Маљковић: Против хулигана и битанги само оштро!

Како се изборити са хулиганима и како сачувати спорт и фер-плеј? О томе се данас причало у Београду, али и о регуларности. Чули смо и искуства из једне кладионице, како се Мажић осећа на терену кад све гори на трибинама. . .

Фудбал 24.01.2018 | 20:15 Српски спорт, посебно фудбал, постао је талац многих негативних појава, а најгори су хулигани, који не презају ни да прекину утакмице само да би себе истакли у први план.

Закон постоји и у њему су поједине казне врло ригорозне - од минимум шест месеци затвора до 12 година затвора. Али, да ли се закон структно спроводи и поштује?

Да ли је потребно залазити у тврд и репресиван став уз помињање чувене Маргарет Тачер или радити на превенцији и негативне приче о насиљу на спортским тренима гурати у други план било је основно и најупечитљивије размимоилажење говорника на Тањуговом округлом столу у београдском хотелу "Метропол".

Трофејни кошаркашки тренер Божидар Маљковић и сада председник Олимпијкског комитета Србије, више пута истичући да разуме колико је тежак српској полицији и правосуђу, нагласио је да не види други начин осим држања нулте толеранције према хулиганима, које је јасно одвојио од навијача за које тврди да за 100 година не би направили ниједан проблем.

Залажужи се за другачији принцип - едукацију, разговор, превенцију и уз истицање позитивних промена у односу на "претходни период", Маљковићево размишљање често су оспоравали министар омладине и спорта Вања Удовичић и државни секретар у Министарству полиције Биљана Поповић-Ивковић.

На питање МОНДА како се догоди да, мање-више, позната лица забележе камере и фоторепортери приликом сваког инцидента на сваким спортским, догађајима, Биљана Поповић-Ивковић се са тим није сагласила и рекла да је изнела бројке и статистике које недвосмислено сведоче о томе да је број инцидената на српским спортским догађајима опао у последње две године и вишеструко у односу на 2012. годину.

Додала је и да, ако имамо сазнања да је неко ко не треба да присуствује утакмици био тамо, то треба да јавимо полицији.

Један од оних који су, иако из незавидног положаја пружили конкретне одговоре био је најбољи српски фудбалски судија Милорад Мажић, који је појаснио због чега некада није ни добро, ни безбедно прекидати утакмице, празнити трибине и стриктно се држати правила.

"УЕФА је много научила из утакмице Србија - Албанија", напоменуо је Мажић као један од примера када је прекид био солуција.

Примећујем такођем да проблем са пиротехником на стадионима постоји и у иностранству, не само у Србији.

"Пале се и бакље на утакмицама Лиге шампиона, пре неколико месеци то је био случај на мечу Базел - ЦСКА, Руси су запалили бакљу, а слично је било и пре неколико година када сам судио репрезентацијама Румуније и Грчке. УЕФА такве свари драконско кажњава и репресивном политиком хоће да спречи насиље", рекао је Мажић.

Надовезао се речима да су се догодили и примери када су судије биле критиковане у јавности због сличних одлука као и да је инфраструктура у нашој земљи таква да пражњење трибина у напетој артмосфери може да изазове трагичне последице.

Арбитар из Врбаса је рекао да утакмица треба да се заврши ако постоје минимални услови за то, али и да никако није пријатно бити на терену у стуацији каква је била на последњем дербију.

Као неко чије су изузеће тражили својевремено и Црвена звезда и Партизан, па сада поново Звезда, МОНДО је питао Мажића да ли је некада у каријери од њега тражено да коригује критеријум и суди у нечију корист.

"Не, није", рекао је Мажић, додајући да зна како би реаговао да се то догодило, али је и истакао да клубови, нарочито пред "вечити дерби", користе другачије канале да врше притисак на судију - саопштењима, ватреним изјавама и довођењем у питање кредибилитет судија.

"Нисам сигуран да то доприноси, јер се негативан утисак преноси на навијаче и то све креира атмосферу у којој се утакмица одиграва".

С обзиром на то да министар информисања није био присутан на овом округлом столу, министар Удовичић добио је питање због чега се у појединим медијима глорификују људи који изазивају нереде на спортским догађајима.

Он је обећао је да ће то питање пренети министру информисања, а потом је понудио своје виђење:

"Поједине државе законом о информисању обавезују новинаре на етичност како би се извештавање о негативним појавама свело на минимум".

Подсетио је да постоје такмичења у којима се ТВ камере истог секунда окрећу од места инцидента.

"У супротном долазимо у ситуацију да млади траже аутограм од људи који изазивају нереде, а не оних који су постигли голове".

Гост округлог стола био је и представника УЕФА Масимилијано Мићенци, који је говорио о искуствима европске куће фудбала, наглашавајући да се у многим земљама као позитивним показала пракса да клубови блиско и активно комуницирају са навијачима и то преко комесара за безбедност који потом сваки наговештај организованог хулиганства моментално прослеђују полицији.

Говорници су се у више наврата сложили, као и гост из Ниона, да је у нашем случају проблем веома комплексан мада ће многи рећи - нерешив. Утолико што је тешко пронаћи један узрок због којег настају нереди.

Сликовито, Мажић је понудио и своја искуства са почетка каријере, када је судио мечеве млађих категорија.

"Волео бих да неко сними документарни филм о фудбалу у нашој земљи када су млађе категорије у питању и да забележе како се родитељи и родбина деце понашају на тим утакмицама, као и какву поруку шаљу неки од тренера који раде са децом од 7, 8, 9 година. Не знам да ли је реално очекивати да се ти клинци касније понашају другачије", рекао је Мажић.

Поред Мажића је седео представник једне кладионице - Милан Јанковић, који је устврдио да конкретно његова кућа, јер за друге није могао да тврди, није на супротстављеним странама у односу на Фудбалски савез и клубове када је у питању регуларност већ напротив.

Јанковић је навео пример када је од једног актера догађаја стигла информација да се спрема намештена утакмица.

"Моментално смо позвали људе из ФСС са којима имамо сарадњу и обавестили их о томе, повукли смо утакмицу из листе и поништили све претходне уплате на исту", рекао је Јанковић.

На наше питање о којој утакмици је реч и да ли зна какав је епилог тог случаја, одговорио је да "не зна да ли сме да каже због истраге", као и да "не зна да ли је случај завршен".

Када је Маљковић рекао да не види да су казне за хулигане адекватне и да није дошао да прича о успесима Иване Шпановића и Кукоља, већ да разговара о теми због које је сазвана ова конференција, државна секретарка из Министарства полиције Биљана Поповић-Ивковић, узвратила је питањем: "Извините, а која је разлика између насиља на трибини и насиља у породици?".

"Све је наслеђено из неког претходног периода, а слике разбијених глава и полупаних стакала, какве смо гледали раније сада више не можемо да видимо. Причамо само о негативним стварима, хајде мало и о позитивним".

Маљковић је на то узвратио: "Мислим да се ради о замени теза, јер смо дошли да покушамо да решимо проблем, а не да оптужујемо једни друге. Да ли је боље него што је било - јесте, да ли је полицији тешко - јесте, не бих пет минута био у њиховој кожи, да ли је нашим судијама тешко - јесте, али ако сам разумео требало би да предложимо начине на који проблем хулиганства треба да се реши. Зато мислим да дискусија иде у погрешно смеру", рекао је Маљковић.

МАЉКОВИЋ ПРЕДЛАЖЕ...

Председник Олимпијског комитета Србије (ОКС) Божидар Маљковић имао је врло оштро и надахнуто обраћање учесницима округлог стола у Београду, оценивши да су хулигани велики проблем српског друштва, да је стање веома лоше и да је једини начин да се тај проблем реши увођење жестокох казни за преступнике, по принципу који је својевремено увела бивша британска премијерка Маргарет Тачер.

"Имао сам срећу и част да радим у два највећа клуба на свету, једини у историји, Барселона и Реал Мадрид имају континуирану сарадњу са навијачима, огроман део буџета, то је сада око милијарде, најбогатији су уз Манчестер јунајтед, поклањају сарадњи са навијачима, имају између 4. 000 и 5.000 'пења' и сарађују са њима", рекао је Маљковић на конференцији "Фер плеј, фер лајф" која се одржава у хотелу "Метропол" у сарадњи Министарства омладине и спорта и Новинске агенције Тањуг.

Указао је на то да је непходно и веома важно направити разлику између навијача и "навијача".

"Сви смо ми навијачи, али нисмо хулигани. Ја сам одрастао у Београду, знам да мангуп и бараба нису исто. Мангупи чине добре ствари, а са хулиганима не сме да буде приче. То су битанге и хулигани. Да би се све спречило основни услов је да ти људи имају страх од полиције. Имам довољно година да знам да су проблеми са полицијом почели с појавом висестраначја, тада су ушле невладине организације, реда нема и да не причамо приче. Врло мали број људи је санкционисан и једино решење је увођење модела Маргарет Тачер", каже Маљковић.

Наводи да то подразумева да уведемо дежурног судију на стадиону, који може да изриче одмах на лицу места мандатну казну.

Овако, каже, један адвокат заступа 1.2000 хулигана, "а сви знамо да то пролази".

"Људи морају да имају страх од полиције ако направе преступ", поручује Маљковић и наводи пример Николе Саркозија, који је као министар унутрашњих послова Француске увео драконску меру тако што је ограничио вожњу на аутопуту на 130 на сат и тиме, према неким подацима, спасио 134.000 живота, "јер ако се вози 135 на сат, следи казна и није битно чији си син".

Сагласио се и да је едукација навијача од изузетног значаја и навео пример када је као тренер Барселоне на кратко прекинуо летовање да би се састао са навијачима из Менорке.

"Зову ме из клуба, кажу имамо састанак 'пења', нисам имао ни одело, кажу иди купи, одем да купим одело, одем тамо. Ништа лепше у животу нисам доживео, сињор Касус, човек који је доживео дубоку старост, председник тог удружења, рекао ми је да је Барселона више од клуба јер има Бугарина Стоичкова и Србина Маљковића", навео је, приметивши да, нажалост, Каталонија сада иде другим путем.

Сличан је пример навео и кад су га из Спортског друштва Црвена звезда позвали Иван Тодоров и Слободан Вућићевић, и кад је, додаје, упознао неке сјајне момке, "толико добре да сам пожелео да ми буду зетови".

"Против хулигана треба радити на други начин, оштро и драконским казнама", закључио је Маљковић.

ЗАКОНОДАВСТВО - КАЗНЕ, ИСКУСТВА...

Државни секретар Министарства правде Радомир Илић рекао је да су за кривично дело насилничко понашање предвиђене изузетно високе казне затвора, које се крећу од минимум шест месеци затвора до 12 година затвора, те да последњих година судови све чешће изричу ефективне казне затвора, у проценту од око 35 одсто свих процесуираних кривичних дела.

Висина казне зависи од тежине кривичног дела и његове последице, односно да ли се ради о коловођи, о обиму повређене имовине или повређених лица, живота и других, указао је Илић.

Он је напоменуо да је ово кривично дело уведено у наше законодавство као специјално како би се олакшало његово процесуирање и доказивање пред судом.

Државни секретар је подсетио да је од прошле године као кривицно дело уведено - кршење забране присуства стадиону, односно спортској приредби.

Та мера забране која може да се изрекне у трајању до пет година, уведена је у циљу превенције насиља, а које прекрши биће кажњен казном затвора, нагласио је Илић.

Извор: мондо.рс