Од минирања до мирења - Кореја као ЈЕДНА на ЗОИ!

Због чега ће Северна и Јужна Кореја на отварању ЗОИ2018 продефиловати под заставом Уједињене Кореје и имати заједничку репрезентацију у хокеју на леду? Да ли је то симболика мира или више од тога? За кога је олимпијски сан уједињење?

Остали спортови 08.02.2018 | 15:30
Од минирања до мирења - Кореја као ЈЕДНА на ЗОИ!
Тог 29. новембра 1987. године читав свет је потресла вест о експлозији авиона који је кренуо из Багдада у Сеул, али није стигао на одредиште због подметнуте бомбе...

Погинуло је више од стотину путника и још 11 чланова посаде, а починиоцима се брзо ушло у траг. Били су у питању севернокорејски агенти - мушкарац се убио, жена је преживела гутање цијанида - да би потом и посведочила да је Ким Џонг Ил, син председника Ким Ил Сунга, био "мозак операције", на шта су из Северне Кореје поручили да је то измишљотина њихових суседа и западних сила.

Агенткиња, коју су јужнокорејске власти помиловале након признања оценивши да су јој од детињства "испирали мозак" у Северној Кореји, навела је и конкретне разлоге овог напада.

Први план је био дестабилизација јужнокорејске владе, а други застрашивање планете пред спортски догађај године - Летњих Олимпијских игара у Сеулу 1988. године које су Севернокорејци, уз још неке земље, бојкотовали.

Читавих 30 година касније, Јужна и Северна Кореја - у миру, руку под руку - на отварању Зимских Олимпијских игара у Пјонгчангу...

Спортисти из две суседне и супротстављене земље ће заједничком шетњом, и то под једном заставом, заставом Уједињене Кореје, направити мали, али опет изузетно важан корак у циљу помирења два народа представљајући лидере држава којима је изузетно блиска идеја уједињења.

Договор о учешћу Севернокорејаца и заједничком дефилеу на отварању ЗОИ саопштен је средином јануара што је изазвало изненађење широм света, а и олакшање пошто се претходно говорило о потенцијалним безбедносним проблемима. С обзиром на то да се Пјонгчанг налази само на 80 километара од "демилитаризоване зоне" између две Кореје, а да је претходно било "звекетања оружјем", овакав договор две стране ће донети мир свим спортистима, укључујући и наша четири представника, током 16 дана трајања Игара.

За неке је можда необично, но ово није први пут да се Југ и Север помире за време спортских догађаја, и осим неких учешћа на регионалним и континенталним такмичењима, чувен је и договор из 1991. године пред Светско првенство у стоном тенису.

После пет месеци и 22 рунде преговора - договорили су се да спортисти из те две земље наступају под заставом Уједињене Кореје, плаво Корејско полуострво на белој подлози, а Хјун Јунг Хва (Јужна Кореја) и Ри Пун Хјуи (Северна Кореја) су чак освојиле и златну медаљу победивши фаворизоване Кинескиње у финалу женског дубла.

Спортисти из две земље су и у Сиднеју 2000. и Атини 2004. године на отварању "прошетали" заставу Уједињене Кореје, а сада су отишли корак даље и имаће заједничку репрезентацију у хокеју на леду за жене!

Под заставом Уједињене Кореје такмичиће се 23 Јужнокорејке и још 12 Севернокорејки што није нашло на потпуну благонаклоност становника земље домаћина Игара. Организоване су петиције за "расформирање" ове репрезентације...

"Ипак се већина анкетираних Јужнокорејаца изјашњава у корист такве екипе, а с друге стране то је на брзину урађено и питање је колико ће тај женски хокејашки тим бити хомоген. Изазвало је и бурне реакције међу младима из Јужне Кореје јер су сматрали да је та репрезентација жртвована ради политичких циљева и да ће неке од њихових бољих хокејашица, у односу на скромније севернокорејске спортисткиње, тако изостати са Олимпијских игара", казао је у разговору за МОНДО дугогодишњи спољнополитички уредник у Тањугу Борислав Коркоделовић, стручњак за Далеки исток.

"У ходу", или боље речено на тренинзима, јавили су се и неки неочекивани проблеми.

Канадска селекторка Сара Мареј је осим брзог уигравања морала да мисли и на "језичке препреке" пошто хокејашице из некада заједничке земље сада користе различиту спортску терминологију. Јужнокорејкама су ближи "западни изрази", док су Севернокорејкама "описни".

"На том примеру женске хокејашке репрезентације се видело да новије генерације, такозвани миленијалци, нису толико 'загрејани' за идеју Уједињене Кореје, приметили су социјолози из Аустралије. Имају пример уједињења Западне и Источне Немачке који је Западну много коштао, са друге стране остало је незадовољство код Источних Немаца који се осећају као грађани другог реда. Све то могло би да се појави у процесу уједињења двеју Кореја", прича наш саговорник Коркоделовић уз подсећање да је Кореја била јединствена и у "старој ери" и да је раздвојена тек од 1945. године.

ЗАХЛАЂЕЊЕ ОДНОСА И СПОРТ - ПОЛИТИЧКО ОРУЂЕ

Након Другог светског рата Кореја је подељена на Северну и на Јужну и тада су односи две земље постали веома лоши, а чак три године је вођен оружани сукоб (Корејски рат од 1950. до 1953. године). Јужну Кореју подржавале су Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и друге "западне силе", док су уз Северну били Кина и Совјетски Савез, касније Русија.

Садашњи споразум о ЗОИ је један од првих знакова отопљавања у односима две Кореје након дуго времена и често је у прошлости на снази било велико надметање две земље.

Готово да је спорт знао да буде "оруђе" у борби за доказивање читавом свету "ко је већа сила", а нарочито је то било изражено на великим такмичењима попут Олимпијских игара, укључујући и Сеул из 1988. године и "комшијска минирања".

"Тада сам баш први пут био у Јужној Кореји и обишао сам борилишта пред Игре и могу вам рећи да се у ваздуху осећало да је то врста такмичења између два система; севернокорејског, ригидног стаљинистичког социјализма и јужнокорејског који јесте био својеврсна диктатура на одласку. То је требало да буде надметање двају политичких система, не Кореја, у време Хладног рата. Јужна Кореја је тада организовала Олимпијске игре с идејом да покаже предности свог система и модела, те да покаже ко је богатији и развијенији, односно истовремено и искористи тај догађај како би низ социјалистичких земаља коначно признао Јужну Кореју", објашњава нам Коркоделовић.

Наш саговорник подсећа да су Севернокорејци чинили свашта како би онемогућили одржавање Игара, уз поменути терористички напад, а такође су покушавали да одврате своје пријатеље и савезнике од учешћа. Притисак је био и на Југославији...

"Сећам се, и недавно сам чак читао у Архиву Југославије, колико је ту демарша било и посета Северне Кореје у очајничком покушају да југословенски олимпијци не учествују на Играма. Није вредело... После тога је јужнокорејски председник кренуо у тзв. 'северну кампању' где је Јужна Кореја успоставила односе са низом социјалистичких земаља, пре свега са Мађарском и Југославијом".

Након што су Игре у Сеулу прошле одлично - чекао се одговор Северне Кореје.

"Покушали су да им парирају организовањем такозваног Светског фестивала младих и студената, то је било својевресно спортско-уметничко такмичење, и они су уложили силан новац, мислим око 4 милијарде долара, да би се показали... И стварно било је више земаља на том фестивалу 1989. године него на Олимпијским играма годину дана раније", казао је Коркоделовић.

Јужна Кореја имала је мотив да се покаже као добар домаћин на Олимпијским играма - не само Северној Кореји него и читавом човечанству - и тек из трећег пута је добила организацију ЗОИ у Пјонгчангу пошто кандидовања 2010. и 2014. године нису била успешна.

"Они желе да покажу свима шта једна од најсиромашнијих земаља из раних педесетих година може да оствари добром организацијом, улагањем у образовање, науку, високе технологије... За 60 година може да се катапултира у ред најразвијених земаља света! Направили су један невероватан скок који може да се пореди само с развојем и реформама у Кини", истиче овај аналитичар.

ТЕМА УЈЕДИЊЕЊА - ОТКУД САД И ЗАШТО БАШ САД?

Лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун је у свом "новогодишњем обраћању", које је изазвало много реакција у јавности пре свега због приче о опасном нуклеарном наоружању којим могу да погоде и САД, казао и да би две Кореје требало да побољшају своје односе те да је он отворен за дијалоге са другом страном.

Тада је у разматрању било и слање спортиста на Олимпијске игре, што је у међувремену одобрио, а односи две земље би требало да се учврсте још више након самог турнира.

Какве ће реакције бити на заједнички дефиле?

Служи ли то и за поправљање имиџа Северне Кореје која у свету има веома негативан углед због диктатуре, кршења људских права и уопште мистериозности која постоји око ове земље која је на неки начин и изолована од остатка света...

"Сигурно да ће желети да покажу једно лепше лице Северне Кореје. Послаће велику делегацију која ће се састојати од политичара и спортиста, спомиње се да ће млађа сестра Ким Џонг Уна, која му је десна рука, доћи на отварање, што ће изазвати силно интересовање јужнокорејских и светских медија...".

"С друге стране је време да се каже да је можда било и претеривања у погледу стварног стања у Северној Кореји. Нисам никада био, али сам био сумњичав и шта се ради с информацијама у другим деловима света, сумњичав у смислу да нисам сигуран да је тако црно каквим је представљено. Биће то прилика да се 'провири' у то севернокорејско друштво, а с обзиром на то да је Ким Џонг Ун школован у Швајцарској - он не може да буде слеп и потпуно неосетљив на ствари које се дешавају ван његове земље. Мислим да жели да унапреди економију своје земље и већ је предузео неке мере", поручује Коркоделовић који наводи да је у сусретима са избеглицама из Северне Кореје, током боравка у Јужној Кореји, сазнао за такозване "пијаце" где се сада може наћи роба из разних делова света, што подсећа на времена када је Србија била под санкцијама.

Уједињење је идеја и којој је близак нови председник Јужне Кореје Мун Џае Ин.

Његови родитељи су пребегли из Северне Кореје тако да је рођен у избегличком логору 1953. године, а до сада је био на страни политичара који су били за уједињење двеју земаља. Коркоделовић подсећа да је Мун био близак сарадник двојице либералних председника (Ким Дае Џунга и Ро Му Хјуна) који су спроводили такозвану "сунчану политику", односно политику зближавања са Северном Корејом.

Пре Муновог доласка на чело државе, а након одласка поменутих председника с којима је сарађивао, десетак година на снази била је конзервативнија политика у погледу сарадње са северним суседом.

"Садашњи владар Ким Џонг Ун у ствари осећа да је ово изузетна прилика да са новим јужнокорејским либералним председником и са председником САД Доналдом Трампом, који је нестрпљив да на овај или онај начин реши корејско питање, и уз пуну подршку Кине и Русије, крене у неке озбиљније преговоре о уједињењу", објашњава Коркоделовић.

Економски - заједно би представљали значајну силу у свету.

"Таква држава имала би преко 75 милиона становника, на југу технолошки развијену земљу, а на северу радну снагу и руде, као и солидну индустријску базу. Уједињена Кореја би могла да буде уважена и респектабилна тзв. 'средња' сила. То би веома значило обема Корејама које се на неки начин осећају притиснуте између огромне Народне Републике Кине, моћне Русије, бившег колонијалног владара Јапана и свеприсутних Сједињених Америчких Држава".

Та идеја је, упозорава наш саговорник, ипак и даље далеко.

Потребно је решити многа питања, попут тога да још увек није потписан мировни споразум (на снази је само примирје између две земље), затим да Сједињене Америчке Државе признају Северну Кореју, као и да се реши питање денуклеаризације од чега не одступа Доналд Трамп.

"Северна Кореја, односно њихов естаблишмент, желе да сачувају нуклеарно наоружање и ракетни систем као гаранцију да неће бити 'прогутани' као Источна Немачка у оквиру уједињене Немачке или да Кимов режим буде 'збрисан' као што је прошао Муамер ел Гадафи. Тек треба смислити гаранције на које би Ким признао да се одрекне нуклеарног наоружања...", закључује Коркоделовић уз опаску да је нереално да ће председник Јужне Кореје Мун то дочекати за време свог мандата:

"Ово је можда и последњи тренутак да се оствари уједињење. Причао сам о незадовољству младих о идеји уједињења у Јужној Кореји, замислите како ће то бити двадесетак година...".

ИЗ ПРВЕ РУКЕ О СПОРТУ У СЕВЕРНОЈ КОРЕЈИ

О спорту у Северној Кореји не зна се много и "људима са стране" није дозвољен приступ, али прилику да ради тамо имао је наш одбојкашки тренер Бранислав Моро.

Један од ретких, ако не и једини!

Стручњак који је радио у Југославији, Белорусији, Грчкој, Румунији, Кувајту, Либији, Саудијској Арабији, Заиру и Тунису био је једно време и тренер севернокорејског одбојкашког клуба "25. мај" (Дан победе) и селектор женске одбојкашке репрезентације Северне Кореје.

Сада ради на Филипинима и наступ заједничког женског хокејашког тима Северне и Јужне Кореје за њега није изненађење, напротив!

"У те две земље живи исти народ, то су исти гени, исти говор, исте мане и врлине. У обе те земље постоје рођаци… Наравно да увек постоје они који кваре и не желе да се све поправи, јер многи на крилима тога живе и граде своју егзистенцију, једноставно то је њихов бизнис", казао је Бранислав Моро за МОНДО уз поруку да верује да ће безбедност бити на високом нивоу.

Колико је спорт битан људима у Северној Кореји?

"Битан је као и свим другим људима у свету. Наравно да је 'национални понос' врло изражен у свим видовима живота јер је та земља вец дуго под санкцијама, а моја искуства у спорту и животу с тим људима су врло лепа и врло радо их се присећам. Заиста су се сви трудили да помогну у раду са одбојкашком женском екипом", наводи Моро.

Наш саговорник објашњава и да су у Северној Кореји владале позитивне реакције када се сазнало да ће њихов јужни сусед организовати Олимпијске игре и да се већ тада говорило о могућем учествовању у такмичењу и организацији.

"Наравно да је тај помирљиви тон изненађење за све јер га 'СВЕТ' не очекује. Данас се мало говори о малим лепим стварима у животу, превише људи воли ријалити шоу, па и рат. Мислим да је добро да се зна да ово није први покушај мирног тона ове две земље, али се не зна да су тај мирни тон кварили неки други са стране, нажалост помогнути од медија", наводи Моро и подвлачи:

"Мислим да постоји капацитет на обе стране да им живот буде мирнији".

Бранислав Моро истиче и да овај потез показује да и једни и други желе "мир у својој кући" и да је спорт увек био предзнак лошег и доброг, те да је у овом случају у питању ово потоње.

"За време мог боравка било је много активности у смеру спортске сарадње две земље. Жеља је постојала и тада када сам ја радио и мислим да сам и у том сегменту помогао, барем мало", казао нам је Моро уз подсећање да су женски национални тимови двеју земаља недавно играли званичну утакмицу у квалификацијама за СП и да је све прошло у најбољем спортском духу.

Да ли овакав вид сарадње на Зимским Олимпијским играма води ка нечему већем?

"За љубав и мир потребно је увек двоје", закључује Бранислав Моро.

ПОДРШКА УЈЕДИЊЕЊУ ОПАДА

Корејски институт за национално уједињење из Сеула је прошле године саопштио резултате истраживања које показује да 57,8% Јужнокорејаца подржава идеју уједињења, што је за више од десет посто мање него пре четири године (69,3%). Ова бројке се рапидно смањују због долазака млађих генерација које нису живеле у заједничкој земљи.

БЕЗБЕДНОСТ

Јужна Кореја предузела је озбиљне кораке како би Зимске олимпијске игре протекле без инцидената, па је тако ангажовано чак 60.000 људи који ће обезбеђивати такмичење и још неколико хиљада "специјалаца", војника... Такође, ту су и дронови који ће из ваздуха мотрити на безбедност око 3.000 спортиста из 92 земље, хиљаде волонтера и стотине хиљаде навијача.

ЈОШ ДЕСЕТ СПОРТИСТА

Северна Кореја је најавила да ће на Игре послати делегацију од 550 људи, укључујући и тим од 230 навијача и навијачица, певача, певачица, оркестар... Поред заједничког женског хокејашког тима који ће наступати под заставом Уједињене Кореје, Северна Кореја ће имати још десет представника (седам мушкараца и три даме) у пет дисциплина који ће се такмичити под заставом ове земље. С обзиром на то да Олимпијски комитет ДНР Кореје није на време послао пријаве спортиста - њима је у каснијим преговорима са МОК-ом и Јужном Корејом дозвољено дорегистровање.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар