Марко Јевтовић у епизоди “сви моји тренери у Партизану”...

Због чега је дошао? Због кога је одбио три понуде? Зашто жели да прича језиком бројки?

Фудбал 01.02.2018 | 23:10 Докле више Марко Јевтовић? Ја бих склонио Марка Јевтовића. Успорава нам игру Марко Јевтовић...

Ригорозна публика са истока и запада често покушава да дискредитује учинак 24-годишњег везисте, коментари на навијачким форумима су махом неумесни, миљеници Гробара су углавном неки други играчи, међутим, кад питате струку, одговор је скоро јединствен:

"Марко Јевтовић је незамењив".

За две и по године колико је прошло од доласка у Партизан централни везиста је променио чак петорицу тренера и једино код Ивана Томића није био први избор на месту задњег везног. А ако Зоран Милинковић, Љубинко Друловић, Марко Николић и сад Мирослав Ђукићпотезима показују колико им значи онда је то више него довољан разлог да рођени Земунац досадашњи мандат у Хумској вреднује високо баш као и његови претпостављени. Чак ће последња двојица рећи да је "крпио" рупе настале испадањем Евертона Луиза из игре.

"Хајде да се не бавимо утисцима, него бројкама. Део сам генерације која је освојила 17 бодова у две одвојене групне фазе Лиге Европе, што је више од збирног учинка Партизана у 15 година пре тога. Нисам изгубио ниједан дерби у улози стартера. Допринео сам освајању дупле круне. Надмоћно, морам то да кажем, због свих ствари које су нас пратиле, дугачког низа тријумфа и резултата у окршајима са највећим ривалом. Све наведено чини моју досадашњу мисију на Топчидерском брду успешном. Испуњен сам, претурио сам свашта преко главе и изнова налазио пут после падова. Малобројних, додуше", рекапитулира Марко Јевтовић.

Каква је клима у српском фудбалу, колико је то трусно подручје, може да буде срећан што је за две и по године променио "само" петорицу тренера.

"Таман се навикнем(о) на филозифију једног, кад оно дође други. Олако се мењају. Није лако. Ни њима, ни нама. Ми играчи морамо да будемо довољно интелигентни и спремни на све кад се смене десе, јер су неминовност. Нажалост".

Лета 2015, после освојене титуле, Јевтовић је постао прво појачање Партизана. На његовом ангажману из Новог Пазара данима је инсистирао тадашњи стратег Зоран Милинковић.

"У то време имао сам доста понуда. Све сам 'одвјавио' кад сам чуо за Партизанову. Зацртао сам себи да се опробам на вишем нивоу, играм европске утакмице, дербије, борим се за трофеје. То је био мој мотив. Киза уопште није лош тренер. Напротив, хвала му за све, али врло добро знам шта је разлог огромног бодовног заостатка за Црвеном звездом те сезоне. Имали смо превише утакмица, а премало играча способних да се физички и психички носе с притиском".

Милинковића је средином јесени заменио Љубинко Друловић. Требало је да размрда екипу, чак је победом у Алкмару стигао на праг европског пролећа, али је после Аугзбурга сам себе гурнуо у провалију.

"Друла спада у ред оних тренера који ме је можда и највише ценио. Дао је све од себе, али је платио цех чињеници да је у једном тренутку имао 11 повређених играча. Ушли смо у контраритам, једва смо чекали да се оконча сезона. За пола године одиграли смо 37 утакмица, али је конценпција екипе била другачија него актуелна и то нас је коштало бољих резултата".

Уследиле су промене. Отишао је председник, Партизан је организационо био обезглављен, шансу је у улози тренера добио почетник Иван Томић и формирао тим у коме места за Марка Јевтовића није било.

"Свако има своју визију фудбала, због чега разумем Томића и не могу ништа да му пребацим. Не би ни било у реду. Желео је другачији тип фудбалера на позицији задњег везног. А ја сам специфичан, нисам обични задњи везни, или се уклапам или не. Иван ме је због одређених карактеристика видео на позицији штопера, док је у вези желео другачији тип играча".

Мучан период за Јевтовића. Све док није дошао Марко Николић и вратио у живот. И њега и екипу, узлетелу до статуса освајача дупле круне.

"Кад је Николић дошао имао сам на столу три понуде, рекао ми је да останем и да ћу играти код њега. То сазнање било је довољно да преломим, уверио се да нас чека права прича, знајући шта је урадио у претходном мандату. На првом састанку ми је предочио да ћу бити веома битан играч у његовој концепцији. Разумем навијаче и вас новинаре, да су у центру пажње фудбалери који дају голове, међутим, Марко Николић је и о нама из другог плана увек говорио похвално, јер смо му завршавали велики посао".

Тај рад, скоро рударски, како тренери воле да кажу "мора да се одере задњица" високо цени и Мирослав Ђукић.

"Човек - нормалац. Види се то по његовој причи, гестовима, покретима. А тренер - зналац. Драго нам што можемо да учимо од човека великог животног и спортског искуства. Свима нам је жеља да заиграмо на нивоу на коме се он такмичио, а да будемо искрени, питање је да ли ће ико од нас дотле догурати. Једно је сигурно: Ђукић је направио помак, јер нас је довео до елиминационе фазе Лиге Европе, дуго чекане на нашим просторима. Зато, капа доле", појаснио је Марко Јевтовић, уз капитена Мирослава Вулићевима једини стартер из екипе која је пре две сезоне играла Лигу Европе.

Није то било тако давно...

ГДЕ СУ ШУТЕВИ СА 25 МЕТАРА? ГЛЕДАО САМ ЕКИПУ, НЕ СЕБЕ

Кад је долазио у Партизан, Јевтовића је пратио глас бомбардера, фудбалера који зна да испали ђуле са 20-25 метара, али су га околности у Хумској отерале од гола, између осталог због чињенице да су у претходној сезони за прекиде били задужени Леонардо и Јанковић, а у овој Зоран Тошић.

"Код Кизе Милинковића сам играо сад задњег везног, баш далеко од противничког казненог простора, малтене као трећи штопер, питање је кад сам могао да шутирам. Нисам ни имао велики број прилика. Зато ми је криво. Лане сам дао голове Новом Пазару и Младости из Лучана на путу за титулу. Могао сам више. Можда је грешка што нисам гледао себе, него се подредио тиму. У систему Марка Николића примарни задатак је био да држим баланс у екипи, а не да идем напред", образложио је Јевтовић.

ПОСЛЕ ФУДБАЛА - МАНЕКЕНСТВО!

Висином од 194 центиметра, држањем, а посебно кад се појави у цивилу, Марко Јевтовић одудара од стереотипа обичног фудбалера.

"Имао сам пре две године понуду да се отисне у манекенске воде. Тадашњи леви бек Немања Петровић и ја снимили смо рекламу за један модни бренд, предложили су да идемо у Милано, да нешто радимо. Није то за нас, нити имамо времена. Ипак смо фудбалери. Мада, ко зна, можда кад завршимо каријеру." 

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН пресс