Прича: Хавијер Маскерано и још десет других ликова!

У Енглеској можда то и не би могло, само је Пеп Гвардиола могао да осмисли да неко висок 170 и ситан кусур може да игра класичног бека, као што је осмислио да у одбрани гола учествују сви једнако, мада је било оних који су касније замерали Рафи Бенитезу што то није макар пробао.

Фудбал 27.01.2018 | 23:45 Песма којом је негде у лето 2007. – угризем се за језик и одсечем себи прсте кад схватим да је отад прошло више од деценије – одзвањао легендарни Коп, па се одатле ширила по другим трибинама, па по осталим стадионима Премијер лиге и онда, захваљујући европским мечевима и Јутјубу, планетом, имала је две велике грешке.

“Имамо најбољу средину терена на свету”, певали су навијачи Ливерпула. “Имамо Ћабија Алонса, Мома Сисока, Џерарда и Маскерана...”

Прво, јасно, Мохамед Сисоко, што ће доказати својом каријером – јер и кад је био у Јувентусу, то није био тај Јувентус, а после ће стићи и до Индије, Индонезије, Непала ваљда, где све не – није био један од најбољих играча средине терена на свету.

А друго, и за ову причу важније, Хавијер Маскерано јесте био у много чему најбољи, али он није био играч средине терена.

Само што то тада нисмо знали, и морао је, барем тако причају навијачи Барселоне, да се догоди реванш меч осмине финала Лиге шампиона, између Барсе и Арсенала (тај Арсенал, кад није играо против Бајерна, играо је против Барсе, грехота), марта 2011. па да таква важна ствар изађе на видело.

Арсенал је, прича и легенда на сајту Барселоне, окачена у славу Хавијера Маскерана,Аргентинца који је пре неки дан, после осам година у Каталонији, отишао да уновчи још мало својих клизећих стартова у Кини, у богатом Хебеи Цхина Фортуне (какво кич име!), где га чека Лавеци, Арсенал је добио прву утакмицу у Лондону с 2:1, у другој је било 3:1 за домаћине после два брзометна гола Ћавија и Месија из пенала, момци Арсена Венгера имали су чак и црвени картон (Робин ван Перси, и у Барси се слажу – престрого), а онда се у судијској надокнади на пас Џека Вилшира указао Лорд.

ЧИШЋЕЊЕ БЕНДТНЕРА - МАСКРЕРАНОВА ПРЕМИЈЕРА НА МЕСТУ ШТОПЕРА

Никлас Бендтнер је имао неке песме о себи, али гарант ниједна није говорила да је најбољи нападач на свету, што је на пространој пољани Камп Ноуа убрзо и показао.

Трапаво је примио лопту, али би је некако и дохватио, па можда и ћушнуо иза Виктора Валдеса, да му се иза леђа није прикрало једно стотину тона кинетичке енергије спакованих у најчистији клизећи старт који сте икада видели.

Био је то Хавијер Маскерано, не више онај “чистач” из Ливерпула, доведен да чека да Тијаго Алкантара сазри, а да Серхио Бускетс престане да се фолира, онај којег су зезали што никада не даје голове, иако знамо, добро, да то није улога људи на његовој позицији, па свеједно.



Био је то Хавијер Маскерано, централни дефанзивац, премијерно.

У Енглеској можда то и не би могло, само је Пеп Гвардиола могао да осмисли да неко висок 170 и ситан кусур може да игра класичног бека, као што је осмислио да у одбрани гола учествују сви једнако, мада је било оних који су касније замерали Рафи Бенитезу што то није макар пробао.



Та метаморфоза човека који ће ући у фолклор Ливерпула, не само због песме, него и због туче на Олд Трафорду, а посебно због тога што је титулу првака Европе, коју Барселона те исте 2011. године осваја на Вемблију, посветио навијачима Ливерпула, у инат Полу Сколсу, једна је од успелијих фудбалских прича, мада није превише чудна за дечка који је срцем и запаљивошћу повећег складишта барута, ватромета и калашњикова задужио шпански, енглески, европски, а понајпре аргентински фудбал, победивши и препреке у виду досадних и тешких повреда.

Јер опет ће бити нека судијска надокнада времена, само што се овог пута све дешава у полуфиналу, година је 2014. и Бразил је и Арјен Робен узима лопту и сам ствара шансу којом ће решити све и послати Холандију у финале Мундијала, а онда се појављује брзина Хавијера Маскерана, који једним чудесним бацањем у исто време цепа и снове Холанђана, и свој глутеус маxимус, и сваку шарену лалу на овом свету, и у том тренутку Аргентина не може ништа друго сем да прође у финале...

ЧИШЋЕЊЕ РОБЕНА И ТА НЕВЕРОВАТНА КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА

Хавијер Маскерано био је лидер те генерације, чак и ако је капитенска трака била на руци његовог пријатеља и клупског ортака Леа Месија. Јер има та сцена у финалу, исто смо у Бразилу, треба да почну продужеци против Немачке, а селектор Алехандро Сабеља и капитен Меси само стоје, док наређења издаје најпозванији међу свим Аргентинцима на терену, Маскерано. И сви су у ставу мирно...

То је у њему, много раније, још оних година када је одушевљавао навијаче Ливерпула и био у њиховим песмама, први видео највећи међу свима, у том тренутку на позицији селектора Аргентине.

“Моју екипу чине Хавијер Маскерано и још десет играча ('y диез југадорес мас')”, изговорио је Дијего Армандо Марадона, прецизно поставивши анамнезу које ће се држати сви тренери што буду имали задовољство да им “Ел Јефецито” газдује тереном, било ближе оном кругу на половини терена или полукругу који оивичава шеснаестерац, свеједно...

Тај стармали – не само зато што је и изгледао као да му је макар која година више него што је писало у крштеници – био је један од физички најспремнијих, али још више тактички најобученијих играча  у последњој деценији, откако се, с 22 године, појавио на Енфилду на великој сцени.

Интелигентан, ефикасан у дисрупцији, али далеко од тога да је само “поквари-мајстор”, деловао је на терену као да је прочитао сваког нападача попут сликовнице – зато нико никада није постављао питање о његовој висини – а млађим играчима био је једва достижни узор, јер ваљало је те млаке техничаре, посебно тамо на југу Европе, научити коју лекцију из историје мрачне уметности.

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ МОРАО ДА ОДЕ ИЗ ЛИВЕРПУЛА

Маскерано је, као што ће урадити и Луис Суарез, једноставно морао отићи из Ливерпула, па још отићи у Барселону, а с обзиром на то како се тим клубом тада газдовало, и да је за менаџера после Рафе доведен Рој Хоџсон, нико му није ни замерио. Искупио се, уосталом, оном честитком на Вемблију...

Постоји, наравно, у причи о Маскерану и она подебела фуснота о самом његовом преласку из клуба у клуб, из Ривера у Сантос у Вест Хем у Ливерпул, а која се везује за име мутних инвеститора на челу са Киом Јорабчијаном; у много чему је Хавијер Маскеранобио први, па и у томе.

Не само да смо сазнали да неко тако низак може да игра централног бека у тада без премца најбољем клубу на свету, него смо коју годину раније схватили да је све што знамо о фудбалу, трансферима и власништву погрешно.

Маскерано и Тевез дужили су радне књижице у МСИ-ју, не у клубу у којем су играли, а њихов прелазак у Вест Хем Јунајтед после Светског првенства у Немачкој на којем је бриљирао, поред свих екипа које су тражиле талентовани двојац Коринтијанса, запањио нас је као када би сада Гарет Бејл наговорио Роналда, Гризмана и Каванија да помогну Свонсију да не испадне из лиге...

Али, инсистирање на таквим ефемерностима одузело би ауру Хавијеру Маскерану. Он није био ни Јоробчијанов ни Ливерпулов, чак ни Барселонин (Вест Хемов понајмање, пошто се у Лондону за пола године није ни наиграо, и ко зна који су све марифетлуци ту били посреди!), он је био помало аргентински, али је пре свега био свих нас; она два клизећа старта која смо издвојили, од малог милиона беспрекорно спроведених, оно је једнако, не, лажемо, једнако умеће као и лоб у деведесетом минуту, маказице, рабона и куатемиња посложене једна преко друге.

Маскерано је сада у Кини, одверглаће још то мало уговора, ваљда га будемо видели и у Русији, где би могао да сруши рекорд по броју мечева за национални тим који држи Хавијер Занети, али још је важније шта ће радити после.

Јер од свих живућих играча и донедавних играча, “Ел Хефесито” делује као неко ко би се без проблема снашао поред терена, само да обузда темперамент; можда као сушта супротност колеги из оне песме Ћабију Алонсу, који би за преношење знања био “пик” већине поштовалаца фудбала.



Неко ко је био генерал на бојном пољу лако ће постати макар први официр тамо где се црта тактика и планира битка. Његова харизма, његово знање о тактици које је прикупљао и крао од најбољих стручњака света, његове мотивационе и лидерске способности због којих пожелите да погинете за њега могли би да га, кад буде готово са Далеким истоком и када се, можда, најзад попне на кров света са својом Аргентином, претворе у новог великог стручњака, на нивоу Дијега Симеонеа, ако не и више од тога.

Па да још много година парафразирамо највећег свих времена: вечерас за један тим наступа један од највећих свих време Хавијер Маскерано и још једанаест играча.

Извор: моззартспорт