Marko Jevtović u epizodi “svi moji treneri u Partizanu”...

Zbog čega je došao? Zbog koga je odbio tri ponude? Zašto želi da priča jezikom brojki?

Fudbal 01.02.2018 | 23:10 Dokle više Marko Jevtović? Ja bih sklonio Marka Jevtovića. Usporava nam igru Marko Jevtović...

Rigorozna publika sa istoka i zapada često pokušava da diskredituje učinak 24-godišnjeg veziste, komentari na navijačkim forumima su mahom neumesni, miljenici Grobara su uglavnom neki drugi igrači, međutim, kad pitate struku, odgovor je skoro jedinstven:

"Marko Jevtović je nezamenjiv".

Za dve i po godine koliko je prošlo od dolaska u Partizan centralni vezista je promenio čak petoricu trenera i jedino kod Ivana Tomića nije bio prvi izbor na mestu zadnjeg veznog. A ako Zoran Milinković, Ljubinko Drulović, Marko Nikolić i sad Miroslav Đukićpotezima pokazuju koliko im znači onda je to više nego dovoljan razlog da rođeni Zemunac dosadašnji mandat u Humskoj vrednuje visoko baš kao i njegovi pretpostavljeni. Čak će poslednja dvojica reći da je "krpio" rupe nastale ispadanjem Evertona Luiza iz igre.

"Hajde da se ne bavimo utiscima, nego brojkama. Deo sam generacije koja je osvojila 17 bodova u dve odvojene grupne faze Lige Evrope, što je više od zbirnog učinka Partizana u 15 godina pre toga. Nisam izgubio nijedan derbi u ulozi startera. Doprineo sam osvajanju duple krune. Nadmoćno, moram to da kažem, zbog svih stvari koje su nas pratile, dugačkog niza trijumfa i rezultata u okršajima sa najvećim rivalom. Sve navedeno čini moju dosadašnju misiju na Topčiderskom brdu uspešnom. Ispunjen sam, preturio sam svašta preko glave i iznova nalazio put posle padova. Malobrojnih, doduše", rekapitulira Marko Jevtović.

Kakva je klima u srpskom fudbalu, koliko je to trusno područje, može da bude srećan što je za dve i po godine promenio "samo" petoricu trenera.

"Taman se naviknem(o) na filozifiju jednog, kad ono dođe drugi. Olako se menjaju. Nije lako. Ni njima, ni nama. Mi igrači moramo da budemo dovoljno inteligentni i spremni na sve kad se smene dese, jer su neminovnost. Nažalost".

Leta 2015, posle osvojene titule, Jevtović je postao prvo pojačanje Partizana. Na njegovom angažmanu iz Novog Pazara danima je insistirao tadašnji strateg Zoran Milinković.

"U to vreme imao sam dosta ponuda. Sve sam 'odvjavio' kad sam čuo za Partizanovu. Zacrtao sam sebi da se oprobam na višem nivou, igram evropske utakmice, derbije, borim se za trofeje. To je bio moj motiv. Kiza uopšte nije loš trener. Naprotiv, hvala mu za sve, ali vrlo dobro znam šta je razlog ogromnog bodovnog zaostatka za Crvenom zvezdom te sezone. Imali smo previše utakmica, a premalo igrača sposobnih da se fizički i psihički nose s pritiskom".

Milinkovića je sredinom jeseni zamenio Ljubinko Drulović. Trebalo je da razmrda ekipu, čak je pobedom u Alkmaru stigao na prag evropskog proleća, ali je posle Augzburga sam sebe gurnuo u provaliju.

"Drula spada u red onih trenera koji me je možda i najviše cenio. Dao je sve od sebe, ali je platio ceh činjenici da je u jednom trenutku imao 11 povređenih igrača. Ušli smo u kontraritam, jedva smo čekali da se okonča sezona. Za pola godine odigrali smo 37 utakmica, ali je koncenpcija ekipe bila drugačija nego aktuelna i to nas je koštalo boljih rezultata".

Usledile su promene. Otišao je predsednik, Partizan je organizaciono bio obezglavljen, šansu je u ulozi trenera dobio početnik Ivan Tomić i formirao tim u kome mesta za Marka Jevtovića nije bilo.

"Svako ima svoju viziju fudbala, zbog čega razumem Tomića i ne mogu ništa da mu prebacim. Ne bi ni bilo u redu. Želeo je drugačiji tip fudbalera na poziciji zadnjeg veznog. A ja sam specifičan, nisam obični zadnji vezni, ili se uklapam ili ne. Ivan me je zbog određenih karakteristika video na poziciji štopera, dok je u vezi želeo drugačiji tip igrača".

Mučan period za Jevtovića. Sve dok nije došao Marko Nikolić i vratio u život. I njega i ekipu, uzletelu do statusa osvajača duple krune.

"Kad je Nikolić došao imao sam na stolu tri ponude, rekao mi je da ostanem i da ću igrati kod njega. To saznanje bilo je dovoljno da prelomim, uverio se da nas čeka prava priča, znajući šta je uradio u prethodnom mandatu. Na prvom sastanku mi je predočio da ću biti veoma bitan igrač u njegovoj koncepciji. Razumem navijače i vas novinare, da su u centru pažnje fudbaleri koji daju golove, međutim, Marko Nikolić je i o nama iz drugog plana uvek govorio pohvalno, jer smo mu završavali veliki posao".

Taj rad, skoro rudarski, kako treneri vole da kažu "mora da se odere zadnjica" visoko ceni i Miroslav Đukić.

"Čovek - normalac. Vidi se to po njegovoj priči, gestovima, pokretima. A trener - znalac. Drago nam što možemo da učimo od čoveka velikog životnog i sportskog iskustva. Svima nam je želja da zaigramo na nivou na kome se on takmičio, a da budemo iskreni, pitanje je da li će iko od nas dotle dogurati. Jedno je sigurno: Đukić je napravio pomak, jer nas je doveo do eliminacione faze Lige Evrope, dugo čekane na našim prostorima. Zato, kapa dole", pojasnio je Marko Jevtović, uz kapitena Miroslava Vulićevima jedini starter iz ekipe koja je pre dve sezone igrala Ligu Evrope.

Nije to bilo tako davno...

GDE SU ŠUTEVI SA 25 METARA? GLEDAO SAM EKIPU, NE SEBE

Kad je dolazio u Partizan, Jevtovića je pratio glas bombardera, fudbalera koji zna da ispali đule sa 20-25 metara, ali su ga okolnosti u Humskoj oterale od gola, između ostalog zbog činjenice da su u prethodnoj sezoni za prekide bili zaduženi Leonardo i Janković, a u ovoj Zoran Tošić.

"Kod Kize Milinkovića sam igrao sad zadnjeg veznog, baš daleko od protivničkog kaznenog prostora, maltene kao treći štoper, pitanje je kad sam mogao da šutiram. Nisam ni imao veliki broj prilika. Zato mi je krivo. Lane sam dao golove Novom Pazaru i Mladosti iz Lučana na putu za titulu. Mogao sam više. Možda je greška što nisam gledao sebe, nego se podredio timu. U sistemu Marka Nikolića primarni zadatak je bio da držim balans u ekipi, a ne da idem napred", obrazložio je Jevtović.

POSLE FUDBALA - MANEKENSTVO!

Visinom od 194 centimetra, držanjem, a posebno kad se pojavi u civilu, Marko Jevtović odudara od stereotipa običnog fudbalera.

"Imao sam pre dve godine ponudu da se otisne u manekenske vode. Tadašnji levi bek Nemanja Petrović i ja snimili smo reklamu za jedan modni brend, predložili su da idemo u Milano, da nešto radimo. Nije to za nas, niti imamo vremena. Ipak smo fudbaleri. Mada, ko zna, možda kad završimo karijeru." 

Izvor: mozzartsport

FOTO: MN press