остао довољно прибран да јој ослободи дисајне путеве и збрине до доласка хитне помоћи.

Спасио је и дјевојчицу, Медину Шкорић, која је, када је имала пет година, одлутала на Бадње вече. Била је слабо обучена и није знала рећи како јој се зову родитељи. Понављала је Бужим па јој је Мијић успио пронаћи родитеље.

"Када сам отишао кући и довео дијете у пратњи полиције, то је толико весеље завладало да је то нешто неописиво", испричао је Мијић и додао да ко зна шта би се десило да се дуже задржала на јануарској хладноћи.

Из Дубице је са суиграчима путовао у Костајницу и примијетио је поред пута кацигу, а, иако је прошао, након неколико метара схватио је да мора стати.

"Саиграчи су рекли зашто би стајали па сам им објаснио да сам угледао кацигу и да мора да се нешто десило. Почели су говорити: 'Ниси ваљда толики баксуз'. Међутим, стали смо и почели да тражимо поред пута. На 20 метара у неком шибљу нашли смо мотор, момак сав поломљен, позвали смо полицију, хитну, успјели смо га изнијети на цесту. Момак је био 35 дана у коми, али је преживио, хвала Богу, и дан-данас је овдје с нама", рекао је Мијић.

Приликом путовања у Мостар, Зоран Мијић је у мјесту Шујице код Томиславграда спасио дјевојку тешко повријеђену у саобраћајној несрећи.

"Нигдје никог. Претиче нас ауто, у журби су биле двије дјевојке. Како је брдо, из споредног пута излази ауто, гледамо како дјевојке кроз шајбу иду. Стајемо, нигдје никог", присјетио се Мијић.

Једна од дјевојака била је тешко повријеђена, а Мијић јој је пружио прву помоћ. Касније је чуо да је била у болници и да се опоравила.

Посљедњи случај десио се уочи Нове године. Мијић је отишао до продавнице и, излазећи, чуо је страховиту шкрипу.

"Ударац у ауто; гледам то својим очима. Човјек ишао брзо, журио се. Жена му је била у болници. Одбија се од кућу, па у бандеру, руши бандеру и како су му се активирали ваздушни јастуци, дошло је до тога да су почели горјети. Човјек је у шоку био унутра, пошто је био и везан и све га је то притиснуло. Нисам га могао сам извући, али сам молио другог учесника у несрећи. У ауту је био такав дим и ватра је планула, али успјели смо га извући. Жива глава", испричао је Мијић.

На питање како се носи са свим што је проживио, Зоран Мијић каже да му је јако тешко, иако је срећан што је спасио толико људи. Већ двије године редовно одлази код психолога.

"Ми сви кажемо да се надамо да ће то једног дана проћи. Међутим, ту посљедице остају.Повисио ми се притисак, ноћу ми се јављају ружне сцене, поготово с фудбалских терена, с дјецом... Гледати нечијој смрти у очи, касније кад спасиш, знаш шта си направио. Поносан јесам, јако, на своја дјела. То сви кажу, али посљедице остају. Нажалост", казао је он.

Објаснио је да му је много значило што му је доктор показао на првом случају 1996. године како ослободити дисајне путеве, али да је без обзира на то потребна и храбрости.

"Неке ствари које сам урадио не знам ни сам како сам то извео. Сад се не могу ни сјетити, али у тим тренуцима... Имају и фотографије како сам спашавао Марића, кад сам видио слике, нисам могао ни сам вјеровати", каже Зоран Мијић.

Ни сам не може вјеровати да се толико пута нашао у ситуацијама у којима нечији живот виси о концу.

На питање шта му најчешће говоре суграђани, одговорио је: "'Немојте стајати близу њега више од десет минута, невјероватно шта се с њим дешава!' За Дубицу и овај дио да не говорим. Гдје год се појавим кажу: 'То је онај.' Људима је драго, сви смо поносни."

Много му значи подршка грађана преко друштвених мрежа, путем писама, али и захвалнице, награде и признања које је примио.

Између осталог, признање су му одали фудбалски клубови, градови Козарска Дубица, Приједор и Бањалука, Фудбалски савез РС, Министарство породице, омладине и спорта РС те „Независне новине“ додјељујући му награду "Јелена Трикић - Мајка Храброст" за подвиг 2017. године. Посљедње у низу је одликовање предсједника РС-а,  Медаља заслуге за народ.

Новчани дио награда, иако је незапослен, искористио је за помоћ другима те је средства која је добио подијелио трима социјално угроженим породицама, а, прича, фудбалским клубовима је донирао око 5.000 КМ у опреми.

Извор: мондо.ба/Анадолија