Прича - 10 каријера за ФИЛМ: Од врха до дна и назад!
Каријере ових фудбалера су "кривудава линија" - од успона до падова, па опет назад. Код неких и обрнутим редоследом. Такви су рецимо Паулињо, Ласана Дијара, али и неки српски играчи. . .
Фудбал 05.02.2018 | 00:00
Устајали су, дизали се, па опет устајали и тако даље…
Такву каријеру рецимо има Ласана Дијара (32), апсолутни шампион ове категорије, који је потпуно неочекивано прошле недеље постао фудбалер Пари сен Жермена, када је мало ко и знао да се још увек бави фудбалом.
"Лас" је каријеру почео у Авру и као тинејџер стигао у Челси у коме се није наиграо, али је шансу ипак добио код Венгера... Само на реч, пошто је и као "тобџија" више мечеве гледао са трибина. Заблистао је потом у много мањем Портсмуту и заслужио уговор у Реал Мадриду.
Након три године у дресу "краљевског клуба" опет пад и одлазак из "лига петице" на исток, играо је за Анжи и Локомотиву, а потом опет позив из домовине - Олимпика из Марсеја.
За време боравка у Марсеју чак је поново позиван и у репрезентацију Француске, да би се по истеку сарадње са тимом са југа задовољио играњем у Уједињеним Арапским Емиратима у ком је добар део фудбалера одлазио да "заради последњи динар" пре пензије.
Позив ПСЖ-а, за још један "скок" у каријери и богатији "ЦВ" се не одбија…
Ласана Дијара је тако нама био и инспирација за топ-листу фудбалера који су током каријере имали неочекиване успоне и падове, па смо за вас издвојили десеторицу са "најбизарнијим каријерама" чије су биографије веома збуњујуће.
Неки су устајали више пута, а неки су више пута били на дну.
Тако да није довољно фактографско навођење клубова за које су играли, него "бекграунд" објашњење како је такав ток уопште био могућ…
ПАУЛИЊО
Паулињо се показао као одлично појачање Барселоне, али сви су "дизали обрве" на информацију да је баш њега Ернесто Валверде одабрао као решење за средину терена...
Посебно интригантно у овом трансферу било је то што Паулињо стиже за велики новац (40 милиона евра) из Кине, у коју је отишао после "само просечног" периода у Тотенхему.
Овај момак је каријеру почео у Литванији (да, добро сте прочитали), да би се преко Пољске, у којој је био мета и расиста, вратио у скромне клубове у Бразилу, све до одличних издања у Коринтијансу. Са статусом репрезентативца постао је играч Тотенхема и то је на папиру био његов успон каријере која је кренула у другом правцу одласком у Гуангџоу.
Ипак, Паулињо није то тако схватио и после Кине је добио уговор у једном од најбољих клубова света.
НИКОЛАС АНЕЛКА
Колико је само чудна каријера иза Николаса Анелке...
Француски фудбалер био је један од најталентованијих у академији Пари сен Жермена пре него што га је "украо" Арсен Венгер, па је након феноменалне две сезоне већ као двадесетогодишњак стигао у Реал, сан већине фудбалера. Но, ту се јављају проблеми...
Следи одлазак у ПСЖ, позајмица у Ливерпул и Сити, далеко слабији него што је данас, па се његова каријера већ у 26. години "премешта" са центра фудбалских збивања у Турску где је играо за Фенербахче. На позив Сема Олердајса стигао је у Болтон и онда добрим партијама заслужио нови уговор у великом клубу, Челсију, за који је одлично играо четири сезоне.
Преселио се потом у Шангај, био позајмљен Јувентусу (!?), а у ветеранским данима носио је још дрес Вест Бромвича и Мумбаја... Невероватно!
ДУШКО ТОШИЋ
Први од тројице Срба на нашој листи!
Душко Тошић доживљава другу младост у Бешикташу, са којим фантастично "гура" у домаћем првенству (актуелни су шампиони) чак и у Лиги шампиона, а све захваљујући великом труду и борби.
Тошић је обећавао играјући за ОФК Београд и младу репрезентацију Србије, па је већ 2006. године стигао у Сошо, убрзо и у Вердер из Бремена, а 2010. године долази до пада.... Стигао је у Портсмут који није могао да га региструје услед финансијских проблема, па је након два месеца практично ничега нашао краткотрајно уточиште у КПР-у.
За разлику од већине српских играча који се у Србију враћају у позним годинама, Тошић је у Црвену звезду стигао као 25-годишњак и имао краткотрајан "излет" у Бетис.
Ипак, 2012. још једном одлази "напоље", у Генчлербирлиги, а одличне партије у овом клубу значиле су и вредан уговор у Бешиташу у коме је стандардан од доласка. Током овог прелазног рока спомињало се да би могао у Тотенхем, а већ је одбио понуду Трабзонспора…
СЕЈДУ КЕИТА
Фудбалер из Малија је прошле године у Катару (Ел Џаиш) завршио дугачку каријеру која је почела још давне 1997. године...
Тада се он као тинејџер из Бамака преселио у Олимпик из Марсеја, али није успео да се избори за минутажу коју је нашао у Лоријену и Лансу, за који је наступао пуних пет сезона. Када је већ ушао у озбиљније године, да будемо тачни напунио је 27, стигао је позив Севиље у којој је одушевио у првој сезони и одмах привукао пажњу Барселоне.
Био је важан део ротације и учествовао у освајању 15 трофеја пре него што је мирније дане у четвртој деценији живота пожелео да проведе у Кини (Далијан Ербин).
Но, и тамо је играо врло добро, па је уследио нови позив из Примере, кратка сарадња с Валенсијом, а онда потпуно неочекивано и Роме за коју је наступао као 36-годишњак.Првобитно је било планирано да одради једногодишњи уговор, али је он био толико драгоцен у "вучици" да је на крају њихов дрес, у тим годинама, носио две сезоне (52 меча и четири гола).
КЕВИН-ПРИНС БОАТЕНГ
Толико дуго је на фудбалској сцени да је тешко поверовати да има тек 30 година...
Старији од браће Боатенг, који је за разлику од штопера Бајерна који има "стабилнију" каријеру одабрао да игра за Гану уместо Немачке, имао је бројне успоне и падове. Почео је у млађим категоријама Херте, пробио се до првог тима и играо одлично, да би потом остварио велики трансфер у Тотенхем.
Није се снашао на Острву, био је позајмљиван и Дортмунду, али нико није успевао да укроти његову чудну нарав. Деловало је да ће се скрасити у Портсмуту за који је играо добро, али услед финансијских проблема - тим је испао из Премијер лиге, а након опште фрке око тога да ли је намерно повредио Михаела Балака пред Мундијал у Јужној Африци - јавили су се Милан и Ђенова.
"Грифони" су га купили за 6 милиона евра и одмах послали Милану где је неочекивано добро играо. Пребацио се на офанзивнију позицију, али ни "росонери" нису могли да га трпе и прихватили су прву понуду Шалкеа... Играо је можда и свој најбољи фудбал у Гелзенкирхену да би потом и добио отказ у клубу након сукоба са клубом.
Онда још један неочекивани успон у каријери - одлазак ОПЕТ у Милан додуше на кратко. Блистао је прошле сезоне у Лас Палмасу да би онда "исфорсирао" раскид уговора и одлазак у Франкфурт.
Потпуно луда глава…
МАРКО ПАНТЕЛИЋ
О каријери Марка Пантелића би могла да се напише књига…
Почео је у млађим категоријама Звезде да би потом пратио свог оца који је добио посао у Солуну. Већ као 14-годишњак је потписао професионални уговор са Ираклисом да би пре пунолетства стигао позив и Пари сен Жермена. Играо је малом за резервни тим, добио шансу и код сениора, али је преко Лозане (Швајцарска) онда стигао до Селте (!?).
Тек у Вигу није добио шансу, па је каријеру, која је већ на старту достигла "горње границе", морао да спашава на позајмица у Штурму и Ивердону.
Одабрао је пут који није омиљен код наших фудбалера - повратак у домовину у раним годинама, а након слабих шест месеци у Обилићу експлодирао је у Сартиду с којим је освојио Куп. Крећу тада бољи дани његове каријере у дресу Црвене звезде, а као 27-годишњак добија позив Херте, где је играо баш са претходним именом с наше листе - Боатенгом.
Био је љубимац навијача из Берлина да би након истека уговора стигао позив славног Ајакса - Пантелић је тада већ био 31-годишњак... Сјајно је сарађивао са Сулејманијем и Суарезом, одиграо вероватно најбољу сезону у животу, да би последње три године каријере провео у Олимпијакосу, и то на високом нивоу.
ХАТЕМ БЕН АРФА
Један од највећих француских талената из генерације '87 и није променио толико велики број клубова колико су његове партије биле променљиве "саме од себе".
Играо је одлично за Лион, који је тада доминирао Француском, да би након свађе са клубом, поред интереса Јунајтеда и Реала, одлучио да пређе у ривалски Марсеј, вероватно и из ината.
Играо је променљиво за Олимпик док није стигла понуда Њукасла, па је слично као када је напуштао Лион - и овога пута одлучио да батали тренинге док се не оствари његова воља. Постао је црно-бели да би га прелом ноге на мечу против Ситија зауставио на готово годину дана...
Вратио се наредне сезоне и играо одлично, али поново променљиво да би његове игре постајале све блеђе, прошаране повредама, а он је деловао све мање заинтересован за фудбал.
Није помогла ни позајмица Халу да би у сезони 2015-16 просто експлодирао у Ници.
Одиграо је 37 мечева и постигао 18 голова што је водило до новог великог трансфера, у Пари сен Жермен, и то као слободан играч, али се није наметнуо код "светаца". Ове сезоне заправо није одиграо нити један меч и недавно је изјавио да се осећа као "дух".
ВЛАДИМИР СТОЈКОВИЋ
И последњи српски фудбалер на листи, мада је ту било и највише кандидата...
Владимир Стојковић вероватно брани у најбољој форми живота, али је у својој голманској каријери више пута стизао до сличних висина, нажалост на клупском нивоу био и далеко од ње, пре свега због тога што није играо.
Дете Црвене звезде, које је преко Земуна заслужило шансу у првом тиму, је након сјајне сезоне дошао до Нанта где је због ангажмана искусног Фабијана Бартеза, мало и због свађе с тренером, убрзо морао да потражи ново одредиште.
Позајмљен је Витезеу, а онда одједном трансфер у лисабонски Спортинг где је почео добро и због повреде изгубио место у односу на Руија Патрисија који је и дан-данас голман "лавова". Био је резерва и тражио позајмице, па се тако након Хетафеа и Вигана (!?), поново "пронашао" у Партизану.
Позајмица, па трансфер и сјајан период каријере за Стојковића који потом неочекивано одлази у Ерготелис, иако је пружао партије достојне и бољег клуба. Стигао је потом позив из Макаби Хаифе, две сјајне године за њега, па потпуно неочекивано Нотингем форест.
И у њему је сјајно бранио на старту, а онда се нашао на удару навијача...
Дошао је у Партизан и врло могуће пружио шест најбољих месеци каријере пре него што је у јануару потписао вишегодишњи уговор с овим клубом.
ДИЈЕГО ФОРЛАН
Да ли знате да Дијего Форлан још увек игра фудбал?
Пре тачно пет дана постигао је два гола за свој Кичи у првој дивизији Хокгконга чиме је његова каријера, на самом крају, добила још мало егзотике.
Све је почело у родном Уругвају, али је професионалне кораке направио у Аргентини (мада је мало фалило да то буде у Француској), па је пажњу великих клубова привукао партијама у Индепедијентеу. Све је било договорено за трансфер у Мидлсбро, али се јавио Сер Алекс и "повукао" Форлана на "Олд Трафорд".
Дошао је као уважено име из Јужне Америке, али период аклиматизације није ишао по плану, стога га многи сматрају за један од већих промашаја Јунајтеда, да би потом свој квалитет морао да доказује у Виљареалу.
Одлично је играо у "жутом дресу", заслужио и трансфер у Атлетико Мадрид с којим је достигао славне дане каријере, а упоредо је бриљирао и у дресу репрезентације.
У ветеранским годинама облачио је и дрес Интера (неуспешно), вратио се онда у Јужну Америку и играо за Интернасионал (веома успешно), да би потом наступао и за Осаку, Пењарол, Мумбај и на крају Кичи. Каква невероватна каријера…
ГИЉЕРМО ОЧОА
И за крај потпуно бизарна клупска каријера човека који је могао много више.
Да је ниво игара Гиљерма Очое (32) у дресовима клубова које је носио био константно добар као што је то случај у дресу репрезентације Мексика - "Мемо" би сада бранио за Реал Мадрид.
Али, није тако било...
Момак из Гвадалахаре је од тинејџерских дана био интересантан свима, вероватно и због фризуре, али необична нарав га је можда и предуго "држала" у домовини. И добар уговор са Америком. Након што је бриљирао у Мексику очекивао се трансфер у неки већи европски клуб да би он 2011. године прешао у Ажаксио (!?) који је тек изборио промоцију у Лигу 1.
Био је наравно стандардан на голу овог клуба да би након СП 2014. године стигао у Малагу, али је тамо био резерва Карлосу Каменом и играо веома ретко. Уследила је позајмица у Гранаду, мада се у то време за њега распитивао Ливерпул, а тренутно брани за Стандард из Лијежа.
Све ово време није "попустио" у репрезентацији, па је од оног "соја" фудбалера који из неког необјашњивог разлога много боље наступе бележе у дресу с националним грбом.
Ту су наравно и Рамбо Петковић, Мајкл Овен, Жози Алтидор, Адел Тарабт, Енцо Мареска, Симао Саброса, Дани Освалдо, Џермејн Дефо, Мауро Зарате, Тијаго Мота и други…
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар