U novu godinu sa starim izazovima

U regionu se iskristalisalo nekoliko kriznih tačaka, a jedna od glavnih je politička kriza u BiH, gđe je došlo do postepenog urušavanja sistema vlasti i političke scene, a što ima i direktnog uticaja na stalno kreiranje tenzija između BiH, Hrvatske i Srbije, ocenjuje Srećko Latal, regionalni urednik BIRN-a i organizacije SOS u BiH.

Region 07.01.2018 | 13:15 Sličnog su uverenja, da region u 2018. ulazi sa starim izazovima, i drugi analitičari, koji ukazuju na krhke odnose među zemljama i na otvorena pitanja, uz ocenu da je teško prognozirati da li će evropski put, kome teže zemlje kandidati, biti "medijator" za zatvaranje bar nekih sporova ili će se i dalje više govoriti o tačkama neslaganja.

Više događaja u 2017. godini "potreslo" je region, ali na stolu su, sve vreme, i dalje granični sporovi, pitanja vezana za posledice ratova, poput nestalih i raseljenih, te prava manjina...

Imajući u vidu sve to, ali i "izoštren" sukob interesa velikih na našim prostorima, može se reći, uveren je sociolog Vladimir Vuletić, da se nalazimo u najtežim vremenima od 1948. godine.

U takvim okolnostima, srpska administracija, kaže Vuletić, treba da istraje u odluci da ne odgovara na provokacije.

Po njemu, može doći do "susretanja želja" velikih sila na ovom prostoru, a veruje i da postoji neka vrsta "osmišljene" strategije da Srbija mora u svakom smislu da bude oslabljena i marginalizovana.

Bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri, pak, ocenjuje da će Srbija u 2018. godini imati vitalnu ulogu u sprečavanju eskalacije bilo kakvih regionalnih sukoba.

Važno je, kaže, da se Srbija izdigne iznad situacije, da ne odgovara ne neizbežne provokacije političkih aktera u drugim zemljama regiona i da nastavi da se zalaže za pomirenje.

Po njegovom mišljenju, ovo će biti vreme ispita za rukovodstva svih zemalja, a mozda posebno Srbije, imajući, kaže, u vidu njenu veličinu i jedinstvenu poziciju. "I da napomenem da EU i SAD nesvesno rade na uništavanju Briselskog dijaloga, stavljajući teret ispunjavanja uslova suštinski na Srbiju, pri čemu ne vrše pođednak pritisak na kosovske Albance", rekao je nedavno Montgomeri.

Odnosi između Srbije i Crne Gore su naizgled dobri, kaže za Tanjug Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje, jer se, kaže, ako se malo više "zagrebe" može otkriti mnogo praktičnih i otvorenih pitanja.

"Odavno se spekuliše i o kvalitetu ličnih relacija lidera dve države. Podsetila bih da Vučić nikada nije bio u zvaničnoj poseti u Crnoj Gori. Ja u tome čitam izvesnu poruku", kaže ona.

Ne vidi da se sudski proces koji se tamo vodi i delom protiv jednog broja državljana Srbije otvara kao posebno pitanje, čak je, ističe, mnogo više iznetih navoda o saradnji dve zemlje.

"Evropske integracije ostaju jedini motor reformskih i drugih iskoraka, kakvih takvih, u regionu, pa i kada je reč o pomirenju", rekla je Uljarević.

Ona je ocenila da odnosi u regionu ostaju opterećeni sa mnogo nerazjašnjenih pitanja, a njen utisak je da ne postoji politička volja da se ona razjasne i da se na otvoren način priča o problemima.

Politički analitičar iz Hrvatske Davor Ðenero kaže da aktuelna administracija u Zagrebu ne vidi Hrvatsku kao deo zapadno-balkanskog regiona, nego na taj prostor gleda kao na svoje susedstvo.

"Zagreb perspektivu odnosa na Balkanu vidi u pristupanju susednih država EU, ali takvom pristupanju u kome će predpristupni proces i usvajanja ''acquisa'' biti ozbiljno shvaćeni", kaže on.

Smatra da je šteta što je izgubljena šansa da se region konsoliduje unutar NATO saveza, a kada je reč o odnosima između Srbije i Hrvatske - veruje da će oni ostati "zamrznuti".

Srećko Latal ocenjuje da odnosi između država na Balkanu već duže vreme imaju "ciklični karakter", gde se svako malo smenjuju nove krize, smirivanje situacija, pa ponovno otvaranje kriza.

"Jedan od glavnih razloga za to je postepeno jačanje konzervativnih struja u svim zemaljama, što je, takođe, u skladu sa trendovima u ostatku Evrope. Drugi bitan razlog je slabljenje uticaja EU i ideje daljeg proširenja na Balkan u realnim terminima", rekao je Latal za Tanjug.

On ističe da je jedna od ključnih kriznih tačaka u regionu politička kriza u BiH, gde je, kaže, došlo do postepenog urušavanja sistema vlasti i političke scene, a što ima i direktnog uticaja na stalno kreiranje tenzija između BiH, Hrvatske i Srbije.

Tu su, kaže, i etno-politički odnosi u Makedoniji, koji su se smirili nakon formiranja nove vlade, ali jos nisu ni blizu u potpunosti rešeni.

"Treba spomenuti i nerešene odnose između Srbije i Kosova...U poslednje vreme su sve problematičniji i odnosi između Hrvatske i gotovo svih njenih suseda, što je pre svega rezultat jačanja konzervativnih struja u Hrvatskoj ali i katastrofalne unutrašnje i spoljne politike Hrvatske", kaže Latal.

Situacija u Crnoj Gori i Albaniji u ovom trenutku izgleda mirno, ali, kaže, to je samo privid, jer i u tim zemljama postoje ozbiljni problemi i izazovi, dodao je on i zaključio da Balkan, kao i Evropa i ostatak sveta u 2018. godini ulazi u veliku neizvesnost.

Navodeći da EU prolazi kroz proces vlastitog preispitvanja i reforme, Latal ocenjuje da ta zajednica neće biti u stanju da ponudi bilo kakav konkretniji plan za Balkan dok se taj proces ne završi i da ćemo najvećim delom biti "prepušteni sami sebi".

Izvor: Agencije