Priča: Partizan i zlatni dječaci - za generaciju koja raste!

Ili - šta znači povratak Saše Zdjelara u srpski fudbal?

Fudbal 31.01.2018 | 22:30 Prirodan spoj - šampioni sa šampionima. Možda nisu mogli odmah kad su se ispileli, ali sad dok šire krila završili su u jatu Partizana. Angažman Saša Zdjelara u završnici zimskog prelaznog roka omogućio je crno-belima da se podiče statusom kluba koji ima čak četvoricu zlatnih Orlića.

Letos su došli Ognjen Ožegović i Nemanja Antonov, pre dve sedmice Slobodan Urošević, da bi dogovor sa Olimpijakosom od ponedeljka veče označio i angažman zadnjeg veznog, čime je prvak Srbije postao jači za još jednog fudbalera ovenčanog slavom u mlađim kategorijama reprezentativnog fudbala. Zajednička crta im je da su bili deo jedne od dve odvojene generacije koje su pokorile Stari kontinent (Litvanija, 2014, Ožegović i Urošević), odmah zatim i planetu, trijumfom na Mundijalitu (Novi Zeland, 2015, Zdjelar i Antonov). Taj gen osvajača, spremnost da se probiju do vrha dok su bili tinejdžeri, sposobnost da streme samo ka najvišim ciljevima trebalo bi da im olakša život među crno-belima, gde su jedino trofeji dovoljno dobri. A oni su naučili kako se osvajaju.

Zato bi dolazak Saše Zdjelara u Humsku trebalo da predstavlja više od pukog potpisa i aduta stručnog štaba za utakmice počev od Plzenja. Pred nekadašnjim vezistom OFK Beograda je zadatak da odmeni Evertona Luiza na poziciji zadnjeg veznog i ako bude igrao kao na Mundijalitu pre dve i po godine, onda neće biti zime za Miroslava Đukića, jer je u pohodu na svetsku krunu, zajedno sa Predragom Rajkovićem, Andrijom Živkovićem i Stanišom Mandićem upravo 22-godišnji Beograđanin bio ključni pojedinac tima Veljka Paunovića. Ako je mogao tad, u konkurenciji dečaka, da se porve sa Meksikancima, Mađarima, Amerikancima, Brazilcima, onda - nadaju se Grobari - sve to može da ponovi u crno-belom dresu kad naspram njega budu pravi muškarci. 

Sa zadatkom više: ovo mu je prilika da uzleti i umesto Orlića postane Orao. Isto važi i za Zdjelarovog "klasića" Nemanju Antonova (1995. godište), pošto bi za obojicu predstojećih nekoliko meseci moglo da bude najvažnje u karijeri. Prekretnica. Da tokom proleća, kad sve cveta, i oni fudbalsku sazru do te mere da više na njih ne mora da se gleda kao na igrače koji odolaze na pozajmice, da u Partizanu najpre sebi, zatim i poslodavcima (sadašnjim i budućim), dokažu da su spremni za prelazak na viši nivo. 

Sličan put lane je prešao Uroš Đurđević - još jedan zlatni dečko našeg fudbala (Litvanija) - vrativši se sa margina Serije A da ga Marko Nikolić "opravi" i uzdigne do statusa igrača koji vredi 2.500.000 evra i, evo ga sad, dobija šansu i daje golove za Olimpijakos. Zar to nije staza koju bi trebalo da slede vezista Atinjana od danas na privremenom radu u Humskoj i levi bek Grashopersa, koji je na Mundijalitu i kasnije u dresu mlade reprezentacije nagovestio velike mogućnosti?

U inostranstvu, mahom zbog ranog odlaska iz Superlige (još) nisu uspeli ni Zdjelar, ni Antonov, ali ni Ognjen Ožegović (Čangčung Jataji, Kina), ni Slobodan Urošević (Leven, Belgija). Razumljiva je bila njhova i želja tadašnjih klubova da naplate status evropskih vladara u selektorskim erama Ljubinka Drulovića i Veljka Paunovića, mada ostaje utisak da bi i oni, kao Đurđević, trebalo da najpre urade nešto vredno pomena u Srbiji, pa tek onda da se otisnu van granica. Zato - Partizan. Naučen da neguje, obradi i za uglavnom pristojan novac proda fudbalere koji se u njegovom dresu dokažu.

Ovom kvartetu valja dodati i Danila Pantića, čiji je slučaj specifičan, jer ga je FSS na preporuku Partizana (zbog odbijanja da produži ugovor) suspendovao i sprečio da kao deo ekipe Veljka Paunovića osvoji zlato na Mundijalitu. U međuvremenu su shvatili i Dačai oni koji ga vode da mora da se vrati korak unazad ako želi da napravi dva napred. Sad ima šansu da igra, jer u Čelsiju teren ne bi video. I da i on dokaže kako nije deo izgubljene, nego generacije koja raste.

Još da je bilo malo više mudrosti - sa svih strana - strpljenja i(li) novca u klupskoj kasi, zajedno sa Sašom Zdjelarom, Nemanjom Antonovim, Slobodanom Uroševićem i Ognjenom Ožegovićem igrali bi možda danas za Parni valjak i takvi talenti kakvi su Andrija Živković i Ivan Šaponjić, ovenčani slavom sa Novog Zelanda.

Zamislite taj tim šampionskih znamenja...

Izvor: mozzartsport

FOTO: Star Sport