Еx-Yу и ЗОИ: Неколико Срба, а Словенаца никад више!

Словенија ће имати дупло више представника од свих осталих земаља у региону - заједно!

Остали спортови 08.02.2018 | 21:15 "Па немамо више Словенце са собом у држави", један је од духовитијих одговора на питање зашто се јавност у Србији не обазире превише на оно што се од 9. фебруара одржава на Корејском полуострву и због чега су се Сјеверна и Јужна Кореја поново ујединиле, бар у спорту.

Зимске олимпијске игре (ЗОИ), које ће ове године бити одржане у Пјонгчангу (Јужна Кореја), синоним су за спортове који у Србији нису развијени и популарни, које не прати велики број навијача, којим се не бави велики број спортиста и у којем ова земља нема много успјеха. Такође, ЗОИ сјетно подсјећају многе и на медаље (словеначких) спортиста некадашње, велике Југославије, мада су ти успјеси наступили тек у посљедњој фази постојања те државе и на само двије зимске олимпијске смотре.

Иако се Југославија такмичила на ЗОИ још у доба краљевине Југославије, почев од 1924. године, прву олимпијску медаљу народима и народностима ових крајева донио је тек 1984. Јуре Франко, освајањем сребра на чувеном сарајевском велеслалому. Четири године касније, из Калгарија су са медаљама дошли Матеја Свет у женској конкуренцији и Матјаж Дебелак, Миран Тепеш, Примож Улага и Матјаж Зупан у мушкој. И то је било то што се тиче Југославије на ЗОИ.

Велика земља у међувремену се распала, Југославија се смањила, па нестала, а број представника Србије на ЗОИ остао је заиста симболичан. Почев од само двоје учесника у Нагану 1998, затим шесторо у Солт Лејк Ситију 2002, исто толико 2006. у Торину, па до овог фебруара и најмањег броја српских спортиста у 21. вијеку. 

Подразумијева се да је медаља у међувремену и даље остала недостижан сан.

Имена спортиста који ће носити српску тробојку на опреми у Кореји можемо да набројимо на прсте једне руке. То су Невена Игњатовић (28), Марко Стевовић (22) и Марко Вукићевић (26), који ће представљати земљу у алпском скијању, као и Дамир Растић (29), такмичар се у скијашком трчању.

У поређењу са земљама са развијенијим или потпуно развијеним зимским спортовима, међу којима су и двије државе из некадашње Југославије, то је заиста занемарљив број учесника. Чак је и упола мањи него на прошлим ЗОИ у Сочију, на којим је Србија имала осморо учесника, а још је теже упоредив са десеторо српских такмичара на Играма у Ванкуверу 2010.

Компарације ради, освајач медаља са прошлих ЗОИ, ски скакач Петер Превц, биће један од 71 словеначког представника у Пјонгчангу, међу којима је и мушка хокејашка репрезентација. Са друге стране, најбољи хрватски скијаш Филип Зубчић биће у екипи од 19 учесника из његове земље.

Остале земље са територије бивше Југославије биће ближе Србији у заступљености у Кореји. Црна Гора ће имати троје представника, Босна и Херцеговина такође четворо, а Македонија троје. Међу такмичарима у алпском скијању биће и представник самопроглашене републике Косово.

Словенаца ће, дакле, бити више него икад на ЗОИ и одлазе у Пјонгчанг са великим амбицијама у девет дисциплина. На прошлим ЗОИ у Сочију освојили су осам медаља, укључујући и два злата легендарне Тине Мазе.

Српска барјактарка, Невена Игњатовић, такмичила се са чувеном Словенком у истим тркама 2010. и 2014, а олимпијску 2018. годину почела је историјским успјехом српског скијања, освајањем шестог мјеста на слалом трци у швајцарском граду Ленцерхајдеу.

Неправедно и незахвално би било најављивати њену борбу за медаљу, којој Србија није прилазила ни близу. Довољно је пожељети само срећу нашим представницима, да остваре добар резултат у Кореји и да њихови спортови у догледно вријеме бар заживе код нас.

Бар до нивоа када смо и били у држави за Словенцима.

Извор: мондо.рс