Један на један са Сумом: Могу и ја као Леонардо!

"Не љутим се ни на кога, само тражим мало више поверења и бићу прави, јер више нема изговора", каже најскупљи фудбалер у историји Партизана.

Фудбал 30.01.2018 | 23:10 Чекали су га годину и по да дође - сад га чекају да проради. Формално, већ шест месеци је у Партизану, за то време тек повремено наговештавао шта може, међутим, Сејдуба Суманикако да „презупчи“, убаци у брзину више и увери себе, послодавце и колеге да је достојан црно-белог дреса.

Утисак је да је и сам свестан да му због не баш похвалног првог дела сезоне време цури, да су актуелне припреме у Лимасолу, можда, последња прилика да се наметне МирославуЂукићу, познатом по томе што је и играче много већих каријера и дебљих биографија умео да склони у страну. Отуд јесенас никог није чудило кад је шеф струке држао репрезентативца Гвинеје на клупи и(ли) га слао на трибине, мада исто тако не би било изненађење да најскупљи фудбалер у историји клуба из Хумске ове зиме преокрене ситуацију у своју корист и избори статус првотимца.

Јасно је и њему да скромно у Партизану није довољно. Рачуна се само најбоље.

„Природно је да од мене сви траже више него што сам показао досад. Људи у  Партизану и око њега су гладни успеха. Потребан им је човек који ће им тај успех донети. Вољан сам да будем тај. Дошао је тренутак у коме све зависи од мене. Време је да покажем шта могу. Ако будем радио боље него јесенас, то ће ми се исплатити. Сигурно. Чак сам задовољан учинком у последње четири утакмице првог дела сезоне, а сад имам велику шансу да се током припрема вратим у препознатљиву форму“, прича Сејдуба Сума за МОЗЗАРТ Спорт.

Омалени Гвинејац је играчки процветао под командом Ивана Вукомановића, који га је у Словану поставио на његово омиљено место.

„Изградили смо пријатељски однос. Пре сваке утакмице би ми предочио шта жели од мене и ја сам правио разлику на основу његових савета. Дао ми је слободу верујући да ћу му донети нешто. И доносио сам. У Партизану је другачије. Играчи су квалитетнији него у Словану, разумем да не може све да се врти око мене, само тражим мало више поверења“,напоменуо је Сума.

Имајући у виду шта се од њега очекивало и каква је помпа пратила прелазак из Слована, 26-годишњи везиста је досад требало да "једе лопту" и позиционира се као лидер екипе. Негде је запело...

„Доћи ће и то време. Свугде где сам играо, било да је реч о Нитри, Словану или Кацији, био сам вођа, главни играч. Ништа се није променило, нити сам ја другачији фудбалер у односу на период у Словачкој. Хоћу и овде да будем главни. Мој задатак је да предстојећег пролећа покажем свима да то могу“.

Тешко је на прву лопту проникнути у разлоге Суминог тапкања у месту, иако има и оправданих и тешко разумљивих.

„Дошао сам у не баш идеалном тренутку, пропустио летње припреме, у ногама имао само једну тест утакмицу за Слован, Партизан је већ био у јеку борби за Лигу шампиона, касније сам се повређивао... Дошао сам у клуб другачијих захтева и принципа рада. Све су то биле отежавајуће околности. Сад изговора нема и не сме да их буде. Имам довољно времена да се спремим и будем Сума каквог сви очекују“.

Заговорници идеје да играч за чије је обештећење издвојено 1.650.000 евра примећују: „за такав новац мора да има и високе бројеве у колонама голови и асистенције“. На пример, каоЛеонардо лане...

„Тачно је да је Лео имао сјајан учинак, али сетите се да се и он мучио у јесен, да би прорадио на пролеће и био незаустављив. Нема гаранција, али вас уверавам, могу и ја исто то да урадим. Подсетићу вас да сам последње две сезоне, у Кувајту и Словачкој, завршавао са по 20 и 25 голова. Ако сам то радио у Словачкој не видим зашто не бих у Србији, јер разлика у квалитету лиге није велика. Скоро да је и нема“.

На овом месту ваља покренути и питање да ли је упркос пет датих и два намештена гола Сумин потенцијал искоришћен на одговарајући начин. Доведен је као централни везни, да дејствује иза нападача, буде права „десетка“, а у Партизану је често премештан на крило.

„То што сте гледали на видео снимцима је моја главна позиција. Иза нападача сам играо у афричким клубовима, у Словачкој, у Кувајту. И свугде сам био главни играч. Правио сам разлику. Људи морају да схвате да се ту најбоље осећам. С друге стране, не могу, нити имам право, да кажем да не знам да играм по страни. Знам. Ако тренер процени да ћу бити од користи онда се селим на крило, никакав проблем“.

У низу дилема намеће се још једна - да ли се Сума осећа као део групе, верују ли му саиграчи?

„Једна особа, таман била и спектакуларна, не може да побеђује сама. Потребна је подршка тима. Морамо да будемо колектив. Саиграчи би могли да покажу да верују у моје квалитете. А онда ћу се ја одужити њима и Партизану. Не могу да се жаим на њих или да лажем како ме прескачу у пасу, не дају довољно лопти. Све је то у реду. Погледајте снимке утакмица, ја не задржавам лопту, одмах укључим друге играче у акцију, желим да видим шта они могу, ако не успеју онда је ред да ми врате да ја покушам. Само да мало више верују у мене и показаћу им шта могу. А знам да могу доста. Знају то и људи који су ме ангажовали“.

За крај, директно да директније не може бити: да ли сте свесни да се од вас очекује да будете најбољи, баш због цене од 1.650.000 евра и статуса најплаћенијег играча тима?

„Свугде је тако, то се дешавало и Нејмару у ПСЖ-у. Кад је дошао, људи нису били баш срећни, али онда је почео да им враћа. Даје голове, асистира, екипа побеђује. Сума јесте најскупљи, али нисам ја бирао да будем најскупљи. Не могу да забраним навијачима да стварају слику о мени какву желе, само их разумем. Не љутим се. Нема проблема, нека мисле шта год хоће, а ја ћу радити свој посао. Да закључим: нисам разочаран, нисам ни на кога љут. Могу да им поручим само једно: видимо се против Плзења“, уз осмех је закључио Сејдуба Сума.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс