Упознајте Звездино појачање - Николу Хајдина...

Чита Нобеловца, чека априлски испитни рок и зна да ће бити тренер! Леви бек Никола Хајдин има атипичну каријеру, али је атипичан и у много чему другом.

Фудбал 01.02.2018 | 23:45 Даме и господо - Стефан Хајдин! Било је таквих случајева и раније, али каријера 24-годишњег левог бека у последњих годину дана има призвук филмске приче. До пре 12 месеци, са ореолом Звездиног детета, био је заглављен у српсколигашком блату играјући у Старим Бановцима. 

Главни животни циљ био му је везан за факултет, не слутећи да ће ове зиме у турском Белеку испред свог имена имати придев Звездиног појачања. И то озбиљног појачања судећи по ономе што је показао у досадашњим  припремним утакмицама. 

Живот му се окренуо наглавачке, али је он и даље атипичан као што је атипична његова прича са почетка текста. Из детињства проведеног у Вршцу сачувао је ту војвођанску мирноћу и акценат, као што је сачувао звање редовног студента ДИФ-а. Зато га нећете видети да тренутке доколице проводи са слушалицама у ушима или на друштвеним мрежама.

"Ово је стварно година за памћење, пре само сезону сам играо у Српској лиги и студирао. Одслушао сам сва предавања, тако да сам тренутно апсолвент ДИФ-а. Остали су ми неки испити. Стварно имам незаборавних шест месеци, од дана када сам дебитовао у Суперлиги и наметнуо се. Желео сам да одслушам сва предавања на факултету и да се потом максимално посветим фудбалу", почео је излагање 24-годишњи леви бек.

Славу је тек загребао добрим играма у Спартаку из Суботице, шира јавност га је препознала оног момента када је задужио дрес Црвене звезде. А пре тога био је само један од многобројних фудбалера удаљених од велике сцене. Каријера није обећавала велике ствари. Чак се причало да је био на ивици да каже збогом фудбалу?

"То баш и није истина. Имам колеге на факултету, од њих 160 сви су негде посустали. И баталили фудбал. Посветили су се факултету и тренерском послу. Ја сам увек веровао у себе, знао сам да ће све доћи на своје и када сам отишао из Звезде. Моја породица и пријатељи не могу да верују како нисам одустао. Сад су одушевљени. Када сам уписао факултет, породица и ја смо били сложни да то треба да ставим на прво место. Прве две године сам исто имао понуде из српске лиге, али једноставно сам осетио да можда нећу играти. Обавезе на факултету су ме увек терале да будем јак. Никада нисам губио наду да ћу играти на великој сцени".

Велика већина фудбалера помислили би да су додирнули звезде тренутак после потписивања уговора са Звездом. Већина, али не и Стефан Хајдин. Док прича о фудбалу, тему спонтано враћа на факултет.

"Могуће је испратити обавезе у Звезди и на факултету. Сад сам у Београду, ближи сам обавезама. Имаћемо много слободних дана. Када се одмарам, могу увек нешто да прочитам. Имам и неке лаке испите, прво би њих да откачим. Најбитније ми је сада да се прилагодим у Звезди, потом ми иде тај априлски испитни рок".

Раскош анталијских хотела пружа вам свакакве могућности за забаву. Међутим, Стефан Хајдин као да није опчињен том парадом гламура.

"Нисам понео књиге за учење, али јесам неке. Понео сам књигу Орхана Памука који је 2006. добио Нобелову награду, и још једну од Паола Коеља. То ми је баш права литература за одмор после тренинга, да не замарам много мозак".

Већ зна шта ће бити када заврши каријеру.

"Тренер! Почео сам већ да записујем сваки тренинг који одрадим, посебно сада код Владана Милојевића. То је много важно. Жао ми је што то нисам почео раније да радим".

ИГРАМ СА ОБЕ НОГЕ, ШТО ЈЕ ОВДЕ РЕТКОСТ

За себе каже да је универзалац који се скрасио на позицији левог бека. Игром судбине озбиљан деби у Звездином дресу имао је на супротном боку. И положио. Одлично је деловао у судару са Динамом, чак је и асистирао Бену код другог гола.

"У нападу сам, видели сте и сами, конкретан. У одбрани тек треба да похватам ствари. Задовољан сам како је то све изгледало против Бреста. Одиграли смо врхунски. Било је грешчица што се мене тиче, али добро. Мало је недостајало да упишем дуплу асистенцију. Много се код тренера Милојевића ради на тактици. То ми јако одговара, то је најбитнија ствар у фудбалу".

Као што је битна његова моћ прилагођавања.

"Играо сам на разним позицијама, али сам се скрасио на левом беку. Висок сам, препознатљив сам по дугом кораку. Користим обе ноге подједанко, што је јако ретко у нашем фудбалу. Видели сте да сам на десном беку играо као да ми је то природна позиција".

Доскорашњи члан Спартака је практично повратник у Звезду. Био је члан "класе 1994" која није достигла велике висине у матичном клубу (Савићевић, Ђурђевић, Чикић, Радаковић). Отишао је са предубеђењем да ће се вратити.

"Од менаџера сам чуо да је Звезда заинтересована. Сећам се био је 9. јануар, путовао сам на прозивку у Суботицу... Буквално нисам веровао док се то све није завршило. Јесте све ово филмске прича, али ће тек бити ако овде добијем минутажу. Или можда дебитујем за репрезентацију, мада то сада није реално".

ИВАНОВИЋ ЈЕ НАЈБОЉИ МОМАК КОГА САМ УПОЗНАО У ФУДБАЛУ

Хајдин је имао јак утицај на јесење партије Спартака из Суботице. Као локомотива је газио по левој страни и био уз бок Ђорђу Ивановићу. Ускоро ће бити на супротним странама, али то неће променити њихов однос.

"Он је феноменалан момак. Ивановић је најбољи човек кога сам упознао у фудбалу. Врло је поштен и радан. Чули смо се, видећемо се у Београду кад завршимо припреме. Ја сам из Земуна, па да му мало покажем град. Ништа нисмо  причали о дербију и односима између Звезде и Партизана. Убеђен сам да ће он сигурно играти, имати значајну минутажу у Партизану. За мене ћемо тек да видимо".

Поједини саиграчи имају шта да кажу о његовој фризури. Он тера по свом.

"Прво сам био ћелав, фурао сам оно 'двојка-тројка', па затим 'шалу на страну'. Сад ми се ово свиђа. Дунуло ми је пре две године да пустим косу - ошишао сам се за шест месеци. Али опет сам покушао. Сад ми добро иде, хоћу да вежем реп. Међутим, још не могу да то урадим. То препустим сестри. Она зна да то лепо одради".

ЈЕДИНО У ГЛИНИ ЈЕ МАМА МОГЛА ДА СЕ ПОРОДИ

Занимљиву животну причу има Стефан Хајдин. Срби из Хрватске су средином деведесетих морали да напусте вековна огњишта. Тако су пут матице кренули и његови родитељи.

"Ми смо из Војнића код Доњег Лапца. То вам је Лика, у Глини је у тим ратним временима била дежурна болница и само је тамо мама могла да ме донесе на свет", присећа се Хајдин.

Извор: моззартспорт