Чланство у ЕУ је изван наших моћи

Одређивање датума уласка Босне и Херцеговине у чланство Европске уније је свакако питање које је у највећој мјери изван наших моћи, рекао је у разговору за Анадолу Агенцy (АА) Огњен Тадић, први замјеник предсједавајућег заједничке комисије за европске интеграције Парламентарне скупштине БиХ и предсједавајући Дома народа ПС БиХ поводом данашње презентације Стратегије ЕУ за Западни Балкан.

Босна и Херцеговина 06.02.2018 | 11:55 Чак је, каже, увјерен да се налазимо у ситуацији у којој нисмо сигурни да ни када урадимо нешто што је директно по захтјевима Европске комисије да нас то приближава макар и за дан и милиметар ка ЕУ.
 
"С друге стране морам бити ироничан. Долазе врло озбиљни гласови и анализе да је овај пакет који се формулише посљедица стријепње европских институција да би се уколико се ми не интегришемо убрзо у ЕУ, а за њих је убрзо и до 2025. године, овдје могао успоставити утицај Руске Федерације који би касније пореметио позиције не само ЕУ него и тзв. западних демократија на овом простору. Ако је та логика тачна, а изгледа да није потпуно нетачна онда се закључује да би нас најприје у ЕУ довело то да што прије и одмах омогућимо потпуну пролазност свих руских интереса, а додао бих и кинеских на овом простору како би се ЕУ коначно заинтересовала за нас као некога ко је битан, а не би нас третирала као неку небитну серију на својим крајњим границама", каже Тадић.

Међутим, онда се, наводи, поставља потпуно логично питање - да ли улазак у ЕУ питање интеграције или окупације?!

"Шта год да одговоримо врло је јасно да ми као домаћи политичари заправо све ово вријеме и не утичемо битно на све те процесе", истакао је Тадић.

Наиме, према наводима, пројецира се да би Босна и Херцеговина кандидатски статус могла добити тек 2019. године, а отпочети преговоре за чланство у ЕУ тек 2023. године.

Истовремено, за Србију и Црну Гору се наводи како би већ 2025. године могле постати чланице ЕУ. Пројецира се да би преговоре за чланство могли окончати до 2023. године.

Тадић је говорио и о томе хоће ли то значити потпуну изолацију Македоније, Албаније, а посебно Босне и Херцеговине.  

"Мислим да је то право питање, али такођер, мислим да нико на њега не може дати тачан одговор просто због тога што наш однос према ЕУ очигледно није поткријепљен нашим поступцима у вези с реформама и имплементацијом стандарда ЕУ него неким геостратешким питањима која се тичу односа између Руске Федерације на једној и ЕУ као представника западне демократије на другој страни", оцијенио је Тадић.

Први замјеник предсједавајућег заједничке комисије за европске интеграције ПСБиХ сматра да ипак, ако Србија и Црна гора уђу у ЕУ то неће значити егзодус српског народа из БиХ.

 "Као и грађани Хрватске и других националности, тако и грађани српске националности који имају држављанство БиХ могу већ сада остварити то своје право на двојно држављанство. Не мислим да ће доћи до било каквог егзодуса који би био већи од оног егзодуса који би наступио када би БиХ била примљена у пуноправно чланство ЕУ и када би њени држављани могли да остварују своја права у земљама ЕУ", наводи Тадић.

(Вијести.ба / АА)