Тачке спорења између земаља

Предсједница Колинда Грабар Китаровић, у јеку препуцавања око изложбе о Јасеновцу у Уједињеним народима, због које је Хрватска оптужила службени Београд за фалсификовање историје и злоупотребу жртава у политичке сврхе, упутила је српском предсједнику Александру Вучићу позив за билатералну посјету средином фебруара.

Србија 31.01.2018 | 20:28 Министарство спољних послова Хрватске огласило се данас поводом позива који је предсједница те земље Колинда Грабар Китаровић упутила српском колеги Александру Вучићу, са поруком да није вријеме за то због "пропагандистичке и манипулативне изложбе о Јасеновцу постављене 25. јануара 2018. године у УН".

МСП Хрватске у саопштењу оптужује Србију да нарушава напоре Загреба за побољшање односа двије земље: 

"Нажалост, истрајности хрватске стране у рјешавању отворених питања с циљем побољшања билатералних односа, не придоносе поступци српске стране попут пропагандистичке и манипулативне изложбе о Јасеновцу постављене 25. јануара 2018. године у УН. Влада Хрватске је реаговала врло чврсто на такве поступке српске стране и реторику високих званичника Србије. У тој перспективи гледамо и процјену правог тренутка за сусрете високих званичника", наводи се у саопштењу.

Предсједник Србије Александар Вучић прихватио је позив Колинде Грабар Китаровић да посјети Загреб 12. и 13. фебруара.

''Важно је да разговарамо и да гледамо у будућност, упркос неслагању по многим питањима из прошлости. Можемо много тога заједнички да урадимо. Ми се поносимо кад нешто добро урадимо за хрватску мањину у Србији, тако да ћемо тражити да Хрватска уради нешто и за Србе у Хрватској'', рекао је Вучић.

Како је рекао, у посјету Хрватској ићи ће са жељом "да урадимо нешто добро за нашу децу и нашу будућност".

''Какав ће резултат бити... Надам се да ћемо мало ствари померити унапред, али лошије да буде од тренутног стања, мислим да не можемо ни да очекујемо, нити би требало тога да се плашимо'', рекао је Вучић.



Хрватска предсједница је до сада упорно тврдила да ће Вучића позвати у посјету тек кад договоре конкретна рјешења за нека од бројних питања која оптерећују односе двију земаља.

Од преузимања дужности наглашавала је да не жели чисто протоколаран сусрет, само да се сретну. Имајући то у виду, биће занимљиво пратити шта ће Грабар Китаровић договорити с Вучићем средином фебруара, посебно зато што јој функција не даје неке велика оперативна овлашћења која би омогућила провођење договореног, а многи аналитичари сумњају у координисаност с премијером Андрејом Пленковићем, пишу хрватски медији.

Бројна су отворена питања између Хрватске и Србије.

Нестали

Обје стране се слажу да су нестали главно питање које морају ријешити. Хрватска предсједница је до сада истицала да је рјешавање судбине несталих не само политичко, већ прије свега хуманитарно питање. С друге стране, српски предсједник Александар Вучић је на самом измаку прошле године поручио да је посјета Загребу планирана за крај 2017. године отказана јер је говорио истину о несталим особама. Вучић тврди да постоји више несталих Срба него Хрвата за којима се трага. 

Граница

Спорно је 145 километара границе на Дунаву и 10.000 хектара на лијевој обали у Србији те 1000 хектара на десној обали у Хрватској.

Шаренградска ада, пјешчано острво у Дунаву између Србије и Хрватске, једна је од тачака граничног спорења двију држава. 

Србија сматра да се граница двију земаља треба повући средином Дунава, што би значило да острво припада Србији јер се налази ближе лијевој обали Дунава. Хрватска се залаже за то да се граница утврди према катастарским подацима.



Повратак културног блага

Хрватска од Србије још увијек потражује културна добра из српских православних манастира и цркава у Хрватској. Највећи дио те баштине чине ризница манастира Крка и културно благо Далматинске, Пакрачко-славонске те Осјечко-пољске и барањске епархије. Највећим дијелом је ријеч о иконама, књигама те бројним богослужним предметима чији је власник Српска православна црква. Србија сматра да је ријеч о културном благу српског народа у Хрватској, односно власништву СПЦ-а, и инсистира да се оно врати у манастире, а не у објекте које Хрватска сматра прикладним.

Мањинска права

Срби у Хрватској траже право на исплату пензија, повратак станарског права и обнову имовине. Проблем је и електрификација у селима у којима живе претежно Срби. Такође се жале да се не проводе закони о равномјерној заступљености мањина у јавним службама на подручјима на којима живе.

С друге стране, Хрвати у Србији жале се на непотпуну имплементацију права у погледу образовања, питања уџбеника и употребе језика, недовољне и неадекватне заступљености на локалном, покрајинском и републичком нивоу, као и недовољне заступљености у правосудним тијелима.

Правосудна сарадња

Хрватска оспорава закон о универзалној јурисдикцији којим је Србија дала право да суди за злочине који су се догодили изван њених граница, а првенствено се то односи на Хрватску и БиХ. Због тога Хрватска у поступку придруживања Европској унији тражи да Србија промијени тај закон. Србија сматра како проблем не постоји јер су многи оптужени за ратне злочине процесуирани или у Хаагу или пред домаћим правосуђем, а хрватски став је да се ова одредба селективно примјењује, због чега хрватски грађани долазе под удар закона.

Сукцесија

Подјела имовине бивше државе још увијек није ријешена. Службени Београд сматра како питања имовине друштвених фирми и станарских права треба рјешавати одвојено, док Загреб истиче како неријешено питање реципроцитета за стицање власничких права над некретнинама за држављане других држава треба ријешити билатералним споразумом. Као једно од рјешења појављује се примјена Споразума о питању сукцесије који је потписан 2001. године у Бечу.

(БН/Агенције)