Разлог неповјерења у вакцину аутизам, страх или нешто треће?

Поплава сумњичавости оснажена друштвеним медијима поткопала је поверење јавности у модерну медицину остављајући научнике и здравствене раднике да трагају за начинима јачања властите веродостојности, оцењују стручњаци.

Здравље 30.01.2018 | 09:15 Посебно у развијенијим земљама спласнуло је поверење у вакцине која су спасле милионе од погубности дечје парализе, тетануса, богиња, грипа и многих других некад галопирајућих смртоносних болести.

"Ниво поверења није онакав какав је било пре 20 година", каже француски имунолог Ален Фишер за агенцију АФП.

"Урушава се", додао је.

Ниво сумњичавости је запањујуће велики.

Истраживање које је спровела Британска академија медицинских наука прошле године открило је да само 37 посто Британаца верује доказима из медицинских истраживања. Две трећине навело је пријатеље и породицу као поузданије изворе.

Четвртина од 1.500 родитеља анкетираних у САД у 2017. верује да вакцине могу изазвати аутизам код здраве деце упркос непостојању било каквих веродостојних доказа.

Сваки десети родитељ одбио је да вакцинише своје дете барем за једну болест.

У Француској у међувремену више од 40 посто одраслих изразило је сумње у делотворност и сигурност вакцина. Таква стајалишта имају последице.

Велики кашаљ, мале богиње и заушке, заразне болести које су готово искорењене, вратиле су се у протеклој декади у САД због тога што је толико родитеља који одбијају да вакцинишу своју децу, да је премашен праг потребан за укупни имунитет заједнице.

У Француској здравствене власти биле су присиљене на деловање и од ове године свако дете које није вакцинисано за 11 болести неће бити примљено у вртић или школу.



Серија скандала допринела неповерењу

Много је фактора који су допринели том порасту неповерења, кажу стручњаци. Најштетније су серије скандала због недовољно преиспитаних препарата, лошег надзора здравствених власти и покушаја прикривања.

Француска је била дубоко потресена скандалом када је готово 4.000 особа заражено ХИВ-ом осамдесетих након што је примило заражену крв у трансфузији.

Године 2010. показало се да коришћење препарата за шећерну болест медијатор изазива смртоносне срчане проблеме.

А прошле јесени хиљаде тешких малформација код новорођенчади приписано је леку за епилепсију валпроате.

Слични скандали који су се тицали епипена за анафилаксију и лекова за лечење карцинома, као и намештања цена, ко и двоумљења око прекомерног преписивања опијата пољуљали су поверење јавности у лекаре и фармацеутску индустрију.

У недавном истраживању у Британији 82 посто лекара и 67 посто одраслих особа сагласно је да су клиничка испитивања која финансирају фармацеутске компаније често пристрасна на начин да резултирају позитивним исходом.

Медицинска грешка друге врсте било је објављивање у угледном медицинском часопису Ланцет 1998. истраживања које је повезало вакцине и аутизам код деце. Кад је касније откривено да су докази у том истраживању кривотворени, истраживање је повучено и њен аутор Ендрју Вејкфилд је избачен је из струке. Али штета је била учињена.


Прецењујемо ризике вакцинације и потцењујемо ризике болести

Вакцине и други лекови такође су жртве властитог успеха.

"Прецењујемо ризике вакцинације и потцењујемо ризике болести", каже Корнелија Бетш, научница са Универзитета Ерфурт у Немачкој, која је опширно писала о вакцинацији.

У исто време механизам деловања вакцине чини се одбојним, каже Ерик Оливер са Универзитета Чикаго.

"Уношење токсичних материја у тело како би се спречила болест није природна идеја", каже он за АФП.

Наш мозак такође може бити преварен тако да види узрочно-последичне везе између ретких појава које се обичном случајношћу догађају истовремено.

"Код многе деце се у узрасту од две године дијагностификује аутизам што је време кад добивају вакцине", каже Оливер.

Кад се дода "хало" ефекат интернета и друштвених мрежа, почиње да се формира савршена лавина неповерења.

"Друштвени медији су убрзано постали главни извор информирања за многе кориснике", каже Валтер Кватрокиоки, италијански научник који је проучавао ширење лажних вести и теорије завере.

Сваки десети родитељ одбио је да вакцинише своје дете барем за једну болест. Када се ради о теоријама завере особа нагиње ономе у шта већ верује и та пристрасност игра кључну улогу.

"Корисници (друштвених мрежа) радо пригрле нетачне информације када оне потврђују оно у шта одраније верују", каже Кватрокиоки.

Све је мутнија граница између чињеница које су тестиране и субјективних тврдњи и то не помаже.

Твит који је 2014. послао Доналд Трамп, каже Кватрокиоки, школски је пример. Данас председник САД тада је написао: "Здраво дете оде код лекара, добије огромну количину вакцина, не осећа се добро и промени се - АУТИЗАМ. Много таквих случајева!"

Касније је написао да је вакцинација у детињству прихватљива, али не у једној огромној дози.

 Б 92
фото:интернет