Прича: Партизан и златни дјечаци - за генерацију која расте!
Или - шта значи повратак Саше Здјелара у српски фудбал?
Фудбал 31.01.2018 | 22:30
Летос су дошли Огњен Ожеговић и Немања Антонов, пре две седмице Слободан Урошевић, да би договор са Олимпијакосом од понедељка вече означио и ангажман задњег везног, чиме је првак Србије постао јачи за још једног фудбалера овенчаног славом у млађим категоријама репрезентативног фудбала. Заједничка црта им је да су били део једне од две одвојене генерације које су покориле Стари континент (Литванија, 2014, Ожеговић и Урошевић), одмах затим и планету, тријумфом на Мундијалиту (Нови Зеланд, 2015, Здјелар и Антонов). Тај ген освајача, спремност да се пробију до врха док су били тинејџери, способност да стреме само ка највишим циљевима требало би да им олакша живот међу црно-белима, где су једино трофеји довољно добри. А они су научили како се освајају.
Зато би долазак Саше Здјелара у Хумску требало да представља више од пуког потписа и адута стручног штаба за утакмице почев од Плзења. Пред некадашњим везистом ОФК Београда је задатак да одмени Евертона Луиза на позицији задњег везног и ако буде играо као на Мундијалиту пре две и по године, онда неће бити зиме за Мирослава Ђукића, јер је у походу на светску круну, заједно са Предрагом Рајковићем, Андријом Живковићем и Станишом Мандићем управо 22-годишњи Београђанин био кључни појединац тима Вељка Пауновића. Ако је могао тад, у конкуренцији дечака, да се порве са Мексиканцима, Мађарима, Американцима, Бразилцима, онда - надају се Гробари - све то може да понови у црно-белом дресу кад наспрам њега буду прави мушкарци.
Са задатком више: ово му је прилика да узлети и уместо Орлића постане Орао. Исто важи и за Здјеларовог "класића" Немању Антонова (1995. годиште), пошто би за обојицу предстојећих неколико месеци могло да буде најважње у каријери. Прекретница. Да током пролећа, кад све цвета, и они фудбалску сазру до те мере да више на њих не мора да се гледа као на играче који одолазе на позајмице, да у Партизану најпре себи, затим и послодавцима (садашњим и будућим), докажу да су спремни за прелазак на виши ниво.
Сличан пут лане је прешао Урош Ђурђевић - још један златни дечко нашег фудбала (Литванија) - вративши се са маргина Серије А да га Марко Николић "оправи" и уздигне до статуса играча који вреди 2.500.000 евра и, ево га сад, добија шансу и даје голове за Олимпијакос. Зар то није стаза коју би требало да следе везиста Атињана од данас на привременом раду у Хумској и леви бек Грасхоперса, који је на Мундијалиту и касније у дресу младе репрезентације наговестио велике могућности?
У иностранству, махом због раног одласка из Суперлиге (још) нису успели ни Здјелар, ни Антонов, али ни Огњен Ожеговић (Чангчунг Јатаји, Кина), ни Слободан Урошевић (Левен, Белгија). Разумљива је била њхова и жеља тадашњих клубова да наплате статус европских владара у селекторским ерама Љубинка Друловића и Вељка Пауновића, мада остаје утисак да би и они, као Ђурђевић, требало да најпре ураде нешто вредно помена у Србији, па тек онда да се отисну ван граница. Зато - Партизан. Научен да негује, обради и за углавном пристојан новац прода фудбалере који се у његовом дресу докажу.
Овом квартету ваља додати и Данила Пантића, чији је случај специфичан, јер га је ФСС на препоруку Партизана (због одбијања да продужи уговор) суспендовао и спречио да као део екипе Вељка Пауновића освоји злато на Мундијалиту. У међувремену су схватили и Дачаи они који га воде да мора да се врати корак уназад ако жели да направи два напред. Сад има шансу да игра, јер у Челсију терен не би видео. И да и он докаже како није део изгубљене, него генерације која расте.
Још да је било мало више мудрости - са свих страна - стрпљења и(ли) новца у клупској каси, заједно са Сашом Здјеларом, Немањом Антоновим, Слободаном Урошевићем и Огњеном Ожеговићем играли би можда данас за Парни ваљак и такви таленти какви су Андрија Живковић и Иван Шапоњић, овенчани славом са Новог Зеланда.
Замислите тај тим шампионских знамења...
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар