Једни гладују, други бацају храну

Док многи грађани једва преживљавају, често захваљујући комаду хљеба из неког контејнера, у БиХ на депонијама дневно заврши најмање 1. 000 тона хране.

Република Српска 29.01.2018 | 10:03 Према резултатима годишњих анализа јавних предузећа, само у Сарајеву, Тузли и Бањалуци дневно се баци око 500 тона хране. Осим намирница које имућнији грађани свакодневно депонују у контејнерима, нису за занемарити ни количине хране које неискориштене пропадну у трговинама, маркетима, угоститељским објектима.
 
Европски парламент својевремено је позвао земље ЕУ да донесу закон које би грађане и привреднике обавезао да сву непродату или непоједену храну донирају у хуманитарне сврхе, умјесто што је бацају. То би много значило људима који немају никаквих примања и помоћи са стране, али и онима који раде за сићу или примају минималне пензије.

Јавна је тајна да више од 30.000 грађана у БиХ преживљава захваљујући бесплатном оброку из неке јавне кухиње, а све више је и оних који дневне потребе за храном задовољавају прекопавајући по контејнерима.

Наспрам њих су они имућни који ни у најмањој мјери нису присиљени да воде рачуна о рационалној употреби хране, јер зарађују своте од којих се обичном смртнику врти у глави. Они немилице купују и кувају у далеко већим количинама од потребних, па се готово свакодневно дешава да из њихових домова пуне кесе како свјежих намирница, тако и припремљене хране, завршавају у контејнерима.

Не треба бити много мудар, па констатовати да је ријеч о лошој појави, с обзиром на то да су и подаци УНИЦЕФ-а показали да сваки пети становник БиХ живи испод границе сиромаштва. Зато је крајње вријеме да пођемо размишљати како се та храна може поново употребити, док је е здравствено безбједна, поручују наши саговорници.

Жељко Татић, председник Удружења угоститеља РС, предлаже да би било добро да ресторани и маркети који у понуди имају готова јела, донесу одлуку да све што не продају, након затварања подијеле грађанина.

– Кад би сваки овакав објекат дневно нахранио десетак људи, то би била велика ствар. Такође, нико не би имао разлога да страхује да ли је та храна здравствено исправна, јер би се подијелила у истом дану кад је направљена – објашњава Татић.

И он се слаже да је поражавајуће да у контејнерима завршавају велике количине хране, док многи људи буквално гладују.

– Моја пракса угоститеља покаказала је да се највише намирница баци на свадбама, уместо да одмах након славља јела која нису брзо кварљива, буду прослијеђена јавним кухињама, сигурним кућама, домовима за незбринуту децу, односно, социјално угроженим категоријама. Слажем се да нам треба закон који би уредио ову проблематику, што би био први корак у борби против бацања хране – поручује Татић.

Кад би заживјела, оваква пракса би посебно добродошла пензионерима, међу којима већина себи може да приушти само довољно хљеба.

– Трећина ове популације је у екстремном сиромаштву, што значи дас у ти људи буквално гладни. Неки преживљавају захваљујући јавним кухињама чију су капацитети, нажалост, ограничени. Други немају избора него да у контејнерима траже нешто хране да би преживјели – каже члан бањалучког Удружења пензионера Ненад Ратковић.

Додаје да би сви они били више него сретни да знају да ће у неком маркет или ресторану добити вечеру.

– То би, уједно, била прилика да мало освеже своје оскудне јеловнике, на којиам с углавном тјестенина и кромпир – иситче Ратковић.

Чињеница је, наиме, да грађане БиХ никада није дијелио већи социјални јаз, због чега и имамо оне који се разбацују и оне који су жељни свега.

С једне стране су људи који на својим банковним рачунима имају милионе, а на другој цела армија оних који буквално преживљавају захваљујући нечијем милосрђу. Ови први су у грчевитој борби да што више повећају свој иметак, а други муку муче са празним џеповима,  присиљени да на тањир пасуља и четврт хлеба стрпљиво чекају у реду испред неке јавне кухиње.

Из удружења потрошача поручују да је, с обзиром на поменуту армију несрећника, бацање хране невиђени злочин. То је, како истичу, доказ да сит гладном не верује, односно, да имућне нимало не секира што им комшије посрћу од глади.

Највише бацамо за празнике

Према неким проценама, грађани пред славе, Нову годину и остале празнике, у просеку купују најмање 30 одсто намирница више, но што је реално потребно. Кад славља прођу, припремљена јела завршавају у корпама за отпатке.

- Они који имају за бацање, требало би да вишак хране остављају на места одакле их могу узети они који немају, а не да их немарно бацају у контејнере са осталим отпадом. Тако би, макар у малој мјери, помогли да се нахране људи који, нажалост, немају средстава за живот достојан човека – поручују из Удружења за заштиту потрошача.

(Блиц)