Maljković: Protiv huligana i bitangi samo oštro!
Kako se izboriti sa huliganima i kako sačuvati sport i fer-plej? O tome se danas pričalo u Beogradu, ali i o regularnosti. Čuli smo i iskustva iz jedne kladionice, kako se Mažić oseća na terenu kad sve gori na tribinama. . .
Fudbal 24.01.2018 | 20:15
Zakon postoji i u njemu su pojedine kazne vrlo rigorozne - od minimum šest meseci zatvora do 12 godina zatvora. Ali, da li se zakon struktno sprovodi i poštuje?
Da li je potrebno zalaziti u tvrd i represivan stav uz pominjanje čuvene Margaret Tačer ili raditi na prevenciji i negativne priče o nasilju na sportskim trenima gurati u drugi plan bilo je osnovno i najupečitljivije razmimoilaženje govornika na Tanjugovom okruglom stolu u beogradskom hotelu "Metropol".
Trofejni košarkaški trener Božidar Maljković i sada predsednik Olimpijkskog komiteta Srbije, više puta ističući da razume koliko je težak srpskoj policiji i pravosuđu, naglasio je da ne vidi drugi način osim držanja nulte tolerancije prema huliganima, koje je jasno odvojio od navijača za koje tvrdi da za 100 godina ne bi napravili nijedan problem.
Zalažuži se za drugačiji princip - edukaciju, razgovor, prevenciju i uz isticanje pozitivnih promena u odnosu na "prethodni period", Maljkovićevo razmišljanje često su osporavali ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i državni sekretar u Ministarstvu policije Biljana Popović-Ivković.
Na pitanje MONDA kako se dogodi da, manje-više, poznata lica zabeleže kamere i fotoreporteri prilikom svakog incidenta na svakim sportskim, događajima, Biljana Popović-Ivković se sa tim nije saglasila i rekla da je iznela brojke i statistike koje nedvosmisleno svedoče o tome da je broj incidenata na srpskim sportskim događajima opao u poslednje dve godine i višestruko u odnosu na 2012. godinu.
Dodala je i da, ako imamo saznanja da je neko ko ne treba da prisustvuje utakmici bio tamo, to treba da javimo policiji.
Jedan od onih koji su, iako iz nezavidnog položaja pružili konkretne odgovore bio je najbolji srpski fudbalski sudija Milorad Mažić, koji je pojasnio zbog čega nekada nije ni dobro, ni bezbedno prekidati utakmice, prazniti tribine i striktno se držati pravila.
"UEFA je mnogo naučila iz utakmice Srbija - Albanija", napomenuo je Mažić kao jedan od primera kada je prekid bio solucija.
Primećujem takođem da problem sa pirotehnikom na stadionima postoji i u inostranstvu, ne samo u Srbiji.
"Pale se i baklje na utakmicama Lige šampiona, pre nekoliko meseci to je bio slučaj na meču Bazel - CSKA, Rusi su zapalili baklju, a slično je bilo i pre nekoliko godina kada sam sudio reprezentacijama Rumunije i Grčke. UEFA takve svari drakonsko kažnjava i represivnom politikom hoće da spreči nasilje", rekao je Mažić.
Nadovezao se rečima da su se dogodili i primeri kada su sudije bile kritikovane u javnosti zbog sličnih odluka kao i da je infrastruktura u našoj zemlji takva da pražnjenje tribina u napetoj artmosferi može da izazove tragične posledice.
Arbitar iz Vrbasa je rekao da utakmica treba da se završi ako postoje minimalni uslovi za to, ali i da nikako nije prijatno biti na terenu u stuaciji kakva je bila na poslednjem derbiju.
Kao neko čije su izuzeće tražili svojevremeno i Crvena zvezda i Partizan, pa sada ponovo Zvezda, MONDO je pitao Mažića da li je nekada u karijeri od njega traženo da koriguje kriterijum i sudi u nečiju korist.
"Ne, nije", rekao je Mažić, dodajući da zna kako bi reagovao da se to dogodilo, ali je i istakao da klubovi, naročito pred "večiti derbi", koriste drugačije kanale da vrše pritisak na sudiju - saopštenjima, vatrenim izjavama i dovođenjem u pitanje kredibilitet sudija.
"Nisam siguran da to doprinosi, jer se negativan utisak prenosi na navijače i to sve kreira atmosferu u kojoj se utakmica odigrava".
S obzirom na to da ministar informisanja nije bio prisutan na ovom okruglom stolu, ministar Udovičić dobio je pitanje zbog čega se u pojedinim medijima glorifikuju ljudi koji izazivaju nerede na sportskim događajima.
On je obećao je da će to pitanje preneti ministru informisanja, a potom je ponudio svoje viđenje:
"Pojedine države zakonom o informisanju obavezuju novinare na etičnost kako bi se izveštavanje o negativnim pojavama svelo na minimum".
Podsetio je da postoje takmičenja u kojima se TV kamere istog sekunda okreću od mesta incidenta.
"U suprotnom dolazimo u situaciju da mladi traže autogram od ljudi koji izazivaju nerede, a ne onih koji su postigli golove".
Gost okruglog stola bio je i predstavnika UEFA Masimilijano Mićenci, koji je govorio o iskustvima evropske kuće fudbala, naglašavajući da se u mnogim zemljama kao pozitivnim pokazala praksa da klubovi blisko i aktivno komuniciraju sa navijačima i to preko komesara za bezbednost koji potom svaki nagoveštaj organizovanog huliganstva momentalno prosleđuju policiji.
Govornici su se u više navrata složili, kao i gost iz Niona, da je u našem slučaju problem veoma kompleksan mada će mnogi reći - nerešiv. Utoliko što je teško pronaći jedan uzrok zbog kojeg nastaju neredi.
Slikovito, Mažić je ponudio i svoja iskustva sa početka karijere, kada je sudio mečeve mlađih kategorija.
"Voleo bih da neko snimi dokumentarni film o fudbalu u našoj zemlji kada su mlađe kategorije u pitanju i da zabeleže kako se roditelji i rodbina dece ponašaju na tim utakmicama, kao i kakvu poruku šalju neki od trenera koji rade sa decom od 7, 8, 9 godina. Ne znam da li je realno očekivati da se ti klinci kasnije ponašaju drugačije", rekao je Mažić.
Pored Mažića je sedeo predstavnik jedne kladionice - Milan Janković, koji je ustvrdio da konkretno njegova kuća, jer za druge nije mogao da tvrdi, nije na suprotstavljenim stranama u odnosu na Fudbalski savez i klubove kada je u pitanju regularnost već naprotiv.
Janković je naveo primer kada je od jednog aktera događaja stigla informacija da se sprema nameštena utakmica.
"Momentalno smo pozvali ljude iz FSS sa kojima imamo saradnju i obavestili ih o tome, povukli smo utakmicu iz liste i poništili sve prethodne uplate na istu", rekao je Janković.
Na naše pitanje o kojoj utakmici je reč i da li zna kakav je epilog tog slučaja, odgovorio je da "ne zna da li sme da kaže zbog istrage", kao i da "ne zna da li je slučaj završen".
Kada je Maljković rekao da ne vidi da su kazne za huligane adekvatne i da nije došao da priča o uspesima Ivane Španovića i Kukolja, već da razgovara o temi zbog koje je sazvana ova konferencija, državna sekretarka iz Ministarstva policije Biljana Popović-Ivković, uzvratila je pitanjem: "Izvinite, a koja je razlika između nasilja na tribini i nasilja u porodici?".
"Sve je nasleđeno iz nekog prethodnog perioda, a slike razbijenih glava i polupanih stakala, kakve smo gledali ranije sada više ne možemo da vidimo. Pričamo samo o negativnim stvarima, hajde malo i o pozitivnim".
Maljković je na to uzvratio: "Mislim da se radi o zameni teza, jer smo došli da pokušamo da rešimo problem, a ne da optužujemo jedni druge. Da li je bolje nego što je bilo - jeste, da li je policiji teško - jeste, ne bih pet minuta bio u njihovoj koži, da li je našim sudijama teško - jeste, ali ako sam razumeo trebalo bi da predložimo načine na koji problem huliganstva treba da se reši. Zato mislim da diskusija ide u pogrešno smeru", rekao je Maljković.
MALJKOVIĆ PREDLAŽE...
Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Božidar Maljković imao je vrlo oštro i nadahnuto obraćanje učesnicima okruglog stola u Beogradu, ocenivši da su huligani veliki problem srpskog društva, da je stanje veoma loše i da je jedini način da se taj problem reši uvođenje žestokoh kazni za prestupnike, po principu koji je svojevremeno uvela bivša britanska premijerka Margaret Tačer.
"Imao sam sreću i čast da radim u dva najveća kluba na svetu, jedini u istoriji, Barselona i Real Madrid imaju kontinuiranu saradnju sa navijačima, ogroman deo budžeta, to je sada oko milijarde, najbogatiji su uz Mančester junajted, poklanjaju saradnji sa navijačima, imaju između 4. 000 i 5.000 'penja' i sarađuju sa njima", rekao je Maljković na konferenciji "Fer plej, fer lajf" koja se održava u hotelu "Metropol" u saradnji Ministarstva omladine i sporta i Novinske agencije Tanjug.
Ukazao je na to da je nephodno i veoma važno napraviti razliku između navijača i "navijača".
"Svi smo mi navijači, ali nismo huligani. Ja sam odrastao u Beogradu, znam da mangup i baraba nisu isto. Mangupi čine dobre stvari, a sa huliganima ne sme da bude priče. To su bitange i huligani. Da bi se sve sprečilo osnovni uslov je da ti ljudi imaju strah od policije. Imam dovoljno godina da znam da su problemi sa policijom počeli s pojavom visestranačja, tada su ušle nevladine organizacije, reda nema i da ne pričamo priče. Vrlo mali broj ljudi je sankcionisan i jedino rešenje je uvođenje modela Margaret Tačer", kaže Maljković.
Navodi da to podrazumeva da uvedemo dežurnog sudiju na stadionu, koji može da izriče odmah na licu mesta mandatnu kaznu.
Ovako, kaže, jedan advokat zastupa 1.2000 huligana, "a svi znamo da to prolazi".
"Ljudi moraju da imaju strah od policije ako naprave prestup", poručuje Maljković i navodi primer Nikole Sarkozija, koji je kao ministar unutrašnjih poslova Francuske uveo drakonsku meru tako što je ograničio vožnju na autoputu na 130 na sat i time, prema nekim podacima, spasio 134.000 života, "jer ako se vozi 135 na sat, sledi kazna i nije bitno čiji si sin".
Saglasio se i da je edukacija navijača od izuzetnog značaja i naveo primer kada je kao trener Barselone na kratko prekinuo letovanje da bi se sastao sa navijačima iz Menorke.
"Zovu me iz kluba, kažu imamo sastanak 'penja', nisam imao ni odelo, kažu idi kupi, odem da kupim odelo, odem tamo. Ništa lepše u životu nisam doživeo, sinjor Kasus, čovek koji je doživeo duboku starost, predsednik tog udruženja, rekao mi je da je Barselona više od kluba jer ima Bugarina Stoičkova i Srbina Maljkovića", naveo je, primetivši da, nažalost, Katalonija sada ide drugim putem.
Sličan je primer naveo i kad su ga iz Sportskog društva Crvena zvezda pozvali Ivan Todorov i Slobodan Vućićević, i kad je, dodaje, upoznao neke sjajne momke, "toliko dobre da sam poželeo da mi budu zetovi".
"Protiv huligana treba raditi na drugi način, oštro i drakonskim kaznama", zaključio je Maljković.
ZAKONODAVSTVO - KAZNE, ISKUSTVA...
Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić rekao je da su za krivično delo nasilničko ponašanje predviđene izuzetno visoke kazne zatvora, koje se kreću od minimum šest meseci zatvora do 12 godina zatvora, te da poslednjih godina sudovi sve češće izriču efektivne kazne zatvora, u procentu od oko 35 odsto svih procesuiranih krivičnih dela.
Visina kazne zavisi od težine krivičnog dela i njegove posledice, odnosno da li se radi o kolovođi, o obimu povređene imovine ili povređenih lica, života i drugih, ukazao je Ilić.
On je napomenuo da je ovo krivično delo uvedeno u naše zakonodavstvo kao specijalno kako bi se olakšalo njegovo procesuiranje i dokazivanje pred sudom.
Državni sekretar je podsetio da je od prošle godine kao krivicno delo uvedeno - kršenje zabrane prisustva stadionu, odnosno sportskoj priredbi.
Ta mera zabrane koja može da se izrekne u trajanju do pet godina, uvedena je u cilju prevencije nasilja, a koje prekrši biće kažnjen kaznom zatvora, naglasio je Ilić.
Izvor: mondo.rs
Komentari / 0
Ostavite komentar