Upoznajte Zvezdino pojačanje - Nikolu Hajdina...

Čita Nobelovca, čeka aprilski ispitni rok i zna da će biti trener! Levi bek Nikola Hajdin ima atipičnu karijeru, ali je atipičan i u mnogo čemu drugom.

Fudbal 01.02.2018 | 23:45
Upoznajte Zvezdino pojačanje - Nikolu Hajdina...
Dame i gospodo - Stefan Hajdin! Bilo je takvih slučajeva i ranije, ali karijera 24-godišnjeg levog beka u poslednjih godinu dana ima prizvuk filmske priče. Do pre 12 meseci, sa oreolom Zvezdinog deteta, bio je zaglavljen u srpskoligaškom blatu igrajući u Starim Banovcima. 

Glavni životni cilj bio mu je vezan za fakultet, ne sluteći da će ove zime u turskom Beleku ispred svog imena imati pridev Zvezdinog pojačanja. I to ozbiljnog pojačanja sudeći po onome što je pokazao u dosadašnjim  pripremnim utakmicama. 

Život mu se okrenuo naglavačke, ali je on i dalje atipičan kao što je atipična njegova priča sa početka teksta. Iz detinjstva provedenog u Vršcu sačuvao je tu vojvođansku mirnoću i akcenat, kao što je sačuvao zvanje redovnog studenta DIF-a. Zato ga nećete videti da trenutke dokolice provodi sa slušalicama u ušima ili na društvenim mrežama.

"Ovo je stvarno godina za pamćenje, pre samo sezonu sam igrao u Srpskoj ligi i studirao. Odslušao sam sva predavanja, tako da sam trenutno apsolvent DIF-a. Ostali su mi neki ispiti. Stvarno imam nezaboravnih šest meseci, od dana kada sam debitovao u Superligi i nametnuo se. Želeo sam da odslušam sva predavanja na fakultetu i da se potom maksimalno posvetim fudbalu", počeo je izlaganje 24-godišnji levi bek.

Slavu je tek zagrebao dobrim igrama u Spartaku iz Subotice, šira javnost ga je prepoznala onog momenta kada je zadužio dres Crvene zvezde. A pre toga bio je samo jedan od mnogobrojnih fudbalera udaljenih od velike scene. Karijera nije obećavala velike stvari. Čak se pričalo da je bio na ivici da kaže zbogom fudbalu?

"To baš i nije istina. Imam kolege na fakultetu, od njih 160 svi su negde posustali. I batalili fudbal. Posvetili su se fakultetu i trenerskom poslu. Ja sam uvek verovao u sebe, znao sam da će sve doći na svoje i kada sam otišao iz Zvezde. Moja porodica i prijatelji ne mogu da veruju kako nisam odustao. Sad su oduševljeni. Kada sam upisao fakultet, porodica i ja smo bili složni da to treba da stavim na prvo mesto. Prve dve godine sam isto imao ponude iz srpske lige, ali jednostavno sam osetio da možda neću igrati. Obaveze na fakultetu su me uvek terale da budem jak. Nikada nisam gubio nadu da ću igrati na velikoj sceni".

Velika većina fudbalera pomislili bi da su dodirnuli zvezde trenutak posle potpisivanja ugovora sa Zvezdom. Većina, ali ne i Stefan Hajdin. Dok priča o fudbalu, temu spontano vraća na fakultet.

"Moguće je ispratiti obaveze u Zvezdi i na fakultetu. Sad sam u Beogradu, bliži sam obavezama. Imaćemo mnogo slobodnih dana. Kada se odmaram, mogu uvek nešto da pročitam. Imam i neke lake ispite, prvo bi njih da otkačim. Najbitnije mi je sada da se prilagodim u Zvezdi, potom mi ide taj aprilski ispitni rok".

Raskoš antalijskih hotela pruža vam svakakve mogućnosti za zabavu. Međutim, Stefan Hajdin kao da nije opčinjen tom paradom glamura.

"Nisam poneo knjige za učenje, ali jesam neke. Poneo sam knjigu Orhana Pamuka koji je 2006. dobio Nobelovu nagradu, i još jednu od Paola Koelja. To mi je baš prava literatura za odmor posle treninga, da ne zamaram mnogo mozak".

Već zna šta će biti kada završi karijeru.

"Trener! Počeo sam već da zapisujem svaki trening koji odradim, posebno sada kod Vladana Milojevića. To je mnogo važno. Žao mi je što to nisam počeo ranije da radim".

IGRAM SA OBE NOGE, ŠTO JE OVDE RETKOST

Za sebe kaže da je univerzalac koji se skrasio na poziciji levog beka. Igrom sudbine ozbiljan debi u Zvezdinom dresu imao je na suprotnom boku. I položio. Odlično je delovao u sudaru sa Dinamom, čak je i asistirao Benu kod drugog gola.

"U napadu sam, videli ste i sami, konkretan. U odbrani tek treba da pohvatam stvari. Zadovoljan sam kako je to sve izgledalo protiv Bresta. Odigrali smo vrhunski. Bilo je greščica što se mene tiče, ali dobro. Malo je nedostajalo da upišem duplu asistenciju. Mnogo se kod trenera Milojevića radi na taktici. To mi jako odgovara, to je najbitnija stvar u fudbalu".

Kao što je bitna njegova moć prilagođavanja.

"Igrao sam na raznim pozicijama, ali sam se skrasio na levom beku. Visok sam, prepoznatljiv sam po dugom koraku. Koristim obe noge podjedanko, što je jako retko u našem fudbalu. Videli ste da sam na desnom beku igrao kao da mi je to prirodna pozicija".

Doskorašnji član Spartaka je praktično povratnik u Zvezdu. Bio je član "klase 1994" koja nije dostigla velike visine u matičnom klubu (Savićević, Đurđević, Čikić, Radaković). Otišao je sa predubeđenjem da će se vratiti.

"Od menadžera sam čuo da je Zvezda zainteresovana. Sećam se bio je 9. januar, putovao sam na prozivku u Suboticu... Bukvalno nisam verovao dok se to sve nije završilo. Jeste sve ovo filmske priča, ali će tek biti ako ovde dobijem minutažu. Ili možda debitujem za reprezentaciju, mada to sada nije realno".

IVANOVIĆ JE NAJBOLJI MOMAK KOGA SAM UPOZNAO U FUDBALU

Hajdin je imao jak uticaj na jesenje partije Spartaka iz Subotice. Kao lokomotiva je gazio po levoj strani i bio uz bok Đorđu Ivanoviću. Uskoro će biti na suprotnim stranama, ali to neće promeniti njihov odnos.

"On je fenomenalan momak. Ivanović je najbolji čovek koga sam upoznao u fudbalu. Vrlo je pošten i radan. Čuli smo se, videćemo se u Beogradu kad završimo pripreme. Ja sam iz Zemuna, pa da mu malo pokažem grad. Ništa nismo  pričali o derbiju i odnosima između Zvezde i Partizana. Ubeđen sam da će on sigurno igrati, imati značajnu minutažu u Partizanu. Za mene ćemo tek da vidimo".

Pojedini saigrači imaju šta da kažu o njegovoj frizuri. On tera po svom.

"Prvo sam bio ćelav, furao sam ono 'dvojka-trojka', pa zatim 'šalu na stranu'. Sad mi se ovo sviđa. Dunulo mi je pre dve godine da pustim kosu - ošišao sam se za šest meseci. Ali opet sam pokušao. Sad mi dobro ide, hoću da vežem rep. Međutim, još ne mogu da to uradim. To prepustim sestri. Ona zna da to lepo odradi".

JEDINO U GLINI JE MAMA MOGLA DA SE PORODI

Zanimljivu životnu priču ima Stefan Hajdin. Srbi iz Hrvatske su sredinom devedesetih morali da napuste vekovna ognjišta. Tako su put matice krenuli i njegovi roditelji.

"Mi smo iz Vojnića kod Donjeg Lapca. To vam je Lika, u Glini je u tim ratnim vremenima bila dežurna bolnica i samo je tamo mama mogla da me donese na svet", priseća se Hajdin.

Izvor: mozzartsport

Komentari / 0

Ostavite komentar