У нову годину са старим изазовима

У региону се искристалисало неколико кризних тачака, а једна од главних је политичка криза у БиХ, гђе је дошло до постепеног урушавања система власти и политичке сцене, а што има и директног утицаја на стално креирање тензија између БиХ, Хрватске и Србије, оцењује Срећко Латал, регионални уредник БИРН-а и организације СОС у БиХ.

Регион 07.01.2018 | 13:15 Сличног су уверења, да регион у 2018. улази са старим изазовима, и други аналитичари, који указују на крхке односе међу земљама и на отворена питања, уз оцену да је тешко прогнозирати да ли ће европски пут, коме теже земље кандидати, бити "медијатор" за затварање бар неких спорова или ће се и даље више говорити о тачкама неслагања.

Више догађаја у 2017. години "потресло" је регион, али на столу су, све време, и даље гранични спорови, питања везана за последице ратова, попут несталих и расељених, те права мањина...

Имајући у виду све то, али и "изоштрен" сукоб интереса великих на нашим просторима, може се рећи, уверен је социолог Владимир Вулетић, да се налазимо у најтежим временима од 1948. године.

У таквим околностима, српска администрација, каже Вулетић, треба да истраје у одлуци да не одговара на провокације.

По њему, може доћи до "сусретања жеља" великих сила на овом простору, а верује и да постоји нека врста "осмишљене" стратегије да Србија мора у сваком смислу да буде ослабљена и маргинализована.

Бивши амбасадор САД у Србији Вилијам Монтгомери, пак, оцењује да ће Србија у 2018. години имати виталну улогу у спречавању ескалације било каквих регионалних сукоба.

Важно је, каже, да се Србија издигне изнад ситуације, да не одговара не неизбежне провокације политичких актера у другим земљама региона и да настави да се залаже за помирење.

По његовом мишљењу, ово ће бити време испита за руководства свих земаља, а мозда посебно Србије, имајући, каже, у виду њену величину и јединствену позицију. "И да напоменем да ЕУ и САД несвесно раде на уништавању Бриселског дијалога, стављајући терет испуњавања услова суштински на Србију, при чему не врше пођеднак притисак на косовске Албанце", рекао је недавно Монтгомери.

Односи између Србије и Црне Горе су наизглед добри, каже за Тањуг Далиборка Уљаревић, извршна директорка Центра за грађанско образовање, јер се, каже, ако се мало више "загребе" може открити много практичних и отворених питања.

"Одавно се спекулише и о квалитету личних релација лидера две државе. Подсетила бих да Вучић никада није био у званичној посети у Црној Гори. Ја у томе читам извесну поруку", каже она.

Не види да се судски процес који се тамо води и делом против једног броја држављана Србије отвара као посебно питање, чак је, истиче, много више изнетих навода о сарадњи две земље.

"Европске интеграције остају једини мотор реформских и других искорака, каквих таквих, у региону, па и када је реч о помирењу", рекла је Уљаревић.

Она је оценила да односи у региону остају оптерећени са много неразјашњених питања, а њен утисак је да не постоји политичка воља да се она разјасне и да се на отворен начин прича о проблемима.

Политички аналитичар из Хрватске Давор Ðенеро каже да актуелна администрација у Загребу не види Хрватску као део западно-балканског региона, него на тај простор гледа као на своје суседство.

"Загреб перспективу односа на Балкану види у приступању суседних држава ЕУ, али таквом приступању у коме ће предприступни процес и усвајања ''ацqуиса'' бити озбиљно схваћени", каже он.

Сматра да је штета што је изгубљена шанса да се регион консолидује унутар НАТО савеза, а када је реч о односима између Србије и Хрватске - верује да ће они остати "замрзнути".

Срећко Латал оцењује да односи између држава на Балкану већ дуже време имају "циклични карактер", где се свако мало смењују нове кризе, смиривање ситуација, па поновно отварање криза.

"Један од главних разлога за то је постепено јачање конзервативних струја у свим земаљама, што је, такође, у складу са трендовима у остатку Европе. Други битан разлог је слабљење утицаја ЕУ и идеје даљег проширења на Балкан у реалним терминима", рекао је Латал за Тањуг.

Он истиче да је једна од кључних кризних тачака у региону политичка криза у БиХ, где је, каже, дошло до постепеног урушавања система власти и политичке сцене, а што има и директног утицаја на стално креирање тензија између БиХ, Хрватске и Србије.

Ту су, каже, и етно-политички односи у Македонији, који су се смирили након формирања нове владе, али јос нису ни близу у потпуности решени.

"Треба споменути и нерешене односе између Србије и Косова...У последње време су све проблематичнији и односи између Хрватске и готово свих њених суседа, што је пре свега резултат јачања конзервативних струја у Хрватској али и катастрофалне унутрашње и спољне политике Хрватске", каже Латал.

Ситуација у Црној Гори и Албанији у овом тренутку изгледа мирно, али, каже, то је само привид, јер и у тим земљама постоје озбиљни проблеми и изазови, додао је он и закључио да Балкан, као и Европа и остатак света у 2018. години улази у велику неизвесност.

Наводећи да ЕУ пролази кроз процес властитог преиспитвања и реформе, Латал оцењује да та заједница неће бити у стању да понуди било какав конкретнији план за Балкан док се тај процес не заврши и да ћемо највећим делом бити "препуштени сами себи".

Извор: Агенције