Јованка је била главна пријетња

Према списима, Љубичић веома огорчено прича о Јованки - доводи у питање њен чин поручника, наводи како јој је он помогао 1970, на молбу Броза, да добије споменицу 1941. као борац Личке јединице, иако наводно није имала услова за то. Пита се како се нашла у болници у Дрвару, где је упознала Броза, и да ли је била у Загребу у току рата, те тражи да се то провјери.

Регион 30.01.2018 | 22:47 Најмоћнији људи бивше СФРЈ одлучивали су средином осамдесетих година 20. вијека како да спријече Јованку Броз, супругу доживотног предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита, да објелодани повјерљиве политичке податке и његову имовинску карту.

О томе свједочи записник од 22. јула 1985, са сједнице Савјета за заштиту уставног поретка, на којој су били најутицајнији комунистички руководиоци тог времена, а који „Блиц” посједује. Николу Љубичића, Станета Доланца, Милку Планинц, Добросава Ћулафића и Лазара Мојсова, који су највише узимали учешћа у дискусији о судбини супруге доживотног предсједника, највише је бринуло како да је спријече да напише мемоаре, да изнесе документа о политичким дешавањима, али и о имовини коју је посједовао њен супруг. Они се нису устезали да предлажу мјере за које сами констатују да су противзаконите, као што је потпуна изолација Титове удовице.



Јованка Броз била главна пријетња руководиоцима СФРЈ  

„Блиц” је објавио извештај од 31. октобра 1984. Савезне службе ДБ-а, који је пратио Јованку у акцији кодног назива “Сенка”. Ти извештаји су прослијеђивани колективном Предсједништву СФРЈ и Савјету за заштиту уставног поретка.

На једном састанку Савјета Доланц кратко отвара тачку дневног реда посвећену Јованки, говорећи да су сви чланови видјели два посљедња извештаја операције „Сенка”. Подсјећа: “Видјели сте да ‘Сенка‘ говори о стварима о којима говори иначе и нашим грађанима, њеним пријатељима, сада и Сиримаво Бандаранаике (прва жена премијер у свету - Шри Ланке)”. Доланц затим наводи да се ради о лажима и инсинуацијама, па набраја Јованкине тврдње да је “руководство раздвојило Тита и њу” и да је “руководство криво што је Броз умро”.



- Мислим да је то веома тешка оптужба и да једном треба заузети став шта ћемо урадити јер овако даље не можемо трпити - каже словеначки комунистички руководилац Доланц.

Ријеч узима генерал Никола Љубичић и каже да су извјештајима о Јованкином праћењу, гдје њега оптужује, додате његове изјаве да се ради о “измишљотинама и лажима”. Он се затим осврће на извјештаје у којима се наводи да Јованка често контактира с народним херојем Миланом Велебитом и Г. Валховим, за кога тврди да је официр совјетског НКВД, и да је они подржавају. Напомиње да сви они закључују да земља иде у пропаст.



Љубичић затим говори о извештају у коме се наводи да Јованка пише мемоаре и цитира написано: „Састанак бедника.”  

- Зна се за које она сматра да су бедници. То је Председништво СФРЈ. Помиње Ђурановића, мене и друге - каже Љубичић. Затим додаје како Јованка наводи да је полиција провалила у њене просторије и избацила је из Ужичке 15 (вила у којој је живјела са Титом). Ћулафић затим појашњава да је полиција провалила, али „само у Ужичку 15, а не у вилу у којој Јованка живи”.

Љубичић затим наставља да износи податке са ким се Јованка све сретала, те наводи да се “поставља питање докле толерисати такво њено изношење ствари разноразним личностима које то преносе даље и које сматрају да је она стварно угрожена”.



Предлаже да се што прије оконча преуређење виле за Јованку, да се сачини списак ствари које је она однијела из Ужичке 15 и да се донесе закон о наслијеђу Титове имовине.

- Предлажем да се контролише све што она пише, да то не може ићи ван куће ни ван земље - наводи Љубичић, и додаје да с њом треба обавити разговор. Додаје да то не може на основу извештаја ДБ, већ да извесни Р. Цијан треба да сачини званичну биљешку о разговорима које је обавио са њом 18. априла 1985, и да се онда отвори кривична истрага против ње. Он наводи да је она рекла Цијану да јој је Тито говорио ко ће им доћи главе и да се то обистинило, да је противзаконито извршена преметачина виле у Ужичкој 15, да је однијето много њених докумената...

Према списима, Љубичић веома огорчено прича о Јованки - доводи у питање њен чин поручника, наводи како јој је он помогао 1970, на молбу Броза, да добије споменицу 1941. као борац Личке јединице, иако наводно није имала услова за то. Пита се како се нашла у болници у Дрвару, где је упознала Броза, и да ли је била у Загребу у току рата, те тражи да се то провјери.

- Што се тиче ње, све јој је решено на најбољи начин, а она стално напада земљу, руководство. Не знам зашто то толеришемо и због чега - закључује Љубичић.

Поједини генерали и адмирали одбили да дају изјаве о Титовој удовици

Стане Доланц је на састанку рекао да је три године раније договорено да се уради „Бела књига” о Јованки и да то треба да се заврши. Подсећа да је, као савезни секретар полиције, прикупио изјаве од људи који су радили у Титовом кабинету. Подсјећа и да је Савезни секретаријат за одбрану добио упутства да то исто уради, али „да су поједини генерали и адмирали то одбили ради очувања ауторитета личности друга Тита”.

Доланц затим износи оптужбе на рачун Јованке, позивајући се на разговоре са њом и Брозом, али и с другим особама. Наводи како је са Ратком Дугоњићем (предсједником предсједништва БиХ) од ње у присуству Броза тражио да им преда документа у вези с “афером Мишковић”, али да је она одбила и да није дала чак ни када је то тражио њен супруг.

Извор: Блиц