Европи криминал кључни проблем

Европска унија је пооштрила језик у поглављу владавине права, у тексту стратегије о Западном Балкану и јасно упозорава да ће земље региона постати чланице ЕУ, "али не у стању у којем су оне данас". Међу горућим проблемима наводи се да је политика у вези са организованим криминалом и корупцијом.

Регион 05.02.2018 | 15:31 У најновијој верзији Стратегије за Западни Балкан, у коју "Радио Слободна Европа" има увид, наводи се да је политичка елита у земљама региона повезана са криминалним структурама.

"Данас, земље показују јасне елементе хватања државе, укључујући везе са организованим криминалом и корупцијом у свим нивоима владе и администрације, као и снажно уплитање јавног и приватног интереса", истиче се у најновијој верзији Стратегије и оцјењује да све ово гаји осјећај некажњавања и неједнакости.

Стратегија о кредибилној перспективи проширења према Западном Балкану Европска комисија ће објавити у Стразбуру у уторак.

"Видљиво оснажено и независно правосуђе, као и одговорне владе и администрације, су неопходне за доношење трајних друштвених промјена које су потребне", поручује се у најновијем тексту Стратегије.

Стратегија о Западном Балкану упозорава на два важна питања која се тичу цијелог региона а која се требају ријешити прије приступања било које земље у ЕУ: дијалог између Србије и Косова, те билатерални спорови.

"Не може постојати трајна стабилност у региону без ефективне и свеобухватне нормализације односа између Београда и Приштине, путем дијалога који помаже ЕУ. Свеобухватни и правно обавезујући споразум о нормализацији је хитан и кључан како би и Србија и Косово напредовале на европском путу", наводи се у тексту Стратегије која предвиђа постизање таквог договора до краја 2019. године.

Око отворених билатералних питања између земаља у региону, текст Стратегије јасно поручује да се прије пријема западнобалканских земаља у ЕУ морају "пронаћи и бити спроведена" дефинитивна и обавезујућа рјешења.

"ЕУ не може и нец́е увести билатералне спорове", поручује се у тексту Стратегије.

Када су у питању неријешени гранични спорови између ових земаља, Европска комсија сматра да би стране требале да их "безусловно поднесу на обавезујуц́у, коначну арбитражу", као што је Међународни суд правде.

Одлуке арбитраже о границама би требале обје стране да примјене и испоштују у потпуности прије пријема у ЕУ, а то би требало да се узме у обзир и приликом припреме Приступног споразума.

Европска комисија има конкретне примједбе и у поглављу економије гдје се такође истиче да постоји политичко мијешање.

"Критични дијелови економије у региону су неконкурентни, са превише непотребним политичким уплитањем и неразвијеним приватним сектором", наводи се.

Осим експлицитнијих ставова Брисела око значајнијих питања у региону, текст Стратегије није доживео суштинске измене када је ријеч о временској изводљивости приступања у ЕУ за сваку земљу.

Црна Гора и Србија се и даље идентификују као лидери у региону, те њихов пријем у ЕУ се предвиђа до краја 2025. године, с тиме што би приступни преговори били завршени 2023. Исте године, када лидери у региону закључују преговоре, предвиђа се почетак процеса са Босном и Херцеговином.

Албанија и Македонија би требале да отпочну приступне преговоре 2019. године.

Крај 2019. је рок када би Србија и Косово требало да постигну споразум о свеобухватној нормализацији односа.

Извор: РСЕ