Канга у Звезди: Од "чупања косе" до аплауза...

Габончев период у Црвеној звезди био је прошаран и блиставим и мање блиставим моментима, а пред Владаном Милојевићем је вероватно највећи изазов до сада - како надоместити његов одлазак?

Фудбал 04.02.2018 | 18:00 "Гелор Канга је најнеобичнији фудбалер с којим сам играо. Какав лик!".

Ово су речи некадашњег саиграча Габонца из периода у Ростову, молдавског дефанзивца Александра Гацкана, који је без длаке на језику говорио о њему описујући га као прилично својеглавог и доброг играча. 

Баш због тога, чини се, владала је и подела међу навијачима Црвене звезде. Било је оних који су обожавали Кангу, али и оних којима се није допадао начин на који игра...

Без икакве дилеме то је фудбалер "ван сваког калупа" који се до краја његовог једноипогодишњег мандата у Црвеној звезди и није сасвим уклопио; највећим делом са њим је Звезда изгледала добро на терену, али је веома често било присутно и размишљање да нешто ту и не штима. Као када намештате слику на зид, па како год да је ставите чини вам се да је мало укриво на једну страну, или када слажете "пузле" и један онај облик не може до краја да се "углави".

Искакао је Канга често из тог система, деловало је некада да игра и само за себе, али некада су те ствари Звезди знале и да донесу добро нарочито када би темпо меча био истоветан.

Много пута је Црвена звезда, и код Миодрага Божовића и код Владана Милојевића, долазила у ситуацију да од 90 минута - неких добрих 80 - кружи око гола противника понављајући се по боковима и тражећи грешку концентрисаног ривала.

Такву колотечину знао је често да прекине нестрпљиви Канга, а не би требало заборавити да су његови голови у Европи, против Спарте и Краснодара, били баш то - мимо сваке логике!

Док су навијачи гледали поменуте мечеве на "Рајку Митићу" и видели Кангу са лоптом на тој раздаљини - ретко ко би и помислио да викне оно чувено "ШУТ", али уместо псовки након "већ виђеног" упропаштеног напада уследило је радовање и место у Лиги Европе.

Колико су Кангине голчине биле важне у квалификацијама ове сезоне - толико је његов црвени картон против Лудогореца можда Звезду и коштао боље претходне године...

Имао је стога Габонац својих и добрих и лоших дана, посебно је одушевљавао асистенцијама када се Звезда мучила у сезони 2016/17, док је у актуелној већи фокус био на Европи. У квалификацијама је играо одлично - у групној фази, баш и не.

Управо у мечевима против Арсенала и БАТЕ Борисова знао је да доведе Црвену звезду у опасност као што је умео и да је избавља из ње.

Фудбалер "неукротивог кова" је често био ближе кошаркашком него фудбалском плејмејкеру. Обожавао је да има лопту у ногама, тражио је и на 60 и 70 метара од противничког гола, нудио се за пас саиграчима и више него што је то потребно...

Управо је са тих великих удаљености знао да предуго држи лопту код себе и попут квотербека да тражи "Хејл Мери" пас за тачдаун (гол) одбијајући да тражи једноставнија решења.

У томе су га противнички играчи, који су очигледно добро проучили навике Габонца, знали "уловити" у групној фази Лиге Европе, па је тако против у прва два меча (БАТЕ Борисов и Келн) изгубио лопту свега два пута, да би у наредна три чак 15!

Али кад већ говоримо о "негативној" статистици вреди додати и да је био играч са највише шутева по мечу, да је много трчао, разигравао...

У последњим тренуцима прелазног рока напустио је Звезду и прешао у Спарту, а клубу је за трансфер играча коме је до краја уговора остало шест месеци припало око милион евра.

Из тренутне перспективе, као и из разлога што Црвена звезда ни на лето не би могла да испуни Габончеве захтеве гледе плате и новог уговора, ово се чини као веома добар посао, али пред Владаном Милојевићем је можда и најтежи задатак до сада:

Пронаћи систем у коме се неће осетити недостатак фудбалера таквих офанзивних могућности и то са постојећим играчким кадром!

Играла је Црвена звезда током ове сезоне много пута без Габонца, нарочито се то односи на домаћа такмичења, али није мали број пута осећај навијача поручивао да би управо са њим у саставу црвено-бели лакше сломили отпор ривала.

С обзиром на то да се Бранко Јовичић опоравио - и да је Доналд остао у клубу - чини се да ћемо чешће овог пролећа гледати Ненада Крстичића у офанзивнијој улози...

Поседује српски везиста изузетан преглед игре, пас у простор и краси га тактичка дисциплина, али је утисак да нема ту експлозивност Гелора Канге коју ће морати неко други да надомести, можда баш Бен који се и на припремама показао као стрелац и играч који има "муњу" у ногама.

Испробавао је на позицији иза нападача Владан Милојевић и Немању Милића и Славољуба Срнића, играо и са Стефаном Хајдином на задњем везном, због (тренутног) останка Ричмонда Боаћија ту је и даље опција играња с два нападача, покушавао и са тројицом у одбрани, па је утисак да тренеру Црвене звезде не мањка идеја како би његова екипа могла да премости одлазак Канге.

Успешно или не - казаће нам ово пролеће.

Знао је Звезан Терзић да каже да кад "игра Канга - игра и Звезда" и то се много пута показало тачним Габонац је у дресу Звезде за годину и по дана одиграо 58 мечева и забележио 12 голова и 17 асистенција, а "боде очи" и податак да је скривио десет жутих и направио и један црвени картон.

Извор: мондо.рс