Све што требате да знате о ЕП у Хрватској...

Хрватска ће од 12. до 28. јануара по други пут бити домаћин Европског првенства за рукометаше, а по трећи пут великог рукометног такмичења у мушкој конкуренцији.

Остали спортови 11.01.2018 | 21:45 Најбољи рукометаши Европе у Сплиту, Поречу, Вараждину и Загребу бориће се за наслов шампиона Старог континента, који ће бранити Њемачка.

Нијемци на ЕУРО 2018 стижу без Исланђанина Дагура Сигурдсона, тренера који их је прије двије године у Пољској изненађујуће, када је то мало ко очекивао, одвео до златног одличја. У међувремену Сигурдсон се прихватио новог великог изазова и сјео на клупу репрезентације Јапана, коју припрема за ново чудо на Олимпијским играма које ће се 2020. године одржати у Токију. На кормилу “панцера“ наслиједио га је домаћи стручњак Кристин Прокоп, који се није прославио на Свјетском првенству почетком прошле године у Француској, на којем је Њемачка испала већ у осмини финала од Катара. Но, Нијемце увијек треба схватити озбиљно, тако да дефинитивно спадају у ред фаворита на ЕУРО 2018.

У борбу за медаље, када је ријеч о Европском првенству, које се сматра јачим такмичењем од свјетске смотре, могу се укључити готово све репрезентације. Прије свих домаћин Хрватска, затим Француска, Шпанија, сви скандинавски представници почевши од Данске, преко Шведске и Норвешке до Исланда. Наравно, ту су уз домаћина и остали представници региона Словенија и Србија, те Мађарска. Без обзира што су у рукомету увијек могућа изненађење Бјелорусија, Македонија, Црна Гора, Аустрија и Чешка не би требале бити репрезентације које ће се укључити у борбу за медаље.

Хрвати се вриједно спремају за још један велики турнир на домаћем терену. На Европском првенству 2000. године освојили су разочаравајуће шесто мјесто, и то са генерацијом која је четири године раније у Атланти освојила олимпијско злато. Свјетско првенство, које је Хрватска организовала 2009. године, завршили су са сребрном медаљом око врата, након пораза у загребачком финалу од Француске. Стога су овога пута на клупу вратили управо човјека који је највише везан уз велике успјехе хрватског рукомета Лину Червара. Искусни тренер се радо прихватио посла, јер жели са домовином освојити једино златно одличје које му недостаје, а то је управо европско. Са Хрватском је освојио по једно олимпијско и свјетско злато, те по два сребра на свјетским и европским првенствима.

Преузео је репрезентацију у веома тешком тренутку, јер хрватска јавност након низа бронзаних одличја жели на домаћем терену европско злато. Вратио је у тим неке од искуснијих играча попут Игора Ворија и Мирка Алиловића, који ће уз посљедњих година стандардне репрезентативце покушати обрадовати нацију. Одмах на старту у првом колу Групе А у Сплиту очекује их јако тежак дуел са Србијом. Биће то утакмица са великим набојем између двије земље, које немају претјерано добре односе.

“Хтјели бисмо заокружити причу златом, али био бих бахат да отворено говорим о томе. Други имају јаче аргументе да говоре о томе. Њемачка је актуелни европски шампион, Француска свјетски, а Данска олимпијски побједник. Константо смо били први врху, али други имају боље аргументе. Окружује нас искрени оптимизам и осјећамо се добро. Осјећамо се одговорно да не разочарамо јер то никако не бих хтио“, казао је недавно Червар за хрватске медије.

Хрватима ће на путу до трона, прије свих стајати актуелни свјетски шампиони Французи, који посљедњих двадесетак година углавном доминирају свјетским рукометом. Но, према неким најавама требали би на ЕУРО 2018 допутовати без свог главног адута сјајног голмана Тијерија Омејеа. Селектор Дидије Дина има проблема и на позицији лијевог бека на којој је остао без Вилијама Акамбреја и Оливијеа Ниокаса, који су се повриједили. Раније се од репрезентативног дреса опростио велики Даниел Нарцис, па је јасно да би Французи могли имати проблема са лијевим беком. Но, они су, без обзира у којем саставу дошли, увијек фаворит број један за највиши пласман.

У сваком случају пред љубитељима рукомета је у јануару ове године је скоро 20 дана током којих ће моћи уживати у “мушком спорту“, за који се дефинитивно може рећи да је најквалитетнији управо на Старом континенту.

- Група “А“ –

Хрватска

Шведска

Србија

Исланд

- Група “Б“ –

Француска

Бјелорусија

Норвешка

Аустрија

- Група “Ц“ –

Њемачка

Македонија

Црна Гора

Словенија

- Група “Д“ –

Шпанија

Данска

Чешка

Мађарска
 
- Досадашњи освајачи медаља -

Португал 1994. година - Шведска (злато), Русија (сребро), Хрватска (бронза)

Шпанија 1996. - Русија, Шпанија, СР Југославија

Италија 1998. - Шведска, Шпанија, Њемачка

Хрватска 2000. - Шведска, Русија, Шпанија

Шведска 2002. - Шведска, Њемачка, Данска

Словенија 2004. - Њемачка, Словенија, Данска

Швајцарска 2006. - Француска, Шпанија, Данска

Норвешка 2008. - Данска, Хрватска, Француска

Аустрија 2010. - Француска, Хрватска, Исланд

Србија 2012. - Данска, Србија, Хрватска

Данска 2014. - Француска, Данска, Шпанија

Пољска 2016. - Њемачка, Норвешка, Хрватска

- Систем такмичења –

У првој фази 16 репрезентација подијељено је у четири групе. У наредну фазу пласираће се по три првопласиране селекције из сваке од четири групе, те ће формирати нове двије групе са по шест екипа. Свака од њих пренијеће бодове освојене у првој фази у огледима са три првопласиране селекције. Укрштају се групе “А“ и “Б“, те групе “Ц“ и “Д“. У другој фази формираће се групе “И“ и “ИИ“ у којима ће се у три кола састати само селекције које су дошле из различитих група. По двије првопласиране репрезентације пласираће се у полуфинале. Ово је уједно и посљедњи пут да се на Европском првенству игра по оваквом систему, јер ће на наредном у Аустрији, Шведској и Норвешкој учествовати 24 репрезентације.

- Градови домаћини -

Утакмице прве фазе ЕУРО 2018 играће се у Сплиту, Загребу, Поречу и Вараждину. Потом ће домаћини друге фазе бити Вараждин и Загреб, а саме завршнице главни хрватски град. “Арена Загреб“ уједно је највећа дворана у којој ће се играти ЕП са капацитетом од 15.200 сједећих мјеста. “Спаладиум арена“ у Сплиту има капацитет од скоро 11.000 мјеста, “Арена Вараждин“ може примити 5.200 посјетилаца, а дворана Спортског центра “Жатика“ у Поречу око 3.700.

Извор: мондо.ба/Анадолија